City :: Vesti http://radiocity.rs/vesti/rss.html sr http://radiocity.rs/img/logo.png City :: Vesti http://radiocity.rs/vesti/rss.html Širom Srbije građani odaju počast ubijenom Oliveru Ivanoviću http://radiocity.rs/vesti/srbija/7447/sirom-srbije-gradjani-odaju-pocast-ubijenom-oliveru-ivanovicu.html Otkako je jutros osvanula vest da je Oliver Ivanović, jedan od najuglednijih predstavnika kosovskih Srba, lider inicijative "Sloboda, demokratija, pravda" ubijen iz vatrenog oružja, u 8 i 15 ispred kancelarije inicijative, ne prestaju reakcije na društvenim mrežama.

Od Olivera se opraštaju prijatelji ali i brojni domaći i strani zvaničnici i svi osuđuju ovo ubistvo, posle koga, kako mnogi koji poznaju kosovske prilike, procenjuju ništa neće ostati isto. Sa druge strane, građani se širom Srbije samoorganizuju ispred hramova u brojnim gradovima kako bi paljenjem sveća odali počast Oliveru Ivanoviću ali i osudili bezumni akt ubica. Iz objava na društvenim mrežama sa haštagom #NasJeIpakVise  se vidi da će se okupljanja građana desiti u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Leskovcu, Požarevcu i drugim gradovima, dok se Nišlije i Nišlijke pozivaju da se okupe ispred hrama Sv.Konstantina i Jelene u Parku Svetog Save posle 18h.

Da podsetimo, na Olivera Ivanovića je jutros ispaljeno više metaka, od kojih ga je najmanje pet pogodilo u predelu grudnog koša. Iako je pokušana reanimacija u Kliničkom centru u Severnoj Mitrovici  nešto posle 9 je Dr Milan Ivanović objavio da je Oliver Ivanović podlegao povredama.

]]>
Tue, 16 Jan 2018 16:30:00 +0100 Srbija http://radiocity.rs/vesti/srbija/7447/sirom-srbije-gradjani-odaju-pocast-ubijenom-oliveru-ivanovicu.html
Niz humanitarnih akcija za malenu Nikolinu http://radiocity.rs/vesti/nis/7441/niz-humanitarnih-akcija-za-malenu-nikolinu-.html Prelepa dvogodišnja devojčica iz Niša, Nikolina Ranđelović, obolela od neuroblastoma, mora hitno na operaciju u inostranstvo. Sa zajedničkim ciljem da se prikupi novac za njeno lečenje, proteklih nedelje organizuju se brojne humanitarne akcije, a u deljenje apela sa humanitarnim SMS brojem uključuju se svakodnevno brojne poznate ličnosti ali i obični građani na svim društvenim mrežama.

Mesec dana pre proslave rođendana, malenoj Nikolini je, potpuno iznenada i bez ikakvih zdravstvenih problema, ranije prekinuto bezbrižno detinjstvo kada joj je dijagnostifikovan neuroblastom - jedno od najtežih malignih oboljenja kod dece. Lečenje podrazumeva seriju hemioterapija kojima je Nikolina već podvrgnuta, ali i operativno otklanjanje tumora iz predela grudnog koša, a kasnije i presađivanje koštane srži. Zbog izuzetno specifične pozicije tumora u telu male Nikoline i rizika koji sama operacija nosi, potrebno je da se intervencija obavi u inostranstvu. Njeni roditelji, nažalost, novac za tu veoma skupu intervenciju nemaju.

Veoma brzo Nikolinina fotografija je preplavila internet, kako bi se što više ljudi dobre volje uključilo i pružilo joj šansu da se izleči. Svakodnevno se organizuju humanitarne akcije za prikupljanje pomoći malenoj plavookoj curici iz Niša, ali je cifra od vrtoglavih preko 36,5 miliona dinara potrebnih za njeno lečenje u inostranstvu i dalje jako jako daleko.

Za Ninu, pomoć prikuplja  Marina Adamović u Banci dobročinstva u Pobedinoj ulici.

U sredu 17. januara, od 20 časova u restoranu Queens će više bendova i pevača nastupati za Nikolinu. Rezervacije za ovo humanitarno veče mogu se napraviti putem broja: 062 608616.

Ukoliko ste iz Niša, Nikolini možete pomoći i kupovinom  karte za plesnu predstavu "Petar Pan", koju će izvesti plesni klub Swing i Continuum u nedelju, 21.januara, u 20h u Narodnom pozorištu. Cena karte je 300 dinara.

Takođe u nedelju, 21.januara organizuje se i humanitarno Auto-moto okupljanje od 12h, na parkingu EI, koje organizuju Adrenalin iz Nisa i BMW fan club Srbija. Tamo će stajati zapečaćena kutija u koju će se ubacivati novac.

Niški frizer Žarko Žak se takođe uključio u akciju pa će u njegovom salonu od 15. do 20. januara sav prihod od frizura biti namenjen Nikolini. Na njegovom FB profilu ćete naći potrebne detalje.

Pomozimo svi da Nikolina ozdravi! Ko koliko može!

]]>
Mon, 15 Jan 2018 11:30:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7441/niz-humanitarnih-akcija-za-malenu-nikolinu-.html
Narednih dana - red snega, red kiše http://radiocity.rs/vesti/srbija/7444/narednih-dana---red-snega-red-kise.html Sneg koji od juče pada u većem delu zemlje se prema prognozi RHMZ neće dugo zadržati. Od utorka nas očekuje porast temperature.

Sutra nas očekuje pretežno oblačno i toplije vreme, mestimično sa kišom. U sredu i dalje toplo, mestimično sa kišom, na planinama sa snegom, a uveče i tokom noći uz pad temperature sneg je ponegde moguć i u nižim predelima. U četvrtak se očekuje prestanak padavina. U petak bi trebalo da bude suvo sa sunčanim periodima, a za vikend pretezno oblačno i relativno toplo, mestimično sa kišom.

Novo zahlađenje sa novim snežnim padavinama očekuje nas u sledeći ponedeljak.

Iz putarskih službi saopštavaju da je većina prioritetnih putnih pravaca prohodna ali da se može očekivati formiranje snežnog pokrivača do 5cm, pogotovo u centralnoj, južnoj i istočnoj Srbiji kao i u planinskim krajevima pa  se na vozače apeluje da vožnju prilagode vremenskim prilikama i da na put kreću opremljeni obaveznom zimskom opremom. Posebno se upozorava na mogućnost poledice na svim vlažnim kolovozima.

]]>
Mon, 15 Jan 2018 16:34:00 +0100 Srbija http://radiocity.rs/vesti/srbija/7444/narednih-dana---red-snega-red-kise.html
140 godina od oslobođenja Niša od Turaka http://radiocity.rs/vesti/nis/7438/140-godina-od-oslobodjenja-nisa-od-turaka.html Niš je oslobođen od Turaka, 11. januara 1878., pre 140 godina, posle 487 godina robovanja pod Otomanskim carstvom. Grad Niš zbog toga 11. januar obeležava kao svoj praznik, a toga dana se tradicionalno uručuje Nagrada 11. januar, najviše gradsko priznanje.

Najviše gradsko priznanje ove godine u konkurenciji 10 kolektiva i 23 pojedinca, dobili su kao zaslužni pojedinci  onkološkinja Dr Slađana Filipović i niški pisac Zoran Pešić Sigma. Među predloženim kolektivima, ove godine su da ponesu najviše priznanje Grada Niša odabrani gimnazija “Bora Stanković” i Medicinska škola “Dr Milenko Hadžić”.

Nagrada Grada Niša „11. januar“ sastoji se od Povelje, statuete „Oslobodiocima Niša“ i novčanog iznosa. Ove godine dobitnici će ravnomerno podeliti 500 000 dinara.

]]>
Thu, 11 Jan 2018 16:06:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7438/140-godina-od-oslobodjenja-nisa-od-turaka.html
Od jeseni sa Konstantina Velikog avionom do Beča http://radiocity.rs/vesti/nis/7426/od-jeseni-sa-konstantina-velikog-avionom-do-beca.html Počevši od 15.novembra, putnici će moći sa niškog aerodroma da lete put Beča, avionima lou kost kompanije Wizz Air.

Iz ove avio kompanije najavljuju  tri nedeljna leta - utorkom, četvrtkom i subotom. Najavljujući novu liniju Niš Beč, Sorina Ratz, PR Wizz Air-a je izjavila:

"Srećni smo što danas najavljujemo našu šestu liniju iz Niša za Beč. Podvlačimo našu posvećenost regionu i radujemo se nastavku našeg plodonosnog partnerstva sa niškim aerodromom kao i otvaranju novih mogućnosti za srpske putnike koji će uskoro moći da otputuju u još jedan dinamičan evropski grad, bilo turistički ili poslovno i to po niskim cenama već od 19,99 evra ili 2.399 dinara. Naša prijateljska i posvećena posada se raduje što će moći da dočeka nove putnike na našim letovima koje obavljamo avionima koji su među najmlađima u Evropi".

Vladica Đurđanović, generalni direktor JP Aerodrom Niš, takođe ne krije zadovoljstvo zbog povećanja broja linija sa Konstantina Velikog jer, prema njegovim rečima "ova nova destinacija  predstavlja novih 45.000 putnika na godišnjem nivou što će doprineti da niški aerodrom i u budućnosti obara rekorde u pogledu broja putnika."

]]>
Wed, 10 Jan 2018 15:38:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7426/od-jeseni-sa-konstantina-velikog-avionom-do-beca.html
Narodna stranka traži ostavku ministra Trivana http://radiocity.rs/vesti/politika/7429/narodna-stranka-trazi-ostavku-ministra-trivana.html Gradski odbor Narodne stranke u Nišu uputio je otvoreno pismo u kome poziva ministra za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Gorana Trivana, da podnese neopozivu ostavku, zbog "legalizacije razaranja bogatog prirodnog nasleđa kojim se naša zemlja ponosi".

U saopštenju Narodne stranke, koje je potpisao poverenik za gradski odbor Niš, Dr Dejan Dimitrijević, ocenjuje se kao skandalozna i zloslutna najava ministra  Trivana, da će neki od bisera prirode naše zemlje izgubiti status zaštićenih prirodnih dobara. Deo saopštenja prenosimo u celini:

"Još je neverovatnije njegovo obrazloženje da će se to učiniti zbog nesposobnosti države da obezbedi poštovanje propisa o neugrožavanju prirode i „spreči divljanje“ - koje, gle čuda, organizuje sama vlast. Najbolji primer je nedavno ministrovo odobravanje inicijative za izgradnju mini hidroelektrane „Pakleštica“ mimo usvojenog Prostornog plana. Ministar Trivan ovim praktično priznaje da kriminalna nesposobnost vlasti SNS-a da spreči mahnitu seču šuma širom Srbije, stvaranje divljih deponija ili zlokobnu izgradnju mini hidroelektrana na zaštićenim vodotokovima zarad ogromnih profita koji se slivaju u džepove prijatelja režima - nije nimalo slučajna. Ovo stravično razaranje neprocenljivog prirodnog blaga naše zemlje, zbog koga će nas se potomstvo stideti, sada se pokazuje kao deo masivnog i dobro osmišljenog udruženog zločinačkog poduhvata koji se ministar sada sprema da ozvaniči. Enormno bogaćenje odabrane klijentele ovog antinarodnog režima preti uništenjem nebrojenih biljnih i životinjskih vrsta u zaštićenim područjima kao što je Stara planina, raseljavanjem preostalog stanovništva ovih područja, smanjenjem turističkog potencijala, pa čak i opasnim ugrožavanjem vodosnabdevanja gradova kao što je Pirot." - saopštavaju iz niškog odbora Narodne stranke i dodaju da su "nasrtaji na životnu sredinu posebno dramatični na jugu Srbije", a da je ministar Trivan, "samo transmisija interesa tajkuna čije bogaćenje omogućava režim u Srbiji". U tom smislu od ministra se zahteva da podnese hitnu i neopozivu ostavku.

]]>
Wed, 10 Jan 2018 17:39:00 +0100 Politika http://radiocity.rs/vesti/politika/7429/narodna-stranka-trazi-ostavku-ministra-trivana.html
Anketa o kvalitetu komunalnih usluga http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7434/anketa-o-kvalitetu-komunalnih-usluga.html Udruženi pokret slobodnih stanara poziva Nišlijke i Nišlije da ispune anketu o kvalitetu usluga koje pružaju komunalna preduzeća u gradu.

Na taj korak su se, kažu, odlučili pošto lokalna samouprava, smatraju, zaobilazi zakonsku obavezu iz Zakona o komunalnim delatnostima, član 13, da organizuje, najmanje jednom godišnje, izjašnjavanje korisnika komunalnih usluga o njihovom kvalitetu. Ukoliko smatrate da je važno da se čuje vaš glas, anketu možete popuniti na LINKU OVDE.

]]>
Wed, 10 Jan 2018 19:12:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7434/anketa-o-kvalitetu-komunalnih-usluga.html
Doček srpske Nove godine u parkiću http://radiocity.rs/vesti/nis/7423/docek-srpske-nove-godine-u-parkicu.html Građani i građanke Niša mogu tradicionalno da dočekaju Novu godinu po julijanskom kalendaru u parkiću, u organizaciji Gradske opštine Medijana. U subotu, 13. januara u Parku Svetog Save nastupiće „Tropiko bend“. Koncert počinje u 22 sata i 30 minuta i trajaće do 01.00 sat iza ponoći.

Istog dana, u subotu 13. januara sa početkom u 11.00 sati posetioci će moći da vide scensko - lutkarski mjuzikl Pozorišta lutaka u Nišu pod nazivom „Kako su postala dobra deca“, koji prati rođenje i razvoj dece.

U nastavku, od 13.00 sati biće izvedena predstava Dramskog pozorišta „Dragomir Asenov“ - „Prljave pare“ iz Montane u Bugarskoj, koja na šaljiv način opisuje odnos prema novcu. Ova predstava izvodi se na bugarskom jeziku.

Predstave su deo projekta „Unapređenje nematerijalne kulturne baštine u prekograničnom regionu“ koji Gradska opština Medijana realizuje u saradnji sa bugarskim gradom Montana.

Nova godina po julijanskom kalendaru u organizaciji najveće niške opštine biće dočekana uz odbrojavanje i pratnju vatrometa. Iz Opštine Medijana apeluju na posetioce da ne donose pirotehnička sredstva, jer će time ugroziti svoju i bezbednost svih učesnika i gostiju događaja.

]]>
Wed, 10 Jan 2018 13:37:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7423/docek-srpske-nove-godine-u-parkicu.html
DJB u Nišu poziva građane da konkurišu za članove nadzornih odbora u gradskim institucijama http://radiocity.rs/vesti/politika/7431/djb-u-nisu-poziva-gradjane-da-konkurisu-za-clanove-nadzornih-odbora-u-gradskim-institucijama.html Iz pokreta Dosta je bilo saopštavaju da su konkurs raspisali jer im je ideja da uključe Nišlije u kontrolu rada gradskih institucija.

"Po zastupljenosti stranaka u gradskoj skupštini, imamo pravo na 18 članova nadzornih odbora. Pozivamo sve zainteresovane da popune formu za prijavu najkasnije do 15.01.2018, nakon čega će biti organizovan razgovor sa najboljim kandidatima." - poručuju iz Dosta je bilo i dodaju da su se na ovaj način odlučili jer žele da pokažu gradskoj vlasti da je moguće sprovesti pošten konkurs -"cilj nam je poboljšanje rada gradskih institucija a ne udomljavanje nestručnih partijskih parazita."

Dosta je bilo poručuju da mesta u nadzornim odborima nisu plaćena, jer je, kako kažu, "vlast plaćena mesta sačuvala za svoje nesposobne kadrove", ali objašnjavaju da su izuzetno značajna u smislu kontrole rada tih institucija.

"Biografije naših izabranih članova za nadzorne odbore će biti javno objavljene, a građani će biti u prilici da dobiju izveštaj o radu tog nadzornog odbora. Pozivamo sve političke činioce u gradu, da isprate naš primer, i da bar na ovaj način krenemo da menjamo ustajalu praksu postavljanja nestručnih ljudi na mesta koja zahtevaju stručnost." - saopštavaju iz GO Dosta je bilo - Niš.

Ukoliko želite da konkurišete za člana nekog nadzornog odbora možete to učiniti popunjavanjem prijave na OVOM LINKU.

]]>
Wed, 10 Jan 2018 18:02:00 +0100 Politika http://radiocity.rs/vesti/politika/7431/djb-u-nisu-poziva-gradjane-da-konkurisu-za-clanove-nadzornih-odbora-u-gradskim-institucijama.html
Počinje naplata parkiranja kod škole Ratko Vukićević http://radiocity.rs/vesti/nis/7407/pocinje-naplata-parkiranja-kod-skole-ratko-vukicevic.html U ulici Ratka Vukićevića postavljena je dodatna tabla za naplatu parkiranja. Kontrolori JKP „Parking servis“ Niš će od 08. januara 2018. godine početi sa izdavanjem dnevnih karata vozačima koji ne poštuju Odluku o javnim parkiralištima.

Iako su parking mesta, kako smo izveštavali obeležena još aprila meseca prošle godine, kada je najavljivano da će se i početi sa naplatom parkiranja u ovoj ulici do kraja maja, vozači će biti u obavezi da plaćaju parkiranje u toj zoni odmah nakon Božića, najavljuju iz Parking servisa.
Ulica Ratka Vukićevića se nalazi u Zoni II (zelena zona) u režimu naplate parkiranja. Naplata se vrši radnim danom od 7-21 časova i subotom od 7-14 časova. 

Plaćanje parkiranja na sat može se obaviti slanjem registarskog broja vozila  SMS-om na broj 9182, zatim kupovinom višesatne karte slanjem registarskog broj vozila  SMS-om na broj 9185 ili isticanjem papirnih parking karata koje se mogu kupiti na obližnjim kioscima.
Stanari ulice Ratka Vukićevića ili okolnih ulica, koje se nalaze u režimu naplate, mogu kupiti povlašćenu zoniranu stanarsku parking kartu za stanarski sektor br. 8. Više informacija građani mogu dobiti u Korisničkom servisu, ulica Orlovića Pavla 24, preko broja telefona 018 517 778  ili na sajtu www.nisparking.rs. 

]]>
Wed, 3 Jan 2018 13:12:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7407/pocinje-naplata-parkiranja-kod-skole-ratko-vukicevic.html
Prijavljivanje za plivanje za Bogojavljenski krst http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7409/prijavljivanje-za-plivanje-za-bogojavljenski-krst.html I ove godine se organizuje tradicionalno plivanje za Bogojavljenski krst. Iz opštine Medijana pozivaju zainteresovane da se prijave.

Prijavljivanje plivača je u GO Medijana od ponedeljka 08.01.2018. do četvrtka 11.01.2018.godine od 8.00 do 15.00 sati  u kancelariji broj 24. Prijavljivanje je lično, a od dokumenata Vam je potrebna samo lična karta. Pravo učešća imaju punoletne osobe. Takmičiće se prvih 19 prijavljenih koji dobiju potvrdu lekara o psiho fizičkoj spremnosti.

Tradicija plivanja za Bogojavljenski krst u Nišu je obnovljena 2007., posle 68 godina pauze.

]]>
Wed, 3 Jan 2018 14:58:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7409/prijavljivanje-za-plivanje-za-bogojavljenski-krst.html
"Balkan je lepo mesto za život. Samo treba da poštujemo jedni druge!" http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7404/%22balkan-je-lepo-mesto-za-zivot.-samo-treba-da-postujemo-jedni-druge%21%22.html Ljuba Vodeničarski je Makedonka. Rođena je u Demir kapiji, najtoplijem gradu nekadašnje Jugoslavije, gde i sada živi njena cela porodica. Ljubica se udala za vojno lice, i njihov porodični život je bio predodređen na selidbe. Tako su se najpre obreli u Sloveniji, kasnije su živeli na Kosovu a onda ih je put doveo do Niša. Ljubin suprug je preminuo 1992.godine a ona je sa decom ostala u gradu na Nišavi. Zanima nas zašto je baš Niš postao njihov grad, iz koga nisu nikada više hteli da odu.

“Moj  suprug nije hteo da čuje da ide iz Srbije, konkretno iz Niša, zato što smo već bili ovde, pre ratnih događaja, zato što je on svečanu obavezu dao Jugoslovenskoj Narodnoj Vojsci, pripadao je njoj i hteo je da ostane tu. U međuvremenu, deca su odrasla, upisala srednje skole, upisali fakultete, on je umro - ja ostala ovde. Deca nisu htela da se vratimo u Makedoniju, hteli su da budu ovde ovde gde imaju društvo, imaju fakultete. Sve im je bilo na raspolaganju tako da smo ovde i ostali.” – počinje svoju životnu priču  naša simpatična Ljuba.

Rosanda Nikolić nije rođena u Makedoniji, već u Gnjilanu, na Kosovu.

Moj otac je isto bio vojno lice. On je Makedonac,  Stojan Cokovski , potiče iz okoline Bitolja,  selo Đavato.  Tamo sam dva strica imala gde sam odlazila svakog leta po dva meseca u goste i koristila priliku da se upisem u biblioteku i da čitam na makedonskom jeziku sve knjige za lektiru. Mog supruga sam upoznala,  isto je vojno lice, došao je direktno iz Zagreba direktno sa Akademije. Tako je i moj otac sa školovanja iz Zagreba došao u Gnjilane i upoznao moju majku.  Eto, to je neka sudbina.”

Iako nije rođena u Makedoniji, Rosanda je makedonski jezik učila, a svakog leta je koristila priliku da čita na makedonskom. Trenutno u Makedoniji ima brata i sestru, koji žive u Bitolju.

Ljuba nam objašnjava zašto se njeno prezime završava prefiksom ski a ne ska kako je to u Makedoniji slučaj kada je osoba ženskog pola u pitanju. Čitavu gužvu je napravila činjenica da se spletom okolnosti sa svojim suprugom venčala u Sloveniji gde vladaju drugačija pravila.

“ Iako je moj suprug isto bio Makedonac, bio je iz Kratova iz Makedonije. I mi, kad bi se venčali u Makedoniji, on bi bio Vodeničarski a ja bih bila Vodeničarska. Mi smo se verili u Makedoniji i otišli za Sloveniju. To je bilo njegovo prvo radno mesto i tamo smo se odmah i venčali.  A u slovenačkom zakonu ne postoji u prezimenu posebno za ženske posebno za muške, nego su svi isti. Tako da sam Vodeničarski ostala i ja. Mada sada, kad odem u Makedoniju to je njima mnogo smešno. Kako ti Vodeničarski? Nisi muško.” – uz smeh objašnjava naša sagovornica.

Zadirkivanje u Makedoniji zbog oblika prezimena nije jedino što se Ljubi događa. U Srbiji takođe ima problema zbog toga.

“Pa kako Vodeničarski? Ako si Makedonka, treba da budeš Vodeničarska. Meni pravo ime je Ljuba. Vodeničarski Ljuba.I  na mnoga mesta moram da objašnjavam da sam to ja, i sa ličnom kartom moram da dokumentujem. Mnogi me tretiraju za muškarca, Ljuba Vodeničarski. Ali dobro, snalazim se.Tako me krstili” – ne prestajući da se smeje, dodaje.

Pitamo Ljubu da li je imala problema da dobije srpsko državljanstvo s obzirom na raspad bivše države te sve nemile događaje koji su ga pratili. Kaže da nije s obzirom na prirodu posla kojim se u to vreme bavila..

“Ja sam isto radila kod vojske i odmah nam je bilo omogućeno, naravno ko je hteo, da prihvatimo državljanstvo Srbije. Ja sam radila kod vojske, suprug je radio kod vojske, za decu smo isto predali za dokumente. Uzeli srpsko drzavljanstvo koje i dan danas poštujemo i služimo se s tim.”

Ljuba ima dvojno državljanstvo, pošto ima kuću u Makedoniji ali jedini pasoš koji ima jeste Republike Srbije, i kaže da joj drugi nije potreban. Jednostavno, oseća se državljankom Srbije i Nišlijkom, jer živi ovde.

Rosanda je po zanimanju domaćica što nas raduje jer Makedonke bije glas das u upravo u tome nenadmašne. Pitamo je da li je ta priča sa razlogom – jesu li Makedonke veštije domaćice u odnosu na svoje ovdašnje prijateljice.

“Pa, jeste sigurno, kao i ostale, u stvari, žene. Ja sam se obično bavila kućnim poslovima, vezom, heklanjem a i čitala sam dosta. Volim  da čitam, prvenstvo tome dajem, kad mogu. Eto, čuvala sam i unukice dok je bilo potrebe” –skromno kaže Rosanda

Kada je hrana u pitanju, za Makedonke i Makedonce važe da su odlični kulinari, da njihovim specijalitetima teško da ima ravnih.  Rosanda se slaže sa tim mada misli da je to odlika uopšte ovih prostora ovde.

“Smatram da jesmo, sigurno, jer  ja sam i pola Srpkinja po majci, a tata je Makedonac. Pa, tu su, hrana je slična.  Domaćice su, sigurno i ovde i tamo - izvanredne.”

Ljuba dodaje da postoje ipak neke razlike i da nekih jela u Makedoniji ima a ovde i ne baš često.

“Jeste dosta slična kuhinja, ali postoje neke stvari koje u Makedoniji su vrlo aktuelne a ovde ne. Konkretno, tavče gravče da ne spominjemo,  to uvek na prvo mesto, poznati  smo po tome. Turli-tava. Možda se pravi i u Srbiji, ali se ne zove tako, a možda se i ne pravi tako. Razno povrće sa više vrsta mesa. I teletina,  i svinjsko meso, i piletina u komadićima, a od povrća sve. I boranija i plavi paradajz, krompir, šargarepa, bamnja sto je na prvo mesto a što se u Srbiji retko upotrebljava. Onda ima ta čuvena naša jufka, tarana, koja se suši na suncu. To se napravi pa su cela dvorišta pokrivena sa tim jufkama koja se osuše na suncu, pa se sipaju u džakove od platna i to se ima za celu zimu. Kod mene sad da dođete, videćete da ima.”

Makedonci su poznati i po odličnim specijalitetima koje spremaju  za zimnicu Ljuba kaže da je to zaista nešto baš tipično za Makedonke i opisuje nam kako to izgleda u njenom rodnom kraju.

U Makedoniji, bar u kraju odakle ja potičem, jug Demir kapija, počinje se sa zimnicom od samog proleća. Kako počne voće,  sa prvim jagodama, pravi se slatko od jagode.  Sve kako zri Makedonka mora da stavi u špajz,  barem nekoliko tegle. I od voća i od povrća. Sve do kasne jeseni. Najviše su tu: paprika, paradajz, plavi paradajz, to najviše, ali na mnogo načina. Imate plavi  paradajz pečen, plavi paradajz baren, u ajvaru, plavi paradajz onako umotan pa unutra stavljeni mali kukuruzići. Ili onako pečeni, sa lukom, sa peršunom, prženi…” –nabraja Vodeničarska a nama se pred očima veoma slikovito pojavljuju sve te boje, mirisi i ukusi, naravno i želja da sve to i isprobamo.

I Rosanda i Ljuba su članice udruženja Makedonaca Vardar. O samom udruženju govorili su i naši prethodni sagovornici a mi koristimo priliku da naše dve šarmantne gošće pitamo malo više o samom ljudskom aspektu tog udruživanja. O tome, šta to Udruženje njima zaista pruža. Šta im znači mogućnost da se okupljaju sa svojim zemljacima, po rođenju ili po poreklu.

Rosanda kaže da je njihovo druženje veoma lepo i detaljnije nam objašnjava kako to sve izgleda.

“ Pa, prvenstveno priča se šta je bilo u toku nedelje, aktivnosti društva. Onda sledeće aktivnosti. Imamo i lepu tradiciju da svakog zadnjeg četvrtka u mesecu slavimo rođendane. Ko je rođen u tom mesecu. Pa bude i tri četiri rođendana. Svako donese nešto i napravi se neka lepa zakuska. I trudimo se da pričamo na makedonskom. Obavezno se priča na makedonskom, da bi naše korene produžavali.” –naglašava tiha Rosanda Nikolić.

Ljuba Vodeničarski je veteranka udruženja. U njemu je od prvog dana kada je osnovano a trenutno ima i funkciju zamenice predsednika “Vardara”.

“Imamo redovne sastanke, a trudimo se da održimo tu tradiciju, makedonski jezik, ta naša makedonska kultura. Ta tradicija naša u svemu. Obeležavamo svaki praznik. Na primer, Ilinden, obavezno, to je naš makedonski najveći praznik, pa prosvetitelji sv. Kiril i Metodije 24 maja, pa 11. Oktobar - prva revolucija makedonska... Sve se to u našem udruženju obeležava. “

Vardar ima brojne osvojene pehare i medalje na ,mogim takmičenjima. S obzirom da su većinu njih udruženju upravo donele žene, naše gošće su idealne sagovornice i na tu temu.

“Učestvujemo na skoro sve manifestacije u gradu. Svugde smo pozvani, svugde učestvujemo. Kad su takmičenja u tradicionalna jela. Sve što postoji, uglavnom smo mi prisutni. Na takmičenjima budu i nagrade, medalje, pehari. Što lični, što u ime udruženja.” –kaže Ljuba i dodaje da se veoma često u svemu tome učestvuje, kolektivno - Kad idemo kao udruženje, na primer, pravimo riblju čorbu, idemo nas desetak. Jedna ekipa ženska, jedna ekipa muška. Imamo dva kotlića. Sad je bilo “Izađi mi na teglu” za ajvar. Osmoro članova učestvovalo. Osvojili smo prvo mesto. Osvojili šporet na drva. U udruženju imamo oko pedeset medalja. Uglavnom su zlatne, ima i srebrna i bronzane.  Imamo desetak pehara, Gran pri osvojen, zlatnu plaketu osvojenu u Beogradu…”

Ljuba se i sama  pojedinačno takmičila. Ima 13 medalja. Samo jedna srebrna i jedna bronzana, sve su zlatne. Ima i pehar za najbolju zimnicu u gradu i ponosi se time.

Svi naši sugrađani, Makedonci,  sa kojima smo razgovarali, sa ponosom ali i sa velikom setom i nostalgijom govore o svom rodnom kraju. I uvek naglašavaju da koren te tipično južnjačke tuge koja se najbolje oseća u pesmama leži zapravo u jako teškom životu Makedonaca u prošlosti. I naše gošće govore sa nama o tome.

“Još od davnina Makedonija je poznata sto su mnogo odlazili na pečalbu u inostranstvo i uvek je bila ta tuga za Makedoncima, koji tamo odlaze. Mnogo njih se nije vraćalo. Da prežive. Pa, sirotinja, nemaština. I sad idu ali je tad to bilo izraženije. Iz svake porodice je neko odlazio. I svako kad ode tamo, pa i ja, ta nostalgija postoji. Ja odem po nekoliko puta u Demir kapiju, vidim se sa svojima, sa svojom rodbinom, svi su mi tamo. Nemam ni jedan rod u Nišu svi su mi tamo. I vuče me, često idem,  imam i kuću tamo. Ali su mi deca tu, pa onda unučići...” –priča Ljuba Vodeničarski iskreno.

Ljuba Vodeničarski govori makedonski jezik sasvim tečno. Iako je dugo u Nišu nije maternji jezik nimalo zapostavila niti zaboravila. Sa njenom porodicom je međutim drugačiji slučaj. Deca joj ne govore makedonski dobro jer, jednostavno nikada nisu živeli tamo. Rođeni su u Sloveniji, odrastali u Nišu.

“U Makedoniju su išli samo u goste  za godišnji  odmor po desetak dana. Ja i suprug smo pričali slovenački dok smo bili u Sloveniji da bi oni razumeli da se snađu u vrtiću da ih ne ismejavaju deca. Onda smo došli u Srbiju, u Prištinu, onda smo sa njima pričali sve srpski da bi i srpski razumeli pošto su pričali slovenački kad su došli tamo. I na žalost ne znaju makedonski.  Sad mi sin radi i živi u inostranstvu, služi se engleskim jezikom.  Ćerka sa decom je tu. Nisu imali tu potrebu za makedonskim jezikom.  Kad odemo u Makedoniju, oni pričaju makedonski ali uglavnom ih ismejavaju. To je nesto između pa izgleda smešno. Kući pričamo srpski.” – objašnjava zašto njena deca ne govore maternji jezik baš dobro.

Makedonija je dala mnogo značajnih umetnika. Nekako se uvek nametne ime Tošeta Proeskog koji je bio pravi kulturni ambasador Makedonije u čitavom regionu ali i van njega. Pitamo naše gošće  koji još makedonski umetnik je imao uticaj na njih dve ali i na druge da saznaju nešto o Makedoniji.

“Meni je Zafir Hadžimanov puno učinio. Sinoć je bila gost i poznata naša pevačica Maja Odžaklijevska. oni su isto doprineli za popularizaciju makedonskog jezika.” –ističe Rosanda Nikolić, za prijatelje Rosa.

Ljuba dodaje i to da pored poznatog sveta i sama makedonska zajednica ovde dosta radi na promovisanju sopstvene culture I kao primer navodi upravo Dane makedonske kulture u Nišu kada nastupaju brojni umetnici iz Makedonije.

“Obavezno u tim danima imamo ekipe iz Makedonije.  I pozorišne i filmske, režiseri iz makedonskih filmova sa svojim filmovima.To traje 7 ili 8 dana. Da se i ja pohvalim i moji iz Demir kapije, pozorište, tri godine je uzastopno gostovalo ovde u Nišu bas na Danima makedonske kulture”

Zamolile smo i Rosu i Ljubu da zapevaju za sve nas. Onako na prepad, bez prethodne pripreme. Uslišile su nam želju. Prva je glas pustila Rosanda i otpevala nam strofu iz veoma poznate makedonske pesme “Jovano, Jovanke”.

Sa Ljubom je ubeđivanje malo teže išlo. Pokušala je da izbegne uživo nastup uz izgovor da pesma koju ona voli najviše od svih “Zašto si me majko rodila?” je tužna i nije baš prigodna. Na sreću, uspeli smo da je nagovorimo da ipak pusti glas. Pravi makedonski, setan.

Vreme brzo prolazi u razgovoru sa divnim damama.  Zanima nas da li postoji još nešto zanimljivo što bi podelile sa svima nama a da je vezano za Makedoniju. Ljuba bez razmišljanja kaže da postoji nešto jako zanimljivo a što je vezano za njen rodni kraj Demir kapiju.

“Ja sam iz Demir kapije, to je jedno malo mesto 4500 žitelja. Vrlo značajno što se događa tamo. Pored Demir kapijske klisure čuveno je i to penjanje alpinista što se izvodi dva puta godišnje.  U Demir kapiji postoji ogromna plantaža gde rastu kaktusi, i oni su jedinstveni u Evropi.  Ja sam dosta čitala o tim kaktusima, lično bila, normalno. Svaki put u leto kad odem u Demir kapiju, ja odem tamo kad se ti kaktusi rascvetaju to je prekrasno da se vidi. To su plantaže dokle oči vide, pokrivene kaktusima, a pogotovu kad su u cvetu. Nešto prekrasno.” – u duhu prave ambasadorke svog zavičaja opisuje nam Ljuba lepote predela gde se rodila -  “Ima mnogo vinarija. U Demir kapiji je bio kralj Petar, pa kralj Aleksandar. Ima tamo imanje koje su oni držali i vinarija. Sad je to kupio i preuredio privatnik i zove se Vila Marija bas po kraljici Mariji i crkva koja je napravljena po planu ista kao i crkva u Oplencu.”

Ljuba nam dalje opisuje da se ta crkva zove Bogorodica i da joj je hramovna slava 28.avgusta na Gospojinu a da je ktitorka crkve bila upravo kraljica Marija. Sve to je, kaže razlog da sve više turista iz Srbije dođu da obiđu taj lokalitet, i zbog istorije a i zbog vinarija kojih ima iz dana u dan sve više. To je u stvari veoma lako obići s obzirom da brojni građani Srbije odlaze u Grčku na more, I prolaze upravo tuda. Pored toga još mnogo šta zanimljivo se može tamo obići.

“Stari grad Stobi. Tu isto mnogo narod svraća. Po vinarijama poznatim, sa prenoćištima. Popova kula koja je sad napravljena.  Tu unapred mora da se obezbedi krevet za prenoćiste. Glavni investitor Popove kule je izabran za gradonačelnika Demir kapije. Lazo Petrov” – nabraja nam raspoložena za priču Ljuba Vodeničarski – “Tamo uspeva grožđe.  Tamo su samo vinogradi. Plantaže. Gde pogledate sve je pod vinogradom. “

Rosandu pitamo odakle joj takvo lepo ime koje se ne sreće često ni ovde ali ni u Makedoniji.

“Moj kum je bio Dalmatinac. Očev kolega. Tako sam dobila ime. Bila sam jedina u školi sa tim imenom. A i prezimenom. Prezime Cokovski nije bilo u Gnjilanu.  Moj otac je iz okoline Bitolja, selo Đavato, prema Ohridu. 17km od Bitolja.  To je bilo ogromno selo.  Kada smo slali pisma, slali smo na ulice. Ali, otisli su u pečalbu. Moj rod većinom je u Sidneju i Melburnu. Nemam gde da idem.  Stric je poginuo, drugi stric i strina su umrli u Bitolju tako da nemam kod koga da odem u goste. “ –sa primetnom tugom govori Rosanda.

Pitamo i naše drage gošće kako na njih deluju ona vremena koja nažalost nisu tako retka na Balkanu, kada se politika umeša u svakodnevni život građana, pa krenu neka turbulentna kretanja među ljudima sa obe strane granice. Kako to deluje na njih kao na Makedonke ali I Nišlijke. Da li se brinu, da li strepe?

“U  tom vremenu kad se to desilo ja sam bila u Demir kapiji. I kad sam ja to čula na TV-u meni je bilo mnogo teško. U jutarnjem programu njihovom kad su to izvestili, narod se mnogo javljao na televiziji. Pa šta se to dogodilo, pa mi smo jedno isto...To nije smelo da se dogodi... Pa šta je to bilo… Znate koja reakcija je bila, ali uglavnom protiv toga da se tu nešto negativno stvara između Makedonije i Srbije. “ – priča nam Ljuba i veoma odlučno dodaje – “Makedonci i Srbi uvek su bili u dobrim odnosima i bili bi i uvek će da budu samo da se politika nije umešala. Ja mislim da bi i ostali zajedno da se politika nije umešala.  To su sve političari napravili.  Inače makedonski narod do dan danas za Srbiju ima lepo mišljenje. I ja, kao Makedonka ovde, nemam ni jednu zamerku.  Ne bih ostala ovde da mi nije bilo lepo i da sam imala pritisak od Srba. Narod se dobro slaže i kad su te turbulencije meni mnogo teško pada.”

Rosanda smatra da je ključ svega u ljudima i poštovanju. Njoj je to jako bitno pošto je iskusila šta znači rat i ratna dešavanja na Kosovu, gde joj je stradao deo porodice. 

“Balkan jeste lepo mesto za život, ali treba to da poštujemo. I da svojoj deci i unucima prenosimo da se slažu. Da poštuju jedni druge.  Nacije da se poštuju međusobno.  Kulture, običaji…”

Razgovor sa lepim damama, Ljubom Vodeničarski i Rosandom Nikolić, završavamo u duhu nadolazećih praznika. A gde su praznici tu je i humanost. Objašnjavaju nam za kraj šta su sve članice Vardara do sada uradile zajedno sa svojim kolegama u humanitarne svrhe.

“Radili smo humanitarne akcije. Skupljali smo garderobu za decu ometenu u razvoju. Nosili smo tamo gde je bilo najpotrebnije. Onda, za Uskrs smo bili u školi 14. oktobar tamo sa decom. Skuvali smo kući jaja i tamo sa decom farbali jaja. Ja pošto pravim pinjate, sam odnela pinjatu u obliku zeca. Atrakcija za tu decu tamo, stvarno je bilo prelepo. I te zimnice kad nosimo na takmičenja pa poklonimo po neku teglu za sigurnu kuću, za decu svratišta dok je postojala, učestvovali smo u humanitarnoj akciji  u Aktivu  žena Niša. One organizuju banicijadu, humanitarno. Mi spremimo banice i nosimo tamo i to se deli humanitarno gde je to potrebno, sakupljamo čepove za Čepening... svugde nas ima i taj šporet koji smo dobili je podeljen u humanitarne svrhe.”

Uz veliku zahvalnost što su bile naše sagovornice pozdravljamo Rosandu i Ljubu i želimo im još mnogo dobre energije za sve čime se bave, mnogo radosti i sasvim malo tuge, one bez koje mi južnjaci ne bi bili mi, i koju uvek setno otpevamo.

Bila je ovo četvrta emisija Tga za jug je ono što nas spaja. U petoj, ujedno poslednjoj, priču o Makedoncima u Nišu zaokružiće Blage Petruševski i Blagoja Ilijevski.

OVU EMISIJU MOŽETE PRESLUŠATI I NA SOUND CLOUD-U CITY RADIJA KLIKOM NA OVAJ LINK.

SERIJAL REALIZOVAN UZ PODRŠKU MINISTARSTVA ZA KULTURU I INFORMISANJE REPUBLIKE SRBIJE.

 

]]>
Sat, 30 Dec 2017 14:53:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7404/%22balkan-je-lepo-mesto-za-zivot.-samo-treba-da-postujemo-jedni-druge%21%22.html
Nikad više – novi portal za nezadovoljne potrošače http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7395/nikad-vise-%E2%80%93-novi-portal-za-nezadovoljne-potrosace.html Ideja da se osnuje sajt nikadvise.com javila se poslednjeg dana maja 2017. godine, nakon što je Aleksandar sa svojom koleginicom Anom boravio u jednom niškom restoranu. Nezadovoljni uslugom oni su o tome razgovarali i podelili svoje nezadovoljstvo sa prijateljima, a ubrzo i došli na ideju da naprave sajt gde svoja iskustva mogu da podele svi oni koji su nezadovoljni uslugama u trgovini ili ugostiteljskim objektima i skloni da kažu: NIKAD VIŠE!

Grupa mladih ljudi, njih petoro,  od avgusta aktivno rade na formiranju ovog portala i njegovih sadržaja.

„Shvatili smo da ne postoji mesto gde možeš da uputiš kritiku ili izneseš svoje nezadovoljstvo ili frustraciju zbog loše usluge. Možemo o tome da razgovaramo, možemo to da podelimo sa prijateljima putem Facebooka, ali to vide samo prijatelji, možda na nekom Forumu, ali ne postoji centralizovano mesto za tako nešto. Proverili smo, kupili domen i napravili nikadvise.com“, rekao nam je Aleksandar Ilić,  jedan od osnivača ovog portala. 

Cilj je da sa jedne strane postoji kanal za nezadovoljne potrošače, gde bi mogli da iskažu svoje nezadovoljstvo i svoja iskustva, a da sa druge strane firme mogu to da vide i koriguju svoje nedostatke.

„Da vide šta je to što pogrešno rade i poboljšaju kvalitet usluge. Planiramo da radimo i neka istraživanja. To je naredni korak. Ispitivaćemo šta tržište traži, šta se očekuje od poslodavaca, šta je potrošačima potrebno, zbog čega su srećni a zbog čega ne“, kaže Aleksandar.

Pored Aleksandra Ilića , među petoro mladih, koji su uključeni u ovaj projekat je i Marijana Vitas. Tu su i Mihajlo Krstić, Ana Belić, Miloš Milovanović. Svi su različitih profesija i svako se bavi određenim segmentom, koji će upotpuniti priču.

„Smatramo da je ne samo Nišu, već i šire, neophodan ovakav portal. Nisu dovoljne društvene mreže. I svi mi koji smo imali određene sugestije ili kritike, ne moramo da se žalimo prijateljima ili porodici, već imamo jedno mesto gde će šire čuti za problem. Cilj nam je da baza komentara bude tako analizirana, da mogu da je vide i firme, na čije su se poslovanje klijenti žalili, da isprave svoje greške“, kaže Marijana Vitas.

Kako kažu, imaju i stručne saradnike, kako bi i sa pravne strane mogli da upotpune priču. Iako je sajt namenjen nezadovoljnim potrošačima, priča je u osnovi pozitivna, ističu Aleksandar i Marijana, jer će od sada potrošači imati svoje mesto, gde će se čuti njihov glas na portalu NIKAD VIŠE.

]]>
Sat, 30 Dec 2017 09:07:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7395/nikad-vise-%E2%80%93-novi-portal-za-nezadovoljne-potrosace.html
Njena Ekselencija Vera Jovanovska Tipko: “Vi ste most koji spaja naše dve zemlje” http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7392/njena-ekselencija-vera-jovanovska-tipko-%E2%80%9Cvi-ste-most-koji-spaja-nase-dve-zemlje%E2%80%9D.html Makedonska zajednica u Nišu okupljena je oko udruženja “Vardar“. Pre nekoliko dana, ovo veoma aktivno udruženje građana proslavilo je svoj veliki jubilej – 15 godina postojanja i rada. Povodom toga, organizovana je svečana akademija u niškom Pozorištu lutaka, kojoj su prisustvovale brojne visoke zvanice, na čelu sa Njenom ekselencijom ambasadorkom Makedonije u Srbiji, Verom Jovanovskom – Tipko.

Pored nje, proslavi „Vardara“ prisustvovao je i predsednik Nacionalnog saveta za makedonsku zajednicu Srbije, Borče Veličkovski, gradonačelnik Niša Darko Bulatović sa predstavnicima nekih gradskih opština, te brojne članice i članovi „Vardara“ ali i mnoge Nišlije koje prepoznaju i poštuju njihov rad i doprinos koji pružaju široj društvenoj zajednici. Pored podsećanja na početke rada ovog udruženja, na sve akcije u kojima su učestvovali, na njihov nesebični kulturni ali i humanitarni rad, prisutni su mogli da čuju divnu, emotivnu makedonsku muziku, poeziju i pesmu. 

Bio je tamo i City radio. Da oslušnemo, snimimo i prenesemo delić te atmosfere sa obeležavanja važne obletnice „Vardara“. Da procenimo da li „T`ga za jug provejava” i u trenucima najveće radosti. I zaista, nakon intoniranja državne makedonske a potom i srpske himne, prvo što čujemo jeste izvanredna interpretacija upravo stihova braće Miladinovaca. Stihove govori Monika Ilkova, lektor za makedonski jezik na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Blage Petruševski, predsednik udruženja “Vardar” u toploj uvodnoj reči srdačno je pozdravio sve goste rečima dobrodošlice a ujedno im se i zahvalio što su prihvatili poziv da prustvuju svečanoj akademiji. Posebnu zahvalnost Petruševski je izrazio prema gostima koji su doputovali sa strane kako bi uveličali proslavu značajnog jubileja i poželeo im je ugodan boravak, u kako je naglasio našem lepom gradu Nišu.

Posebnu čast članicama i članovima „Vardara“ učinila je svojim dolaskom Njena ekselencija ambasadorka Makedonije u Republici Srbiji , Vera Jovanovska Tipko. Obraćajući se prisutnima, ambasadorka Jovanovska je istakla da je i u svoje lično ime ali i u ime cele ambasade Makedonije došla da bi, pored čestitki udruženju Vardar, uputila nekoliko važnih poruka sunarodnicima koji žive u Nišu. Najvažnija od njih je ta, da svi zajednički rade u jačanju odnosa dve zemlje, Makedonije i Srbije a prema rečima Jovanovske, upravo je makedonska zajednica najčvršći most za povezivanje dve zemlje.

Njena ekselencija je u nastavku istakla da Republika Makedonija je trajno opredeljena da neguje i gradi dobre odnose sa svim susedima, među kojima Republika Srbija zauzima značajno mesto i sa kojom postoje iskrene, tradicionalne, prijateljske veze. U tom smislu ona je naglasila da samo kroz iskren i otvoren dijalog naše dve zemlje mogu da prevaziđu svaki potencijalni nesporazum i iskušenje koje im se nađe na putu.

Skupu se obratio i predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Srbiji Borče Veličkovski, koji je rekao da se ujedno oseća i kao gost i kao domaćin a kao razlog tome je istakao da pored toga što se obeležava 15 godina postojanja Udruženja „Vardar“ u isto vreme se proslavlja i 13 godina postojanja Nacionalnog saveta.

Svečanu akademiju su izvođenjem tradicionalne makedonske muzike učinili lepšom i emotivnijom članice i članovi niškog hora Grazia, za koje ljudi iz udruženja Vardar kažu da su verni i posvećeni saradnici svih kulturnih događanja u organizaciji Vardara.

Nišlije veoma blagonaklono gledaju na značajan doprinos koji „Vardar“ pruža kulturnom miljeu grada. Kolika je ta naklonost prema sugrađanima iz makedonske zajednice dokazuje izuzetna posećenost svih manifestacija koje Makedonci organizuju, što se moglo videti najbolje septembra meseca u toku Dana makedonske kulture. Iako je program bio izuzetno bogat i odvijao se na brojnim lokacijama u gradu, sve je bilo odlično posećeno. Od izložbe makedonskog vajara kojim su Dani i otpočeli, preko književnih večeri i promocija, do projekcija filmova makedonske kinematografije i pozorišne predstave koju su izveli gosti, glumci iz jednog makedonskog penzionerskog društva. Posebnu draž je imalo preplitanje Dana makedonske kulture sa Sićevačkom književnom kolonijom koja se tih dana paralelno odvijala. Da je to zaista sve iskrena podrška ovoj maloj ali veoma značajnoj nacionalnoj zajednici u Nišu potvrdio je i gradonačelnik Niša, Darko Bulatović.

Udruženje Makedonaca „Vardar“ postoji već 15 godina što ga čini prvim, to jest najstarijim društvom u Srbiji. Na prve dane udruženja okupljene je podsetio Blagoje Ilijevski. On je opisao kako su izgledali njihovi počeci ali i kako je izgledala sama osnivačka skupština 20.decembra sada već davne 2002.godine. Sa brojnim se izazovima udruženje susretalo kroz godine postojanja. Kako kažu, volje im nije manjkalo ali im ponekad okolnosti nisu išle na ruku. Na primer, celih pet godina nisu imali prostorije gde bi se okupljali. Prevazilazili su to tako što im je gostoprimstvo pružala Violeta Jovanović, inače i sama članica, a u to vreme i sekretar udruženja Vardar, koja im je ustupala kancelariju za sastanke. Nakon 2006, objašnjava Blagoje, na njegovu inicijativu Nacionalni savet je otvorio regionalne kancelarije u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. Pošto je postojala mogućnost za to, u istu kancelariju je useljeno i udruženje „Vardar“ i u njoj je i dan danas.

Od tog trenutka, počele su da se realizuju ozbiljnije aktivnosti pa je već 2007. organizovana proslava nacionalnog praznika Makedonije, Ilindena, sa preko 400 gostiju. Nešto pre toga održana je i niška promocija časopisa na makedonskom jeziku „Videlina“ kojoj je prisustvovao tadašnji ambasador Makedonije, Viktor Dimovski. Gospodin Ilijevski se takođe osvrnuo i na drugi važni jubilej – trinaest godina postojanja Nacionalnog saveta za makedonsku nacionalnu zajednicu u Srbiji, kao i na njegov značaj i ulogu za osnaživanje zajednice Pored pomenutih stvari, Blagoje Ilijevski je napomenuo da je Nacionalni savet formirao nacionalni ansambl „Toše Proeski“, kao i makedonsku biblioteku a da će se graditi i Makedonska kuća u Jabuci, gde i živi najveći broj Makedonaca u Srbiji.

Samo finale svečane akademije kojom je obeležena petnaesta godišnjica udruženja imala je naročit svečarski karakter jer tada su, tradicionalno dodeljena priznanja najistaknutijim i najaktivnijim članovima makedonske zajednice, koji su uložili najviše energije i truda za promovisanje i očuvanje makedonskog jezika i kulture u Srbiji.  Nagrada je od strane Nacionalnog saveta uručena i najboljem udruženju Makedonaca u zemlji. 

Jedna od zlatnih plaketa završila je u rukama predstavnika Pozorišta lutaka u Nišu da bi im se kako je rečeno odužili za dugogodišnju saradnju sa makedonskom zajednicom u gradu. Pored njih plaketu su dobili i: Gradska biblioteka u Plandištu, Gradska opština Medijana u Nišu,  Opština Plandište zato što su prvi uveli makedonski jezik u službenu upotrebu. Poslednju zlatnu plaketu predsednik Nacionalnog saveta je uručio ambasadorki Makedonije  Veri Jovanovski Tipko za izuzetnu saradnju i podršku koju je pružala Nacionalnom savetu makedonske zajednice u Srbiji. Ono što je prisutne goste akademije naročito obradovalo jeste to da je za ovogodišnje najbolje udruženje Makedonaca u Srbiji nagrađeno Udruženje „Vardar“, a nagradu je u ime svih primio Blage Petruševski, koji je naglasio da je ova nagrada veliki podstrek za sve članove „Vardara“ da u 2018.koja nailazi budu još aktivniji i bolji.

Ovo je bio samo delić onoga što se 19.decembra u Pozorištu lutaka moglo videti, čuti, doživeti i osetiti a što su organizovale naše komšije, naše Nišlije a Makedonci povodom svog jubileja. U sledećoj emisiji serijala "T`gaza jug je ono što nas spaja" razgovaraćemo, smejaćemo se i tugovati sa dve naše sugrađanke, Makedonke iz Niša.  A šta su dve šarmantne dame sa nama podelile saznaćete ako tačno u 18h budete na 99.9MHz. 

DANAŠNJI NASTAVAK SERIJALA MOŽETE PRELUŠATI I NA SOUND CLOUD-U CITY RADIJA KLIKOM NA OVAJ LINK.

REALIZACIJU SERIJALA PODRŽALO JE MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE.

]]>
Thu, 28 Dec 2017 19:57:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7392/njena-ekselencija-vera-jovanovska-tipko-%E2%80%9Cvi-ste-most-koji-spaja-nase-dve-zemlje%E2%80%9D.html
Doček Nove 2018. uz Van Gog i Dejan Petrović big bend http://radiocity.rs/vesti/nis/7393/docek-nove-2018.-uz-van-gog-i-dejan-petrovic-big-bend.html Nišlije i Nišlijke mogu Novu 2018. godinu dočekati uz „Van Gog“ i „Dejan Petrović big bend“ na Trgu kralja Milana. Novogodišnja koncertna dešavanja počinju 31. decembra u 22 sata, a trajaće do 1.30 posle ponoći. Organizator programa je Niški kulturni centar.

Iz Niškog kulturnog centra obaveštavaju da će ulice Vožda Karađorđa i Generala Milojka Lešjanina, od Suda do Ureda, biti zatvorene 31. decembra u 20 sati, dok će se tonske probe aktera koncertnih dešavanja održavati od 19 do 21 sata.

Bina za nastupe biće montirana dan ranije, u subotu 30. decembra tokom prepodneva i biće smeštena odmah pored spomenika na centralnom gradskom trgu, leđima okrenuta ka Tvrđavi.

Novogodišnja koncertna dešavanja počinju 31. decembra u 22 sata, kada će nastupiti „Dejan Petrović big bend“, a u 23.30 sledi nastup rok grupe „Van Gog“, uz koju će posetioci, uz zajedničko odbrojavanje i uz pratnju vatrometa, u ponoć dočekati Novu 2018. godinu. Koncert grupe „Van Gog“ trajaće do 1.30 posle ponoći.

Po završetku koncerta uslediće neophodne komunalne aktivnosti javnih preduzeća zaduženih za raščišćavanje prostora na kojem se odvijao doček. Ulica će biti otvorena najkasnije 1. januara u 6 sati ujutru.

Niški kulturni centar pozvao je sugrađane da novogodišnjem dočeku pristupe na dostojanstven način, da izbegavaju korišćenje petardi i ostalih pirotehničkih sredstava, koja mogu da povrede ljude ili izazovu incidente, kao i da alkoholna pića koriste umereno, kako bi bila sprečena mogućnost bilo kakvog eventualnog nemilog događaja.

Takođe, pozivaju sugrađane da prate sva eventualna dodatna uputstva organizatora dočeka, policije, vatrogasne službe, hitne pomoći, kao i komunalnih preduzeća koja će brinuti o komunalnom redu pre, u toku i posle koncerta.

Niški kulturni centar preduzeo je, u koordinaciji sa organima reda i javnim komunalnim preduzećima, sve neophodne mere kako bi se sugrađani osećali potpuno bezbedno tokom dočeka, a sam doček protekao u skladu sa očekivanjima, kako i dolikuje jednoj ovakvoj velikoj javnoj manifestaciji, navodi se u saopštenju NKC-a.

]]>
Thu, 28 Dec 2017 20:40:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7393/docek-nove-2018.-uz-van-gog-i-dejan-petrovic-big-bend.html
Makedonci se uz tužne pesme vesele http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7391/makedonci-se-uz-tuzne-pesme-vesele.html U prvoj emisiji o životu naših sugrađana makedonskog porekla, naš sagovornik Zlatko Nečevski nam je donekle približio iz potpuno ličnog ugla, kako žive Makedonci-Nišlije, i sasvim iskreno nam je priznao da iako su Nišlije generalno srdačan svet, sa godinama ipak oseća sve veću potrebu da posećuje svoje rodno mesto – Bitolj ili Bitolu kako je Makedonci zapravo zovu.

Tu njegovu čežnju za rodnim krajem on ispunjava na dva načina. Prvi je - tako što odlazi u Makedoniju kad god mu se ukaže za to prilika. Drugi je – tako što je aktivan član Udruženja Makedonaca u Nišu “Vardar”. Samo udruženje Vardar je nedavno proslavilo 15 godina postojanja i rada, svečanom akademijom u Pozorištu lutaka u Nišu.  O toj svetkovini kojoj su prisustvovali, pored niških gradskih čelnika i ambasadorka Makedonije u Srbiji i predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine, govorićemo u jednoj od narednih emisija. Danas se ponovo vraćamo Zlatku Nečevskom da nam ispriča još ponešto o sebi i svojim sunarodnicima koji žive i rade u Nišu. I razgovor nastavljamo upravo tamo gde smo zastali – kod Dana makedonske kulture.

Zlatko kaže da je on, pošto se bavi fotografijom, promovisan u zvaničnog fotografa udruženja, što mu pruža mogućnost da unazad tri godine redovno prati sve manifestacije vezane za Dane.

 "Otvaranje, koje je bilo ove godine je bilo izuzetno dobro posećeno. Bilo je dosta ljudi i što je najinteresantnije, ljudi koji nisu Makedonci,  ljudi koje interesuje umetnost,  koji su došli da vide tu izložbu skulptura makedonskog vajara iz Beograda,Sinise Novevskog. Ljudi su zainteresovani. Ako pogledamo sad, da ne zalazimo u neke druge vode, teško je vreme u kome živimo, svi smo  preopterećeni nekim problemima, ali ljude zanima. Bile su projekcije filmova, gde je Mala sala NKC u Paliluli bila puna. Filmovi koji nisu popularni u smislu da su reklamirani ili najavljivani ili bili na televizijama, ali su vrlo, vrlo kvalitetni filmovi koji su obeležili makedonsku kinematografiju, sa glumcima iz Srbije što je interesantno. To su filmovi, koji su snimani šezdesetih godina, pedesetih, ali su vrlo vrlo kvalitetni, vrlo sadržajni,  imaju svoju tematiku, imaju svoj neki koncept, koji je bio vrlo interesantan da se vidi. Tri filma su bila ove godine. Onda imate, kao što smo pomenuli tu izložbu u NKC-u, koja je trajala sve vreme dok je trajala manifestacija. Književno veče, gde su dve pesnikinje iz Kumanova imale promociju svojih pesama, čitale svoje pesme, što je vrlo interesantno, ljudi su netremice gledali u njih i upijali sve ono što se priča, iako su pesme bile na makedonskom jeziku." - sa ponosom ističe Zlatko.

Kulturnih manifestacija Makedonaca u Nišu, dakle, ima. Međutim, iz razgovora sa našim sugrađanima dolazimo do zaključka da ono čega nema jesu medijski sadržaji na makedonskom jeziku. Slična je situacija i u većini gradova u Srbiji, sa izuzetkom nekih mesta u Vojvodini gde ima televizijskih emisija na makedonskom. Koliko je to važno za makedonsku zajednicu, objašnjava Zlatko Nečevski.

"Ja znam da u Vojvodini postoji emisija na makedonskom jeziku, mi preuzimamo preko interneta i gledamo. Međutim, to nije neko rešenje. Smatram da bi svaka zajednica, odnosno nacionalna manjina koja je organizovana u Srbiji, u Gradu Nišu trebala da ima svoj prostorza svoju tradiciju, svoju kulturu, svoj jezik, i svoje pismo. Ono što je dobro u Srbiji - to je sloboda organizovanja, ono što je dopušteno, da se normalno u skladu sa zakonom, obavljaju takve da kažem delatnosti, gde se organizuju ljudi koji pripadaju jednoj odredjenoj nacionalnoj manjini. Mi što se nas lično tiče pokušavamo, međutim da li je to nedostatak sredstava koji hronično muči vas medije, nije lako pustiti program sat vremena na nekom jeziku, ili pola sata. a u suštini i tih pola sata treba da bude ispunjeno nečim što je zanimljivo i što je interesantno. Jer, ako počne da se ponavlja,  onda to više gubi svaki smisao. Znam da se izdaje časopis “Videlina” na makedonskom jeziku, koji mi dobijamo u udruženju.Svaki član može da dodje u udruženje da uzme da pogleda, da pročita."

Najveći deo Makedonaca u Srbiji, živi u mestu Jabuka, gde su se nakon rata masovno naseljavali. Tamo imaju izuzetno jaku organizaciju, veoma su aktivni, imaju čak i odeljenje u školi gde deca uče makedonski jezik. Imaju medijske sadržaje. Zlatko smatra da je razlog što su Makedonci birali baš te krajeve pri migracijama zgodan geografski položaj.

"Da vam kažem Makedonija je jedna zemlja različite geografije, da je tako nazovem. Recimo mesto odakle moji potiču, to Prespansko jezero je na 850 i kusur metara nadmorske visine. Znači faktički neka planina. Ja se sećam, kao mali, juli mesec, kupamo se u jezeru, na Pelisteru sneg sa jedne strane. Tako da ta klima je bila takva i ta obradiva površina - nje je bilo toliko malo da su se ljudi bavili voćarstvom, jer tamo nemate mnogo pšenice recimo da vidite po poljima kao što ih ima u drugim delovima Makedonije, u kotlinama tipa Pelagonije ili Tikveša. Ovde strogo nešto sitno za ličnu upotrebu. I to je verovatno bio neki motiv  zbogčega iu ti ljudi iz Makedonije krenuli put Vojvodine, Jabuke, i da naseljavaju te krajeve gde su ostali do dan danas. Oni vrlo drže do svoje tradicije. Oni su u Jabuci, Kačarevu, izuzetno organizovani."

 NIŠLIJE I MAKEDONCE POVEZUJE SPORT

Zlatko Nečevski nam objašnjava šta još to osim južnjačke tuge spaja Makedonce sa Nišlijama, govori nam i sasvim iskreno o političkim turbulencijama na liniji Skoplje Beograd i kako sve to on Makedonac u Nišu doživljava.  Jedna od stvari koja spaja Nišlije sa Makedoncima je sport. Setimo se samo, evropskog prvenstva u rukometu koje se pre nekoliko godina odigravalo u Nišu. Najbrojniji, najveseliji ali i najpitomiji navijači na tribinama tada upravo su bili iz Makedonije. Zlatko nam otkriva zanimljivu sportsku povezanost nekih niških klubova sa klubovima u Makedoniji.

"Sport povezuje ljude, izmedju ostalog.Kao i muzika. Sport ima malo veću tradiciju u Srbiji, što se tiče fudbala, košarke...To se sad menja, dešava se to u Makedoniji. Makedonija ima tradiciju u rukometu. “Vardar” je bio prošle godine prvak Evrope. To su znači stvari koje se u sportu migriraju. Igrači iz Niša su, ja mislim da je bilo 3,4 igrača, igrali u Vardaru, a znam da je bilo par naših reprezentativkinja koje su igrale u niškoj Naisi, činimi se  da su one bile u makedonskom Metalurgu i da su reprezentovale naš grad tamo.Igrale, bavile se tim sportom, a u suštini, najbitnije je što su narodi da kažem, može ta granica da postoji koliko hoće, ali narodi su slični, da ne kažem isti. Možda imamo neke male razlike.  Vrlo dobro se razumemo, poštujemo se i to je najbitnije u celoj toj priči."

Iako se trudimo da čitav ovaj razgovor držimo podalje od politike, nemoguće je ne pomenuti neka turbulentna dešavanja na liniji dve države u poslednje vreme, ali i turbulentne događaje u samoj Makedoniji. Pitamo Zlatka kako se on oseća kada u Nišu čuje za politička previranja u Skoplju ili pak, kada na srpskim medijima čuje da je došlo do zatezanja međusobnih odnosa između Srbije i Makedonije. Da li je zabrinut, da li strepi i uopšteno kakav to uticaj na njegov život ima.

" Imam dosta rodbine tamo. I očeva i majčina familija, svi su u Makedoniji. Srećom sam u kontaktu sa njima. I ono sto je obeležilo te momente koje vi pominjete u vezi prethodnih izbora u Makedoniji i predizbornog i postizbornog perioda je obeležilo nešto što se i ovde, kod nas, vrlo često sreće. Ta politička podeljenost je dovela do toga da su se ljudi toliko podvojili odvojili da to poprima po meni katastrofalne razmere. Da vi imate medije koji otvoreno staju na stranu jedne ili druge političke stranke bez obzira o kojoj se pol . stranci radi i da otvoreno propagiraju svoju stranku navodeći neistine, izmišljotine o onoj drugoj itd, itd, što smo i mi doživljavali ovde kod nas. Mi smo imali jedan vrlo loš period iza nas,  tako da ono sto se njima dešava je preslikano, samo je dobilo neki svoj kolorit načinom na koji je izvedeno. Gde su umešane razne politike tipa Rusa, Srba, Albanaca itd. Vrlo je tenzično i vrlo je neprijatno gledati ljude koji su vaša krv, vasa nacija, da se toliko drastično podele da to izaziva neku nelagodnost i neku tugu zbog svega toga."

Istini za volju, i mnogi mediji u Srbiji su dolivali ulje na vatru tih dana o kojima razgovaramo sa Zlatkom Nečevskim a bilo je i nepromišljenih izjava našeg državnog vrha tih dana, o nekoj navodnoj špijunaži naših državnih zvaničnika od strane nekih makedonskih krugova. Pitamo Zlatka da li se kao Makedonac osećao nebezbedno tih dana ili je jednostavno bio van svega toga.

 "Moje lično, ono što ja mislim i neka moja percepcija, i neki moj pogled i moja mišljenja o svim tim dešavanjima i tamo i ovde su da politika samo razdvaja ljude. Narod kao narod je toliko vezan hiljadama drugih stvarida takve neke situacije ne mogu da podele narod. Nažalost to se čini u medijima, koji su opet, kao što svi znamo velika većina pod kontrolom vladajuće stranke i Sistema.I tako da se te priče objavljuju, prenose,šire izazivaju vrlo neugodnu situaciju. Međutim, što se mene lično tiče, ja nemam takvih problema. Ja jednostavno znam ko sam i šta sam, znam šta je prava istina ali eto, kažem - to je što je."

AUTOR DRUGE MAKEDONSKE HIMNE "BISER BALKANA" BIO JE NIŠLIJA

Sa ovih ne baš lepih tema, vraćamo se ponovo na ono što život čini kvalitetnim i lepim – na umetnost, kulturu, sve ono što nas uz tugu spaja, a ne razdvaja. Makedonska pesma je, pričali smo već o tome  uvek sentimentalna, gotovo uvek ekstremno tužna, setna. Pitamo Zlatka koja je njegova omiljena pesma, ona koja ga najviše podseća na detinjstvo, na babu, dedu, zavičaj. Pretpostavljamo, da iako zvuči kao kliše, s obzirom da je rođen u Bitolju, da bi to mogla da bude “Bitola, moj roden kraj”. Iako kaže da mu je jedna od omiljenijih ima I nekih koje više voli da čuje, a  i zapeva.

"Ja sam već pomenuo u razgovoru da su moj otac i stric bili vrlo vrlo dobri pevači. Ceo taj kraj i selo naše je znalo, kažu kad Kire i Simo  zapevaju to i slavuj treba da zaćuti. Ja sam učio te stare pesme od njih. Ja sam igrom slučaja pre neki dan, taj youtube je čudo tamo možete da nađete sve i svašta, našao prepev jedne stare makedonske pesme. Ona se zove "Ja izlezi Đurđo".  To je za mene neka nova makedonska grupa, međutim kasnije sam video da oni postoje 5,6 godina. I oni su napravili prepev te pesme. Napravili su čitav mali filmić koji traje 5,6 minuta i ja bih svakom ko bi hteo da se malo više upozna sa Makedonijom, ne sa makedonskom muzikom, nego sa Makedonijom, preporučio da pogleda taj spot, taj video snimak na jutjubu. I još jednu pesmicu koja se zove "Slušam kaj šumat šumite". To je komitska pesma iz perioda kruševske republike pre i posle toga. To je ista grupa prepevala. A što se baš tih starih pesama tiče, ja sam njihov ljubitelj i pokojnog Nikole Kareva koji je bio jedan izuzetan pevač slavujskog glasa i moje omiljene su pesme "Kaži, kaži libe Stano" i "Jano, Jano, lele Jano, mori". Mislim da se tako zove. To su stare pesme. Što bi rekla moja bratanica sve su tužne i klasične makedonske, ali govore dosta o tom životu, o tom periodu života pod Turcima, gde se oni obavezno pominju u svakoj pesmi. Išto se tiče tih pesama, Makedonija je, stvarno, jedan izvor nepresušni, možete da slušate i da slušate i da vam nikad ne dosadi ili da nikad ne čujete nešto novo."

Molimo Zlatka da nam nešto otpeva. Nećka se u početku, kaže nije se spremio za nastup. Ohrabrujemo ga i on pušta lep, setan, pravi makedonski glas. Peva nam omiljenu libe Stanu. O čemu govori ta pesma?

" Ta Stana treba da se uda, i tu je tako zapitkuju zbog čega je tužna, zašto je tako nesrećna, pa je pitaju da li ima para, da li ima stvari odnosno miraz za udaju. Sve su im pesme životne makedonske. To su pesme koje su ispevane iz događaja. Pretpostavljam da nijedna od tih starih pesama nije smišljena namenski, nego su tako pričali kroz pesmu i proživljavali te dane koji su im činili život."

 Naš dragi gost nam otkriva da su njegovi omiljeni instrumenti kaval i dzurle a onda sa nama deli  jedan dragocen podatak, koji prema njegovom mišljenju itekako spaja Niš i Nišlije sa Makedonijom.

"Kad se tiče muzike, ja bih ovde pomenuo nešto što možda mali broj Nišlija zna. Niš je dao jednog izuzetnog pevača koji je ziveo u Nišu, ali je posle toga otišao u Skoplje. Nažalost, nije više među živima.To je pokojni Goce Nikolovski  čuveni pevač Daltona i kasnije solista koji je u Makedoniji ispevao pesmu "Biser balkanski". To velika većina Makedonaca smatra drugom himnom makedonskom. Nezvaničnom makedonskom himnom,  koja je stvarno vrlo popularna u Makedoniji. On je svoju karijeru gradio tamo, posle Daltona, u Makedoniji ostavio izuzetan trag. Da se zna da je neko iz Niša doprineo muzičkom životu Makedonije. On je nesrećnim slučajem izgubio život. Eto da se pomene i da se zna da je i Niš nešto dao i pružio Makedoncima.

ČOKALIJA NIJE UVREDLJIVA REČ

Makedonce u Srbiji nazivaju čokalijama. Pitamo Zlatka da li je taj izraz uvredljiv i uopšte, koje mu je značenje. On nam objašnjava da iako se neretko Makedonci nazivaju čokalijama da bi se ismejali ta reč u stvari uopšte nije uvredljiva.

"Čok na turskom znači - mnogo.A to - ali je izvedeno iz imena jednog makedonskog trgovca koji se zvao Akči ili tako nešto koji je učestvovao u bunama u Srbiji i koji je pravio velike probleme Turcima, zbog toga što je bio odan Beogradu i sa Beogradom sarađivao i oni su ga pozvali u Stambol tadašnji na pregovore. Pokušavali su na razne načine da ga otruju. Međutim, prošlo je jedno dva meseca, sultan je ispitivao te ljude:Pa, jeste li vi završili sa njime? Međutim, oni su rekli on je izuzetno pametan; Čok Akči , znači izuzetno pametan i on kupuje vodu, kupi jaja, sam ih skuva, sam ih oljušti, sam ih jede, tako da nemamo mogućnosti da ga otrujemo. Tako, zbog tih pregovaračkih sposobnosti i zbog tih kvaliteta koje je on iskazao u pregovorimasa Turcima je taj, da kažem Čokali Čokakči, vremenom je doslo do toga Čokalija, tako da meni kad kazu -čokalija, ja onako, meni baš lepo, jer igrom slučaja znam o čemu se radi."

 Kada smo već kod reči čokalija, Zlatko Nečevski kaže da naš poznati niški muzičar, nedavno preminuli Žika Čokalija, iako nije imao neki svetski glas jeste imao upravo tu jednu emociju sa kojom je svaku pesmu mogao da iznese na pravi način. To je bio slučaj I sa makedonskim pesmama koje je pevao iako, uprkos nadimku, Makedonac nije bio. A takvi umetnici su neophodni za pesmu kakva je na primer još jedna voljena i poznata makedonska pesma “Zajdi, zajdi”. Najlepše je pevao Sarijevski.

Ta pesma "Zajdi, zajdi" je jedna tužbalica, da kažem, o nekoj mladosti, o nekom teškom životu, i tako dalje. Kad kaže pesma:“Tvoj ta listja goro pa će se povrati”, znači ozeleneće gora ponovo ali život, odnosno mladost propuštena nikad neće da se vrati. Svaka pesma makedonska, ta od tih starih, nosi neku poruku i nosi neku priču u smislu da je životna odnosno da je otpevana zbog nečega što se dešavalo u životu.

ZLATKOV ZAVIČAJ - MESTO GDE JE BOG "PRESPAL"

 Pomenuli smo mnogo toga, a Zlatko nam je nesebično pomogao da shvatimo kako je rekao svilenu makedonsku dušu. Ostaje nam da pomenemo još nešto što Niš i Nišlije vezuje za Makedoniju. Turizam. Mnoge lokacije u susednoj zemlji su jako popularne destinacije na koje Nišlije rado odlaze. U maniru pravog ambasadora Zlatko nas upoznaje ponovo sa nekim ne baš mnogo poznatim detaljima i predanjima.

Kad već pominjete taj turizam, Ohrid je biser makedonski. Ljudi možda ne znaju Prespansko jezero odakle su moji.Taj moj kraj je negde 150m iznad Ohridskog jezera i kad kažu ohridske bistre vode i tako, dalje treba da znaju ljudi da planina Galičica koja razdvaja ova dva jezera je krečnjačkog sastava i da tu postoje tuneli kojima voda iz Prespanskog  ide u Ohridsko jezero, tako da baš treba da se zna da nije samo Ohridsko jezero plavo i lepo, nego je i Prespansko isto lepo kao i Ohridsko, nego je samo malo manje akcenat bačen na turizam u tom delu, a izuzetno je lepo.

Jedno od arheoloskih nalazišta iz antičke Makedonije iz hiljadu trista i neke godine su ruševine crkve koje se nalazi na ostrvu Golem grad. To ostrvo je u sredini Prespanskog jezera i ljudi ga zovu Ostrvo zmija zbog izuzetno velike populacije zmija koje žive na tom ostrvu. Maltene je neprohodno, tamo retko ko zalazi. U zadnje vreme su počeli arheolozi da se bave, našli su ostatke crkve. Kažu da je car Samuil posle bitke, kada su se povlačili, na tom ostrvu sakrio svoje blago i postavio zmije koje čuvaju to blago. I tako do dan danas, ta neka priča postoji. A koliko je Prespansko jezero lepo?Kaže jedna legenda da je Bog šetajući svetom se umorio, ali kad je video Prespansko jezero, toliko mu se dopalo da je on tu prespavao, onako opijen lepotom nekoliko sati, i zbog toga to “prespal” na makedonskom pa je ostalo“prespa” pa je dobilo naziv. To je jedna od legendi a ima ih podosta o Prespanskom jezeru.

 Priči nikad kraja, a kada je sagovornik kao Zlatko Nečevski, vremena nikada dosta. Podelio je sa nama mnogo toga što smo načuli a nismo znali dovoljno o maloj ali veoma značajnoj nacionalnoj zajednici Makedonaca, koja ostavlja izuzetan trag na kulturnoj slici grada Niša. Pozdravljamo našeg gosta, uvereni da pored svega o čemu smo kroz dve emisije govorili Tga za jug jeste definitivno ono što nas spaja. Sa tim se i Zlatko slaže.

"Svi ste čuli za Miladinovce, braću Miladinovce, i jedna od njihovih pesama je Tga za jug. To je pesma koja priča o teškom životu u tuđini, gde su oni, verovatno, bili u nekom gradu gde su radili i tu ima jedan deo, poslednja strofa koja bi možda i najbolje opisala kako mi gledamo na Makedoniju mi odavde sa relativno blizu 200, 300 ili 500km, ali i neko ko je možda i dalje. Verovatno da većina ljudi, koji su poreklom iz Makedonije imaju takav neki osećaj. Ja mogu da kažem u svoje ime da jednostavno, kako vreme više prolazi, takvi se neki osećaji javljaju u meni da mi izuzetno nedostaje. Možda je to samo privid zbog lošeg života koji se dešava svakom od nas, onda čovek misli nešto bi možda bilo bolje kada bi bio tamo." - govori Zlatko a za sam kraj nam recituje završne stihove pesme "T`ga za jug". U oku mu cakli suza.

CELU DRUGU EMISIJU  IZ SERIJALA "T`GA ZA JUG JE ONO ŠTO NAS SPAJA" MOŽETE POSLUŠATI NA LINKU OVDE.

REALIZACIJU EMISIJA JE PODRŽALO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE.

]]>
Thu, 28 Dec 2017 17:08:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7391/makedonci-se-uz-tuzne-pesme-vesele.html
Zlatko Nečevski: Mi Makedonci smo narod svilene duše http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7389/zlatko-necevski-mi-makedonci-smo-narod-svilene-duse.html Prema popisu iz 2011.godine u Srbiji žive oko 23 hiljade pripadnika makedonske nacionalne manjine. Oko 15 hiljada njih, statistika kaže, govori maternjim makedonskim jezikom. Iako se prilikom migracija u Srbiju nakon grčkog građanskog rata a svakako i kroz kolonizaciju nakon Drugog svetskog rata, najveći deo Makedonaca, naseljavao u Beograd i Vojvodinu, jedan deo njih je odlučio da ostane u Nišu, tako da ima porodica koje su u Nišu jako dugo. Ovo su priče za njih i o njima.

Makedonska zajednica u Nišu već 15 godina okupljena je oko udruženja «Vardar». To udruženje  veoma aktivno učestvuje sa svim drugim udruženjima za očuvanje etno tradicije iz Niša, na različitim tematskim manifestacijama, od kulinarskih (Zlatne ruke, Tortijada, Izađi mi na teglu), preko etno sajmova koji se u Nišu održavaju po nekoliko puta u toku godine.  Ovo udruženje, kojim rukovodi Blage Petruševski je zapravo otvoreno za sve, tako da u njemu ima članica i članova i srpske i muslimanske etničke pripadnosti. Zahvaljujući entuzijazmu ove grupe građana, od 2014. U Nišu se održavaju Dani makedonske kulture, te povremeno imamo prilike da se upoznajemo sa makedonskim umetnicima, kulinarstvom ili pozorišnim predstavama. Makedonskog jezika, međutim, nema mnogo u zvaničnoj komunikaciji niti na medijima, iako im je to kao zvaničnoj nacionalnoj manjini u Srbiji dozvoljeno.

Koliko tačno Makedonaca živi u Nišu, nije poznato. Jer mnogi se već godinama na popisu izjašnjavaju kao Srbi, mnogi su rođeni kao deca iz mešovitih brakova. Sve ovo kaže statistika. Statistika, međutim,  ne može da pokaže, kakve su to suptilne niti koje povezuju Nišlije i Nišlijke sa Makedoncima. Zato smo mi tu, da pokažemo čvrste i neraskidive veze Makedonaca i Srba, one veze na koje zvanične politike ne mogu imati uticaja, ljudske veze koje se pojačavaju kako se ide dalje ka jugu, jer nas spaja tipično južnjački merak, dert i kako kaže naslov našeg serijala i poznata makedonska lirska pesma – T'ga za jug.

Zlatko Nečevski je Nišlija, dugogodišnji je radnik bivšeg Srbija turista, stradalog u procesu privatizacije. Nišlije Zlatka znaju i kao vrsnog fotografa ali su ga posebno dobro upoznali pre dve godine, zahvaljujući njegovom psu Ogiju, kome on od milošte tepa Cicko.  Naime, Ogi se, uplašen petardama izgubio, a Zlatko je veoma tugovao. Tu tugu je objavljivao na Fejsbuku, zajedno sa Ogijevim fotografijama. Emotivnost u svakoj reči dotakla je brojna srca Nišlija, privukla je i pažnju medija i čitav grad se upustio u potragu za njim.  Uskoro je kuca nađena i vraćena Zlatku. Upravo zbog te emotivnosti, Zlatko Nečevski je prvi naš sagovornik na večitu temu tuge koja je tipična za nas južnjake. Odakle vodi poreklo? Iz Niša koji mu je životni izbor ili rodne Bitole?  Prva uspomena koju deli sa nama vezana je za radio.

"Ja sam, od malena, uživao slušajući radio program. Ranije, u vreme mog detinjstva, televizori su bili retki, radio je bio nezaobilazan u svakom domaćinstvu, a u mom selu je moj deda imao prvi radio tako da je to bilo jedno čudo. Ja se sećam, kao mali, kad su dolazili svi ljudi da slušaju radio uveče, neke radio emisije, Radio Beograd ili neke druge radio stanice i onda smo se čudili kako to neki čovek priča iznutra." - počinje svoju ličnu priču naš gost, Zlatko.

On kaže da nam je naslov serijala vrlo adekvatan, pogotovo za stariju generaciju Makedonaca koji žive u Nišu.

"Iz svog ličnog iskustva kažem ta tuga i ta emocija koja se dešava i menja u nama, žal za rodnim krajem ili za zavičajem je sve jača i jača kako je čovek sve stariji i stariji. Dok ste mladi, imate hiljadu drugih obaveza,život vas tera da radite sve i svašta, tako da, uglavnom, nema vremena za razmišljanje. Ode se preko leta par dana, par nedelja na odmor, vidite se sa rođacima. Međutim u ovim poznim godinama život nanese i donese neke probleme tipa nezaposlenost ili ono šta ću sad sa sobom ili tako dalje, imate punovremena za razmišljanje i onda vam se čini da je tamo idealnije nego što je ovde zato što nas je život baš ovde vezao." - dodaje.

Zlatko Nečevski kaže da je posebno osetljiv trenutak kada se posle mnogo godina krene ka rodnom kraju u Makedoniji, u zavičaj. Državna granica, granična policija, dokumenta. Sve je to kaže, po zakonu ali u njegovoj glavi kao i u glavama mnogih drugih ljudi odraslih i stasalih u nekim drugim vremenima , taj osećaj nije sasvim prirodan, već je kaže nešto što teško pada na srce i dušu. Veruje da 90% njegovih sunarodnika u Srbiji deli taj isti osećaj.  A zašto je to tako, i kakve sve nevidljive spone vezuju ovog našeg Nišliju za rodnu Makedoniju?

OD BITOLE PREKO PIROTA DO NIŠA

Zlatko je rođen u Bitolju u kom je proveo svega 7, 8 meseci, pošto mu je otac bio vojno lice sa službom u Pirotu. Zanimljivo je, kaže, da mu se stariji brat u Pirotu i rodio. On je, spletom okolnosti i rođenjem i poreklom Makedonac. Naime, u vreme kada je trebalo da se rodi, otac mu je bio u vojnoj školi u Sarajevu, pa je majka otišla kod muževljeve porodice u Bitolu. Tamo je proveo nekoliko meseci, da bi se kasnije vratili u Pirot, a otuda došli u Niš, u kome je već evo 60 godina. Pa ipak, osmi razred osnovne škole Zlatko je takođe, zahvaljujući spletu okolnosti završio u rodnom mestu, pošto mu se, zbog očeve bolesti, raspust produžio.

"Roditelji su kući praktikovali da pričaju makedonski jezik. Brat je stariji od mene i on prilično dobro i dosta bolje priča makedonski od mene jer ja sam od malena u Nišu, više sam se družio, ja sam provodio po par meseci kao klinac kod rodbine i sa njima pričao, ali uvek je bio taj neki zubac, što kažu naši ljudi  -da prezubim - da počnem da pričam kako valja. Ali dobro,što vreme više prolazi,što sam stariji, valjda ću, jednog dana, da pričam perfektno kao i oni. Ali, u suštini, taj osmi razred, možda jedan detalj…Imali smo profesora muzičkog vaspitanja, koji je na jednom od prvih časova zatražio da pevamo neke pesme. Igrom slučaja i otac i pokojni stric su voleli tu makedonsku muziku i  ja sam voleo da ih slušam i učio sam od njih i da pevam. I kad sam otpevao jednu staru makedonsku pesmu, zove se “Kaži, kaži mome Stojne”, on se zaćutao kad sam završio i rekao je da odavno nije čuo takvu dikciju, tako čist makedonski jezik, što meni, u tom momentu, je bila neka najveća pohvala i nagrada…da sam ja stigao do tog stadijuma da pričam makedonski a da mi se niko ne začudi kad ubacim neku srpsku reč ili tako nešto. To su neki detalji kojih se ja sećam  ali to je i suština i to je najbitnije ono što ljudi treba da znaju. Živeći u nekom gradu godinama, vi menjate svoje običaje, menjate jezik, stalno ga koristite, tako da je sasvim normalno da imate neke, da tako kažem, blokade sitne, ali to se prevaziđe vrlo brzo." - evocira uspomene Nečevski, na dečačke dane.

Makedonci i muzika. To su dve neraskidive reči. Poznata je ona stara izreka: Kada kroz Bosnu kreneš - ne pevaj, svaki ćete Bosanac natpevati. Kada ideš kroz Srbiju – ne igraj, svaki ćete Srbijanac nadigrati. A kada kreneš kroz Makedoniju, nemoj ni da igraš ni da pevaš! Spaja li i to nas i Makedonce?

"Znate kako, ako odete malo dalje od Niša, četrdesetak kilometara, recimo, od Leskovcaprema Vranju, taj njihov dijalekat po selima ono što se priča ima dosta tih turcizama koji su svojstveni i makedonskom jeziku a ima i dosta reči koje su vrlo slične tako da se ljudi vrlo lako razumeju. Nije to neki problem, neki bauk, ali kažem verovatno  da su te migracije učinile svoje, odnosno život i blizina jednog naroda sa drugim. Kad ste pomenuli makedonsku muziku, makedonski narod je emocija sam za sebe. To je narod svilene duše" , govori Zlatko a glas mu ispunjavaju suze,  "vrlo mučen narod, narod koji je navikao da radi, da stvara, da se ne žali, a, recimo, te neke svoje emocije iskazuje kroz pesmu, kroz igru.Moja bratanica ima običaj da kaže:Pa, striče, kakva vam je ovo muzika, sve su vam pesme tužne?"

 Iz očiju Zlatka Nečevskog se iskrada suza, glas blago drhti, dok evocira uspomene na svoje odlaske u detinjstvu u rodni kraj. Na svog dedu, vrednog i radnog tihog čoveka koji je obeležio njegovo detinjstvo.

"Pa,moj deda je bio pečalbar. On je radio u Americi, u nekim železarama po belom svetu. Ja sam bio najmladji unuk. To je deda, otac mog oca.Kad sam išo u selo, ja sam bio najmanji i on me je vodio svugde sa sobom, i on je imao običaj, eto tako, sa svojim ispisnikom, našim rođakom sedne uveče ispod jedne šljive i da puste taj, kažem famozni radio, i da onda slušaju pesme. I da, nisu se oni preterano veselili, onako da se to vidi, ali je to na kraju pokazivalo koliko su oni bili željni posle 20 ili 30 ili 40 godina koliko je moj deda bio tamo, da čuju i da osete tu makedonsku pesmu, taj jezik i sve ostalo." - deli sa nama Zlatko svoju životnu priču, nalik pričama mnogih makedonskih porodica.

Zlatko Nečevski, fotograf, Nišlija i Makedonac, naš je današnji vodič kroz čudesan svet njegovog odrastanja između dva mesta koja mu određuju život, Bitolja u kome se rodio i Niša u kome živi. Tga za jug, prema svemu sudeći boravi u sećanjima, srcu našeg sagovornika. Raspoloženog da podeli sa nama još mnogo toga vezanog za rodnu Bitolu, Prespansko jezero, i još mnogo, mnogo toga sakrivenog u njegovoj svilenoj makedonskoj a niškoj duši. On nam objašnjava da su Makedonci kakve on zna dobri i vredni ljudi:

"Dosta rade navikli su na rad, vredan su narod, nisu lenji. Govorim iz iskustva zato što sva moja rodbina se bavi poljoprivredom. Kraj iz koga sam ja, to je Prespansko jezero, je poznat po jabukama i ljudi se bave voćarstvom. To je naporan poso, tezak posao. Kako god ljudi pričali da u današnje vreme mehanizacija dosta pomaže, ipak se tu dosta radi ručno. Naposletku, sad je bila sezona branja kad se bere ručno, pa se svaka jabuka posebno ubere, mora da se vodi računa, da ima peteljku na sebi.Pa se onda ređaju u one gajbice, pa se gajbica podiže i tako dalje. Oni se ne žale, oni rade.Ono što njih muči muči i sve nas ovde. Ovaj težak život.Jednostavno, taj rad koji oni ulažu kao sto ulažemo i mi ovde radeći - a nema nekog efekta posebnog, ili nema nekog vidljivog napretka i boljitka u njihovim životima. Tu je i sličnost sa nama. Geografski, mi možda jesmo podeljeni granicom ali smo u sličnim situacijama."

Kraj Makedonije odakle je Zlatkova porodica je, isključivo, voćarski kraj, odnosno kraj koji se bavi uzgojem jabuka. Čuveno makedonsko vino za koje se raspitujemo dolazi iz drugog dela Makedonije, oblasti oko Kavadarca, a koju naš sagovornik takođe dobro poznaje.

"Kraj koji se bavi vinom, odnosno to vinogorje, tikveško vinogorje, kraj oko Kavadaraca. Ja se sećam od malena kad bi skrenuli sa glavnog puta koji je išao za Grčku sa auto puta, tu se skreće desno, mesto se zove Gracko, vrlo brzo posle toga počinju nepregledne plantaže, koje su tad bili špaliri.To je bila jedna ogromna mehanizacija. Ja sam uvek molio oca da stanemo fićom da ja vidim. Meni su ti traktori bili ogromni. Ja sam viđao traktore ovde, u Nišu, to su oni IMT mali traktori. Ovo su bili sa po dva točka pozadi. To je bilo čudo. Radnici išli za njima, beru. A, bio sam i na berbi, grozdoberu, u Kavadarcu. Gde se počinje, otvara sezona. Vrlo lepa manifestacija. A grožđe, možda je to i pristrasno da kažem, ali čini mi se da slađe nikad u životu nisam jeo. Stvarno je kraj koji obiluje velikim brojem sunčanih dana, tako da je i grožđe vrlo kvalitetno. Tu je Makedonija možda podeljena, što se tiče poljoprivrede, taj voćarski kraj oko Prespe i u Tetovu se bave uzgojem jabuka, vino se gaji, vinova loza u Kavadarcima.To je tikveški region, a Strumica je poznata po poljoprivrednim proizvodima: krastavci, paradajz, paprika, i tako dalje. Sve je to nekada dolazilo ovde bez ikakvih granica, bez ikakvih problema, bili smo svi u mogućnosti da to probamo."

Kako se čovek približava nekim zrelim godinama, sve više ga vuče rodni kraj. U mladosti je to nešto drugačije. Zanima nas koliko je snažna potreba Zlatka Nečevskog da bude ovde, u Nišu u kontaktu sa svojim sunarodnicima, da se susreće sa njima, govori na svom maternjem jeziku. U Nišu, kao što smo već pomenuli već 15 godina postoji veoma aktivno društvo Makedonaca “Vardar”, a Zlatko je njegov član. O radu samog udruženja više ćemo govoriti u narednim emisijama ali nas zanima Zlatkov lični ugao tog redovnog druženja sa Makedonkama i Makedoncima iz Niša. Zlatko smatra da sama činjenica da gotovo sve nacionalne manjine i etničke zajednice u Nišu imaju svoja aktivna udruženja, lepo pokazuje kakav je odnos Nišlija prema njima i koliko se zapravo ceni doprinos ovih zajednica poboljšanoj kulturnoj ponudi u gradu.

"Svi imamo neke svoje manifestacije. Mi imamo dane makedonske kulture, koji su bili sad u septembru mesecu, višednevna manifestacija koja obiluje raznim aktivnostima. Likovna umetnost, bilo je otvarenje likovne izložbe u galeriji NKC, pa su bile večeri makedonske poezije u biblioteci. I obično onaj završetak, ono što mi najviše volimo, to su predstave gde je gostovalo penzionersko društvo umetničko iz Kumanova i nakon toga neko druženje sa njima. I posebno jedna manifestacija koja ide svake godine tradicionalno  -to je makedonsko veče gde se malo vise družimo uz muziku, uz pesmu i igru. Uvek je puno. Uvek ima mesta za ljude koji imaju dobru voljuda se čuje ta makedonska pesma, da se čuje ta makedonska muzika, da se zaigra makedonsko oro i da se te emocije, te uspomene, malo izbace iz nas kroz neku pesmu i kroz veselje."

Na ovom mestu zastajemo, samo na trenutak. Jer, već u drugom nastavku serijala "T`ga za jug je ono što nas spaja", sa Zlatkom Nečevskim nastavljamo razgovor, o Makedoncima u Srbiji, o zanimljivim mestima u Makedoniji, legendama i predanjima. Govoriće nam na makedonskom jeziku, pevaće nam neke lepe stare makedonske pesme, recitovaće nam. I zajedno ćemo tragati za odgovorom šta nas to još osim tuge spaja. 

KOMPLETNU 1.EMISIJU U KOJOJ NAM JE GOST ZLATKO NEČEVSKI MOŽETE PRESLUŠATI NA SOUND CLOUD-U CITY RADIJA KLIKOM OVDE

SERIJAL "T`GA ZA JUG JE ONO ŠTO NAS SPAJA" SE REALIZUJE UZ PODRŠKU MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE

]]>
Wed, 27 Dec 2017 17:29:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7389/zlatko-necevski-mi-makedonci-smo-narod-svilene-duse.html
Smena načelnika Policijske uprave u Nišu http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7384/smena-nacelnika-policijske-uprave-u-nisu.html Nakon nezvanične informacije koju smo dobili juče popodne, danas je i potvrđeno da Ninoslav Mitić nije više načelnik niške policije.

Kako od jutros objavljuju Južne vesti, državna sekretarka Biljana Ivković je u izjavi za njihov portal to i potvrdila. Tokom narednih nekoliko dana biće formalno okončana procedura  i Mitić će biti prebačen na drugo radno mesto. Za sada  nije poznato ko će ubuduće voditi nišku Policijsku upravu, pišu Južne. Pretpostavlja se da je razlog smene aktuelna situacija u Nišu, odnosno serija paljenja automobila funkcionera SNS-a i pripadnika niške policijske uprave.

Inače, baš na današnji dan 2015. godine sa pozicije načelnika Policijske uprave u Nišu prevremeno je smenjen Srđan Grekulović, a na njegovo mesto 31. decembra postavljen Ninoslav Mitić, dotadašnji zamenik šefa BIA u Nišu

]]>
Tue, 26 Dec 2017 15:24:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7384/smena-nacelnika-policijske-uprave-u-nisu.html
Humanitarna akcija učitelja OŠ Ivo Andrić u petak http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/7386/humanitarna-akcija-ucitelja-os-ivo-andric-u-petak.html Humanitarna akcija učitelja OŠ "Ivo Andrić", u kojoj učestvuje 450 dece, održaće se u petak, 29. decembra, u ovoj školi u niškom naselju Branko Bjegović

 “ Novogodišnji  ples ” je humanitarnog karaktera koji se održava petu godinu za redom, a u organizaciji učitelja svih odeljenja od 1. do 4. razreda.

Prikupljena sredstva doniraće se Hematološko-onkološkom dečijem odeljenju u Nišu i Udruženju roditelja dece obolelih od raka “Nurdor”. Deo doniranih sredstava biće uplaćen na žiro-račun Anđele Vrbić, učenice osmog razreda OŠ”Kole Rašić”, koja boluje od teškog oblika kancera.  

]]>
Tue, 26 Dec 2017 17:16:00 +0100 Obrazovanje http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/7386/humanitarna-akcija-ucitelja-os-ivo-andric-u-petak.html
Javni čas na izložbi fotografija o životu Srba u enklavama u Metohiji http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/7376/javni-cas-na-izlozbi-fotografija-o-zivotu-srba-u-enklavama-u-metohiji.html Učenici Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ posetili su u Paviljonu u Tvrđavi izložbu fotografija italijanske umetnice Federike Troizi u pratnji svojih profesora istorije i italijanskog jezika Vere Dujaković, Aleksandra Pavlovića i Dušana Babića. Jedan od ciljeva ove posete bio je da se u tom prostoru održi „javni čas“ i povežu njihova znanja i interesovanja iz istorije sa aktuelnim trenutkom koji su kroz umetničku formu prikazali autori izložbe.

Prvobitna ideja je bila da izložbu organizovano posete članovi istorijske sekcije i učenici filoloških odeljenja, ali su se njima kasnije pridružili i drugi zainteresovani učenici. Od profesora, ali i od samih đaka, saznajemo da su učenici dobro upoznati sa istorijskom, kulturnom i umetničkom baštinom na Kosovu i Metohiji i njihovom vrednošću i značajem za razvoj srpske državnosti i nacionalnog identiteta jer se o nemanjićkoj i postnemanjićkoj Srbiji temeljno uči iz istorije, a o raškoj i moravskoj umetničkoj školi iz likovne kulture, ali da nisu dobro upućeni u to kako zaista danas izgleda život Srba na tim teritorijama, tako da je cilj posete izložbi bio upravo taj da se učenici kroz jednu umetničku formu, umetničku fotografiju, stihove, tekstove i muziku koja prati izložbu, bolje upoznaju sa svakodnevnim životom svojih sunarodnika.

Izložba „Prosvetli tamu“ (ital. Illumina le tenebre) delo je italijanske umetnice Federike Troizi koja je radeći kao volonter na projektima solidarnosti humanitarne organizacije „Prijatelji Dečana“ (ital. Amici di Dečani) imala priliku da se upozna sa životom u srpskim enklavama i svakodnevnim izazovima koji stoje pred njihovim žiteljima i koja je preko 91 foto-portreta koji je uradila pokušala da život u enklavama predstavi publici u Italiji i Srbiji.

Pre posete izložbi profesori su pripremili određene materijale koje su  podelili učenicima: priču autorke izložbe Federike Troizi u kojoj objašnjava šta ju je i zašto motivisalo da uopšte izradi ovu zbirku fotografija i članak sa kompozitorom Đovanijem Lindo Feretijem, autorom muzičke numere koja prati izložbu, a koji je objavljen u veoma čitanom italijanskom dnevnom listu „La Stampa“.

„Za učenike koji uče italijanski jezik pripremili smo i originale ovih tekstova na italijanskom. Ideja je bila da sa učenicima održimo jedan mali „javni čas“ i povežemo njihova znanja i interesovanja iz istorije sa aktuelnim trenutkom koji su kroz umetničku formu prikazali autori izložbe“, kaže profesor italijanskog jezika Dušan Babić. Učenici su aktivno učestvovali u razgovoru i pokazali izuzetno interesovanje za temu i spremnost i da postave pitanja i da iznesu svoje lične stavove. 

„Zbog složenosti i specifičnosti teme, naravno da su mnogi bili veoma ganuti, ali su istovremeno odmah iskazali solidarnost i spremnost da pruže podršku i pomoć. Pre svega pitali su na koji način bi mogli da se kao volonteri uključe u projekte solidarnosti i kreativne radionice sa decom i mladima iz enklava, a zatim se javila i ideja da učenički parlament škole organizuje akcije podrške i pomoći“, kaže Babić.
Katarina i Anđela, učenice Prve niške gimnazije, koje su posetile izložbu podelile su svoje utiske sa nama. Kako su i same poreklom sa Kosova, kažu da ih je izložba veoma dotakla, a neke fotografije i potresle.
„Drago nam je što se Federika setila ljudi koji su u jako teškom položaju dole, jer mi znamo šta ti ljudi osećaju i kako je njima. Na osnovu fotografija može mnogo toga da se sazna i oseti, po izrazu lica tih ljudi na fotografijama ili po pozadini. Ipak, mislim da niko ne može zaista da shvati kako je njima, dok to sam ne doživi. Neke fotografije su nas baš potrese. Na jednoj od njih je recimo žena sa svećom koja drži svog malog sina i gledajući tu fotografiju shvataš da je toj ženi jedino važno da njen mali sin bude dobro i ima bolju budućnost od nje same“, rekle su nam gimnazijalke. Svi su veoma zadovoljni izložbom, a pre svega visokim nivoom društvene svesti i odgovornosti koju su pokazali učenici Prve niške gimnazije, kaže Babić.

„U narednom periodu kontaktiraćemo humanitarnu organizaciju „Prijatelji Dečana“ i preneti im našu želju da pomognemo u njihovim projektima“, rekao je Dušan Babić.
Učenici su u knjigu utisaka upisali poruke razumevanja, podrške i zahvalnosti žiteljima srpskih enklava.

„Znamo da će dragi ljudi iz „Prijatelja Dečana“ te poruke preneti na pravu adresu i nadamo se da će žiteljima enklava naše misli i reči podrške značiti. A ako bi trebalo da u jednoj rečenici iskažemo ono što osećamo i što bismo poručili našim sunarodnicima koji žive u veoma teškim uslovima u enklavama, ona bi verovatno glasila: „Hvala vam, hvala vam do neba, što opstajete na ognjištima i istrajete na braniku srpske duhovnosti, kulture i istorije i znajte da ste u našem gradu i našoj školi uvek dobrodošli, i to ne kao gosti nego kao domaći jer vi već jeste ovde, u našim mislima i srcima!“

O IZLOŽBI

Izložba „Prosvetli tamu – Višestruke želje jedne Evrope koja ćuti“ (ital. Illumina le tenebre – Desideri complessi di un'Europa taciuta) prikazana je u šest gradova u Italiji (Busolengo, Venecija, Bolonja, Trst, Setimo Torineze i Lodi) gde je naišla na veliki odjek i izuzetno pozitivne reakcije publike. U Srbiji će posle izložbe koja u Paviljonu u niškoj Tvrđavi traje do nedelje, 24. decembra, biti prikazana u Beogradu (Etnografski muzej) i Novom Sadu (Dvorac Eđšeg).

Od ukupno 91 foto-portreta koje je u srpskim enklavama izradila Federika Troizi njih 12 u velikom formatu 1,5 x 1,5 metar čine stalnu postavku izložbe. Svi foto-portreti, međutim, nalaze se u dvojezičnoj srpsko-italijanskoj fotomonografiji u kojoj fotografije prate odgovarajući stihovi, misli i tekstovi autorke Federike Troizi, oca Benedikta, jednog od osnivača udruženja „Prijatelji Dečana“ i Alesandra Gorija, novinara.


Autorka fotografija Federika Troizi (ital. Federica Troisi) umetničkom fotografijom se bavi od početka '90 i već više od 20 godina učestvuje kao izlagač na brojnim događajima. Leta 2016. godine je kao volonter učestvovala u projektu „Igre u Hoči“ (ital. GiocaHoča) kada je podstaknuta teškoćama sa kojima se svakodnevno susreće lokalno stanovništvo u enklavama na Kosovu i Metohiji osmislila projekat „Prosvetli tamu“.

Muzičku podlogu koja prati izložbu kao dar ovom projektu izradio je kompozitor i pisac Đovani Lindo Fereti (ital. Giovanni Lindo Ferretti), osnivač poznate italijanske muzičke grupe CCCP.

]]>
Mon, 25 Dec 2017 00:08:00 +0100 Obrazovanje http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/7376/javni-cas-na-izlozbi-fotografija-o-zivotu-srba-u-enklavama-u-metohiji.html