City :: Vesti http://radiocity.rs/vesti/rss.html sr http://radiocity.rs/img/logo.png City :: Vesti http://radiocity.rs/vesti/rss.html Tabloidno silovanje javnosti i živi pesak ispod kolektivne savesti http://radiocity.rs/vesti/drustvo/8509/tabloidno-silovanje-javnosti-i-zivi-pesak-ispod-kolektivne-savesti.html Kad god se učini da je društveno posrnuće dostiglo dno, dogodi se nešto što nas iznova ubedi da dna zapravo nema, nego da je ispod naših nogu i naše kolektivne savesti zapravo živi pesak. Sramno izveštavanje tabloida u slučaju otetog deteta to jasno pokazuje.

Slučaj otmice deteta, te potraga koja je trajala celih 10 dana za devojčicom a čitavih 17 za otmičarem, osim što su s pravom i razlogom uznemirili javnost, izbacili su na površinu crni talog tabloidne kaljuge koja nam je nametnuta umesto profesionalnog izveštavanja. Tome je u mnogome doprinelo to što je policija izabrala ćutanje umesto zvaničnih informacija ali i izvesno "curenje" upravo onih detalja istrage koji bi po logici stvari trebalo da ostanu skriveni ka tabloidima i senzacionalističkim medijima sa nacionalnom pokrivenošću. Mediji su za 17 dana dobili samo dva zvanična saopštenja od policije. 

Prvo, četvrtog dana potrage, kada je kao zakasnela reakcija na šumu informacija, poluinformacija i dezinformacija na društvenim mrežama, medijima prosleđena fotografija osumnjičenog i šturi zahtev da se ne šire neproverene informacije, te drugo, nakon hapšenja otmičara koje i nije bilo saopštenje već izjava ministra policije.

Da ništa neće biti kako bi normalno moralo biti, naslutilo je i sramno objavljivanje fotografije izmučenog deteta iz ambulantnih kola, te trapave izjave državne sekretarke nakon pronalaženja devojčice, gde je suvišno detaljisala o tome šta se sa detetom dešavalo dok je bilo u rukama otmičara. Za to vreme tabloidne perjanice i perjanici su se utrkivali ko će objaviti gadniji tekst o prethodnim nepočinstvima osumnjičenog, sa sve opisima do u najsitnije detalje onoga što je radio prethodnim žrtvama. Bez imalo skrupula i čovečnosti prema tim žrtvama, u nekoliko slučajeva su i same bile deca kada se zločin nad njima događao, ali i porodici koja u tim istim danima traga za svojim nestalim detetom. Objavljivanje "eksluzivne ispovesti" otmičara za kojim traga čitava zemlja pomerilo je dno još niže.

Da će sam čin hapšenja otmičara to dno pomeriti još naniže moglo je da se nasluti. Jer, tabloidi, naprosto tako funkcionišu. Na lažima, senzacijama i na apsolutnom kršenju svih etičkih i profesionalnih normi. Pa, opet, morala je u svakom normalnom čoveku da se javi primisao da će se možda ovog puta uzdržati od iznošenja potresnih i po dete stigmatizirajućih podataka u javnost. Jer, ako ti što pišu nisu novinari, a nisu, verovatno jesu i sami roditelji.

DNO JE ZAPRAVO ŽIVI PESAK

Nažalost, današnje naslovne stranice dva tabloida su nas iznova uverile da dna zapravo nema i da je pod našim nogama i našom kolektivnom savešću gadni živi pesak. I to baš ona dva tabloida koja su neskriveno bliska garnituri na vlasti. Zamišljeni kao borbeno sredstvo protiv svakog ko se drzne da kritički misli, fabrikuju iz dana u dan naručene afere, ljagaju i blate ciljano i najverovatnije naručeno, oponente režima, a sve to izmešano sa dešavanjima iz različitih reality programa. I to je samo po sebi dovoljno gadno.

Međutim, ovo što se danas dogodilo jeste gadnije od svega što su do sada radili. Objavljivanje ponovo "ekskluzivne ispovesti" kako ga nazivaju "monstruma" sa detaljima šta je radio nesrećnom dvanaestogodišnjem detetu je zapravo nešto najgadnije što se u mučenoj medijskoj sferi u Srbiji videlo. Na stranu mučnina koju izaziva. Pitanje svih pitanja jeste odakle tim tabloidima informacije iz policije i tužilaštva sa saslušanja? Ko im to i zašto dostavlja? I ko im je dostavio sliku deteta iz ambulantnih kola? I zašto je uopšte morala da bude objavljena informacija o tome da je dete ošišano, ako je iz prethodnih slučajeva istog počinioca bilo jasno sa kojim ciljem i razlogom višestruki povratnik kriminalac to čini? I konačno, da li je normalno da tužilaštvo i policija podele sa medijima informaciju za koja dva krivična dela će se nakon hapšenja osumnjičeni istraživati nakon toga što je detetov identitet u svakom pogledu, a u interesu potrage za njom, 10  dana bio  na izvolte svakom ko ima kompjuter ili mobilni telefon?

To što je objavljeno nisu informacije od javnog interesa već su informacije koje na svaki mogući način dodatno štete malenoj žrtvi otmice. Samim tim, sve što se nadalje dešavalo od trenutka pronalaženja deteta moralo je da ostane van dometa javnosti. Ne treba biti mnogo pametan pa shvatiti da bi u normalnoj pravnoj državi Tužilaštvo, na inicijativu nadležnog Ministarstva, po službenoj dužnosti moralo da naloži meru zabrane distribucije kompletnog današnjeg tiraža oba tabloida i svih drugih novina gde se na najbezobrazniji mogući način sa sve sikom devojčice na naslovnici piše o broju nasrtaja otmičara na njen život, telo, dostojanstvo.  U normalnoj pravnoj državi bi se otvorila i istraga da se dozna kojim to kanalima iz policije i tužilaštava informacije "cure" ka tabloidima i krajnje, u normalnoj državi,  sa normalnim i zdravim društvom, sve i da se pojavi na trafikama, današnji broj tabloida bi ostao netaknut i neprodat. 

KRIVI SMO MI...

Tu dolazimo do konačnog važnog pitanja: Koliko mi kao društvo snosimo odgovornost za lešinarsko tabloidno izveštavanje o ovom i svim sličnim slučajevima? Nažalost, mnogo.

Jedan deo društva jer te tabloide kupuje i rešava da za 20 dinara koliko ih plati, u laži i sablažnjive senzacionalističke gluposti - veruje. Ako je verovati jedinim dostupnim podacima do kojih smo došli, ta dva tabloida na dnevnom nivou kupi blizu 150 000 ljudi. Internet izdanja im sigurno imaju još višestruko veći domet. To nas sve vodi dalje do toga da u iščitavanju takvih užasnih TUGA DO NEBA tekstova aktivno na dnevnom nivou učestvuje značajan broj građana. Kada se tome doda da se njihovi urednici, takođe na dnevnom nivou, pojavljuju u programima bar na dve televizije sa nacionalnom frekvencijom u svojstvu analitičara ozbiljnih političkih tema a pritom se ne zaboravi da javnu zaštitu kao "pristojni ljudi" imaju i od same institucije predsednika države - čitava stvar jasno prevazilazi tek puku neprofesionalnost. Blaga kaznena politika te presude kojima se procenjuje da nečiji uništen život provlačenjem kroz tabloidno blatište košta deset puta manje nego zarada od jednodnevnog tiraža, pogoduju daljem fabrikovanju skandala i laži.

Drugi deo društva takođe snosi odgovornost jer iako negoduje putem društvenih mreža ili kroz saopštenja, zapravo ne čini mnogo toga da kroz smislenu građansku akciju izvrši pritisak na institucije sistema zadužene za sprovođenje zakona u našoj zemlji, da suzbija i zabranjuje ovakvo štetočinsko i nehumano ponašanje. Ako nikako drugačije, tako što će zatrpati mejlovima nevidljivu tužiteljku Dolovac, te nadležno Ministarstvo kulture i informisanja, svaki put kada se desi slična ogavna stvar.. Ili tako što će, kako je putem Twittera najavio da će učiniti Dušan Mašić, novinar, bar sat, dva danas pored kioska sa novinama pitati svakoga ko kupi sramne tabloide sa sramnim naslovnicama: "Zašto te zanima koliko je puta to jadno dete silovano?" Ili tako što bi strane na društvenim mrežama ovih beščasnih trovača javnosti bile masovno prijavljene. Kad ima volje ima i načina.

A ako ne krenemo da ih tražimo i primenjujemo sada i odmah, posledično će nas živi pesak potpuno progutati. 

]]>
Thu, 9 Jan 2020 03:22:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/8509/tabloidno-silovanje-javnosti-i-zivi-pesak-ispod-kolektivne-savesti.html
Badnji dan i Badnje veče najavljuju Božić http://radiocity.rs/vesti/5477/badnji-dan-i-badnje-vece-najavljuju-bozic.html Badnji dan i Badnje veče obeležavaju se u krugu porodice i svečano najavljuju Božić. U Srbiji se obeležavaju liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve, paljenjem badnjaka i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom. Badnji dan je praznik pravoslavnih vernika i poslednji dan četrdesetodnevnog Božićnog posta. Na Badnji dan se u kuću unosi badnjak, po koji se nekada odlazilo u šumu, a danas se uglavnom kupuje.

Pred kraj dana, obično oko 16 ili 17 sati, badnjak se loži u znak sećanja na vatru koju su po narodnom predanju vitlejemski pastiri naložili u pećini u kojoj se rodio Isus Hrist. To je simbol svetlosti i toplote, a varnice koje pri tom nastaju nada su da će narodna godina biti rodna.

U crkvama širom Srbije služe se povečerja i pale se badnjaci, a tradicionalno na Badnje veče organizuje se nalaganje badnjaka ispred Sabornog hrama u Nišu, ali i ispred ostalih hramova u gradu.

Nakon loženja badnjaka, u obližnjoj crkvi ili pred kućom, porodica se okuplja oko posne trpeze. Večera na Badnje veče treba da bude skromna i tiha. Badnji dan je pun običaja i simbolike vezanih za dom i porodično ognjište.

Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva. Smatra se da se porodica okupljena oko badnjaka zagreva ljubavlju i slogom. 

Sutradan, na Božić u Sabornom hramu održaće se Sveta liturgija, kao i narednog dana na Sabor majke Božije.

U srpskim porodicama se zadržao i običaj darivanja „položajnika“, prve osobe koja na Božić ulazi u kuću.

Zajedno sa Uskrsom, Božić je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.

]]>
Mon, 6 Jan 2020 12:06:00 +0100 Vesti http://radiocity.rs/vesti/5477/badnji-dan-i-badnje-vece-najavljuju-bozic.html
Uhapšen Ninoslav Jovanović http://radiocity.rs/vesti/hronika/8503/uhapsen-ninoslav-jovanovic.html Nakon sedamnaest dana potrage, danas je u selu Malča uhapšen Ninoslav Jovanović, osumnjičen da je oteo dvanaestogodišnju devojčicu Moniku Karimanović.

Informaciju da je Ninoslav Jovanović uhapšen konačno je potvrdila i policija, koja je medijima prosledila izjavu ministra policije Nebojše Stefanovića povodom hapšenja. Uz čestitke pripadnicima policije na hapšenju Jovanovića, Stefanović je izrazio i zadovoljstvo što će pripadnici policije koji su za otmičarem tragali i tokom novogodišnjih praznika, božićne provesti u krugu porodica.

„Nadam se da će pravosudni sistem Srbije imati u vidu koliko je monstrouzan zločin koji je počinjen i da će ovaj zlikovac dobiti najtežu moguću kaznu“- izjavio je Stefanović.

U brojnim medijima pojavila se informacija da je višestruki povratnik, silovatelj koji je zbog toga što šiša svoje žrtve prozvan Malčanskim berberinom, uhapšen u blizini groblja u Malči nakon dojave jednog meštanina da ga je video u blizini njegove kuće.

Da podsetimo desetog dana potrage za otetom dvanaestogodišnjom devojčicom, ona je pronađena živa u ataru sela Pasjača a njen otmičar je tada pobegao.

Monika je prevežena i zadržana u Kliničkom centru u Nišu gde se još uvek oporavlja od traume koju je preživela za deset dana koliko je bila u rukama otmičara.

]]>
Sun, 5 Jan 2020 16:40:00 +0100 Hronika http://radiocity.rs/vesti/hronika/8503/uhapsen-ninoslav-jovanovic.html
Potrebna je hitna pomoć za malenu Juliju Dimitrijević http://radiocity.rs/vesti/nis/8505/potrebna-je-hitna-pomoc-za-malenu-juliju-dimitrijevic.html Malenoj Juliji Dimitrijević su hitno potrebna novčana sredstva za odlazak na lečenje na ruskoj klinici, gde joj je odlazak zakazan za 1.februar. Do tada je potrebno sakupiti 3000 evra, koliko još nedostaje.

Julija je rođena kao zdravo dete, igrala se sa roditeljima, išla u vrtić, vozila bicikl. Međutim, problemi su nastali 2017. godine. Dete je često bilo bolesno i jednog dana oko je počelo da crveni. U početku se porodica nadala da nije ništa ozbiljno, da je u pitanju obična upala, konjuktivitis, i da će proći. Lečena je kapima, ali situacija sa očima je bila sve gora, dok nije ustanovljeno da Julija boluje od autoimune bolesti, Reumatoidni Artritis, koji napada sopstvena tkiva, u njenom slučaju oko i uništava ga.

Zatim Julija počinje sa biološkom terapijom - Humira, u nadi za prestanak upale oka. Međutim, ubrzo joj se dijagnostifikuje komplikovana katarakta i iridociklitis, nakon čega ona potpuno gubi vid na oku.

Roditelji saznaju za kliniku u Rusiji gde se leče i operišu slepa deca i ubrzo je kontaktiraju. Dobijaju odgovor da je potreban hitan dolazak i možda zadnja šansa za mogućnost povratka vida specijalnom, ruskom metodom.

Julijini roditelji se nadaju da će pomoć dobrih ljudi dati mogućnost da se Julija leči u Rusiji i tako poveća šanse da ponovo progleda i vrati se normalnom životu kao sva deca. Sredstva se prikupljaju za lečenje i za putne troškove.

Za Juliju do pobede! Budimo humani!

Pomozimo Juliji!

 Upišimo 745 i pošaljimo SMS na 3030

 Upišimo human745 i pošaljimo SMS na 455

 160-555335-46

 00-540-0004302.0
IBAN: RS35160005400004302047
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

 E-doniraj

 PayPal

]]>
Sun, 5 Jan 2020 16:14:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8505/potrebna-je-hitna-pomoc-za-malenu-juliju-dimitrijevic.html
Besplatno parkiranje za vreme praznika http://radiocity.rs/vesti/nis/8501/besplatno-parkiranje-za-vreme-praznika.html Bliže se praznici. Iz JKP „Parking servis“ Niš obaveštavaju da će za vreme novogodišnjih i božićnih praznika, parkiranje biti besplatno.

U sredu 1. januara, četvrtak 2. januara i u utorak 7. januara 2020. godine ekipe Parking servisa neće vršiti naplatu i kontrolu parkiranja na opštim parkiralištima. U ovom periodu neće raditi ni Korisnički servis na adresi Generala Milojka Lešjanina 39.

]]>
Sun, 29 Dec 2019 09:55:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8501/besplatno-parkiranje-za-vreme-praznika.html
Koncert za doček na Trgu ili prenamena novca za bolesnu decu? http://radiocity.rs/vesti/nis/8496/koncert-za-docek-na-trgu-ili-prenamena-novca-za-bolesnu-decu.html Kao i prethodnih nekoliko godina i uoči ove Nove godine, građani su podeljeni u mišljenju da li treba organizovati koncert na Trgu Kralja Milana ili taj novac treba preusmeriti za neku drugu namenu, na primer za lečenje bolesne dece, kako neki predlažu.

Bilo kako bilo, do novogodišnje noći je samo nedelju dana preostalo a strasti oko najavljenog koncerta Željka Samardžića se ne smiruju. Iako je tender za njegov nastup u Nišu propao pošto je PR agencija koja pevača zastupa tražila veću cenu od one previđene tenderom koji je raspisao Niški kulturni centar, on će ipak pevati u Nišu na Trgu, tako što je sa njim potpisan autorski ugovor. Direktor NKC Srđan Savić je rekao da će to koštati više, zato što autorske ugovore prati obavezno plaćanje poreza. Sve to izraženo u novcu iznosi preko 30 000 evra, bez poreza. Razlog što se prešlo na direktno autorsko ugovaranje je taj što nije bilo vremena da se nova javna nabavka raspiše.

Pored Željka Samaržića, 31.decembra će nastupati i niška grupa "Kerber", a za njihov nastup građani Niša će izdvojiiti 10 000 evra plus pripadajuće poreze. Kada se uračunaju i porezi za ova dva nastupa, Nišlije treba da izdvoje oko 65 000 evra. Kako su iz NKC-a najavljivali za organizaciju novogodišnje proslave u budžetu je opredeljeno oko deset miliona dinara. U tu svotu ulazi i tehnički deo organizacije. Za taj deo tender je uspeo, a pobedio je jedini ponuđač, firma Easy travel & Events d.o.o. iz Niša koja je tražila oko 4 miliona i 360 hiljada dinara.

Na sajtu Niške inicijative u tekstu Bivši direktor TON pobednik tendera za organizaciju dočeka u Nišu stoji da je ova firma povezana sa bivšim direktorom Turističke organizacije grada Niša Urošem Parlićem, koji je bio njen prvi osnivač 2011., a čiji je zakonski zastupnik do dan pre raspisivanja tendera bila Parlićeva supruga.

"Neophodni uslovi koje je zainteresovana firma morala da ispuni u okviru tehničke organizacije, pored montiranja bine sa ozvučenjem i rasvetom našlo se i obezbeđivanje 10 Deda Mrazeva koji će u Obrenovićevoj podeliti 1800 paketića, 1200 litara vina, 10 kilograma čaja i 10 000 kartonskih čaša." - navode se detalji te javne nabavke u istom tekstu Niške inicijative.

DOČEK - DA ILI NE?

Danima je na društvenim mrežama deljen jedan stariji tekst Južnih vesti iz 2016. godine o peticiji koju su tada građani potpisivali sa željom da dočeka ne bude a da se novac, te godine u visini od 5 miliona dinara, preusmeri za lečenje bolesne dece. Tada je oko 2000 ljudi potpisalo taj zahtev ali je dočeka ipak bilo. Slična se situacija dešava i ovih dana. 

Danas je Marina Adamović, Nišlijama poznata po tome što već godinama sakuplja pomoć za najteže obolele, posle nekoliko dana negodovanja na Fejsbuku zbog više od deset miliona dinara građana koji će biti utrošeni na organizovanje dočeka u Nišu, i zvanično želela da uputi zahtev Gradonačelniku i Gradskom veću da se taj novac preusmeri za lečenje obolele dece. Kako je Adamovićeva izjavila agenciji BETA, ukoliko postoji taj novac trebalo bi ga uplatiti za lečenje dece kako bi zdrava dočekala narednu godinu. 

"Strašno je da se deset miliona dinara potroši za novogodišnji koncert Samardžića, a toliko je puno dece kojoj je potrebna pomoć" -izjavila je ona za BETA, podsetivši da se u niškom Kliničkom centru trenutno leči 30 malih onkoloških pacijenata a da je broj dece kojoj je potrebno lečenje u inostranstvu još veći.

Jedini odgovor koji je dobila od resorne većnice za socijalna pitanja, sa kojom je porazgovarala ispred Gradske kuće jeste da Gradsko veće nije nadležno za organizaciju dočeka. Mnogi sugrađani su saglasni sa njom i traže pokretanje peticije.

Za razliku od njih neki sugrađani smatraju da je organizovan doček potreban gradu veličine Niša. Ne samo zbog Nišlija koji bi mu prisustvovali, već i zbog turista koji Niš biraju za novogodišnju destinaciju. To mišljenje dele i organizatori dočeka u Nišu i kažu da su u tom smislu ove godine dopunili novogodišnja dešavanja novim sadržajima koji će se odigravati ne samo na Trgu, već i u Obrenovićevoj i na platou kod Kalče. 

PRENAMENA ILI PLANIRANJE BUDŽETA?

Nekoliko gradova na jugu Srbije neće imati organizovan doček. U Vranju na primer, novac jeste preusmeren već četvrtu godinu za redom u Fond za lečenje dece i omladine što se u javnosti dočekuje lepo, pogotovo što se svakog decembra objavi kao vest. Pa ipak, kada se ta vest zagrebe ispod površine, slika nije tako ružičasta. Jer 500 000 dinara koji se preusmere krajem godine javno, mogli bi i da se isplaniraju budžetom Grada pa da ne bude "preusmeravanja". Takođe, ono što se ne pominje jesu koncerti koje građani plaćaju svakog septembra u okviru Dana Vranja a i krajem januara kada Vranje proslavlja svoj dan. Iznosi koji se tada potroše višestruko prevazilaze skromnih pola miliona koja se vazda javno "preusmere" umesto da se u startu isplaniraju. 

To je realna opasnost koja se može desiti u svakom gradu. Umesto preusmeravanja novca sa jedne namene za drugu ad hoc, zapravo bi trebalo isplanirati budžet kako valja a u tom procesu konačno bi valjalo da se čuje i glas građana. Peticija nedelju dana pre Nove godine teško da može imati ozbiljnijeg efekta ali takva ista peticija dostavljena u trenutku kad gradske vlasti planiraju budžet ne bi smela da ostane ignorisana pogotovo ako bi se na njoj našao veliki broj potpisa. Do tada, prema svemu sudeći, pevaće se i ove Nove godine na centralnom gradskom Trgu a za sledeću godinu ostaće otvorena mnoga pitanja vezana za sve što iz godine u godinu prati organizaciju ovakvih dešavanja na račun svih građana.

]]>
Wed, 25 Dec 2019 01:19:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8496/koncert-za-docek-na-trgu-ili-prenamena-novca-za-bolesnu-decu.html
Za otmicu devojčice osumnjičen je "Malčanski berberin" http://radiocity.rs/vesti/hronika/8498/za-otmicu-devojcice-osumnjicen-je-%22malcanski-berberin%22.html Šestog dana potrage za dvanaestogodišnjom Monikom Karimanović, policija je izašla sa novim detaljima iz istrage i otkrila identitet osumnjičenog za otmicu deteta.

Medijima su prosleđene fotografije osumnjičenog  sa kojih je prepoznat Ninoslav Jovanović "Malčanski berberin", višestruki povratnik, osuđivan za silovanja i pokušaj silovanja, poznatom široj javnosti po tome što žrtve šiša, po čemu je i dobio nadimak. On je poslednji put viđen u blizini Knjaževca.

Jovanović je osuđen za otmicu i silovanje devojčica 2005.godine. Tada je jednu devojčicu silovao a druga je uspela da izbegne, mada je i njoj odsekao kosu makazama. Osuđen je tada na 15 godina zatvora ali mu je kazna ublažena pa je 2018. izašao na slobodu. Hapšen je i prošle godine jer je preko Fejsbuka uznemiravao žene ali je pušten nakon nekoliko meseci.

Kako je na sudu izjavljivao žrtve je šišao jer ga to seksualno uzbuđuje. Proglašen je uračunljivim za dela koja je počinio a psihijatri su procenili da će po izlasku iz zatvora počiniti nova.

Da ima veze sa Monikinim nestankom već nekoliko dana se spekulisalo na društvenim mrežama. Južne vesti su prenele izjavu direktora policije Rebića da policija veruje da je dete živo a da dokazi potvrđuju da je devojčica izvesno bila sa njim u blizini Knjaževca, gde se intenzivno traga za otimačem i detetom.

"Imamo jasan dokaz da je on ukrao vozilo i da u tom vozilu su pronađeni njegovi otisci i tragovi koji ukazuju da je sa njim bila Monika. Na ovom mestu smo nesporno utvrdili da su oni ovde boravili, da su tu najverovatnije prespavali i hranili se. Na još jednom mestu su pronađeni određeni tragovi, konkretno Monikin ranac. Imamo dve izjave svedoka koji potvrđuju da je Jovanović sa devojčicom prošao i na tim činjenicama temeljimo naše verovanje da je Monika živa i verujemo da ćemo je nadam se tokom noći ili najskorije pronaći" - ispričao je Rebić a prenele su Južne Vesti.

]]>
Wed, 25 Dec 2019 20:14:00 +0100 Hronika http://radiocity.rs/vesti/hronika/8498/za-otmicu-devojcice-osumnjicen-je-%22malcanski-berberin%22.html
Već danima se traga za dvanaestogodišnjom Monikom http://radiocity.rs/vesti/hronika/8492/vec-danima-se-traga-za-dvanaestogodisnjom-monikom-.html Šta se dogodilo sa malenom Monikom Karimanović iz Suvog Dola? To pitanje postavljaju već peti dan i njeni roditelji ali i brojni građani koje je verovatna otmica dvanaestogodišnjakinje potresla.

Monika je, da podsetimo 20.decembra pre pola osam ujutru krenula kao i svakog drugog dana u školu u naselju Brzi Brod, ali do nje nije stigla. Devojčica je poslednji put viđena na samom ulazu u Brzi Brod a njena sada već izvesno otmica se dogodila negde između te tačke i škole u koju se uputila. Očevidaca nema, kao ni bilo kakvih materijalnih tragova koji bi mogli da ukažu na to šta se detetu zapravo dogodilo. Da nešto nije u redu, Monikina mama, Aleksandra, je shvatila kada se devojčica, posle škole, nije vratila kući još nekoliko sati, što na nju nije ličilo. U školi je tek saznala da dete na nastavu nije ni stiglo.  Tada je o celom slučaju obaveštena i policija.

U potrazi za detetom su angažovani brojni policajci, vatrogasci, od ponedeljka i odred Žandarmerije, ali za sada pomaka u istrazi nema.

Monikini roditelji su objavili apel u kom su zamolili da se devojčica traži i vrati kući, a u potragu za njom su se uključili i mnogobrojni građani u zemlji i inostranstvu.

Društvene mreže preplavile su Monikine slike i apel da se za devojčicom traga. U vezi toga se danas oglasila niška policija saopštenjem, u kome je upućena molba da se neproverene i nezvanične informacije ne dele i objavljuju da, kako su napisali ne bi bila ugrožena potraga ali i život devojčice.

U istom saopštenju je rečeno da su u potragu uključeni "svi raspoloživi resursi MUP-a", uključujući Žandarmeriju i Helikopterske jedinice. Koriste se termovizijske kamere i pretražuje se teren na širem području.

Monika je u trenutku otmice imala na sebi belu bluzu, crne pantalone i jaknu, roze patike i roze ranac. Devojčica je visoka oko 170cm, ima dugu crnu kosu i crne oči. Ukoliko primetite nešto što bi moglo dovesti do pronalaska deteta, javite policiji na 018 522 982.

]]>
Tue, 24 Dec 2019 21:35:00 +0100 Hronika http://radiocity.rs/vesti/hronika/8492/vec-danima-se-traga-za-dvanaestogodisnjom-monikom-.html
Novogodišnji bazArt „Niš u srcu“ počinje u petak na platou ispred Kalče http://radiocity.rs/vesti/nis/8494/novogodisnji-bazart-%E2%80%9Enis-u-srcu%E2%80%9C-pocinje-u-petak-na-platou-ispred-kalce.html Ovog petka na Trgu Stevana Sremca (plato ispred Kalče) počinje novogodišnji bazar umetnina „Niš u srcu“. Praznična akcija udruženja Fabrika umetnika, koja od ove godine nosi naziv bazara umetnosti ili bazArta, trajaće od 27. decembra sve do 1. januara.

Očekuje se preko 40 izlagača rukotvorina iz Niša izabranih na otvorenom konkursu.

"Šarenolik izložbeno - prodajni program rukotvorina, umetnina, novogodišnjih dekoracija i ukrasa, dečijih igračaka, hrane i toplih napitaka, koji će tokom šest dana ispuniti Trg Stevana Sremca, imaće kao i prethodne godine humanitarni karakter jer će 20% svih ostvarenih prihoda biti donirano za opremanje Srednje muzičke škole u Nišu." - poručuju organizatori i najavljuju poseban program za mališane u okviru bazArta. -"Za njih će pored novogodišnjih predstava na otvorenom biti pripremljen i veliki „Karneval junaka i princeza“ koji će biti održan 1. januara kada će Trg Stevana Sremca posetiti preko 20 kostimiranih princeza i junaka iz omiljenih crtanih filmova sa kojima će mališani moći da se druže i fotografišu."

Novogodišnji bazar će biti obogaćen i muzičkim programom. Tokom 6 dana trajanja bazara, nastupiće niški horovi kao i renominarni niški pop, rok i džez bendovi.

"Poslednjeg dana u godini na Trgu Stevana Sremca najavljeno je veliko novogodišnje „Zagrevanje“ u sklopu kog će nastupiti bendovi En Passant, Penthouse bend i grupa Kerber." - navode iz organizacije.

Novogodišnji bazArt organizuje udruženje Fabrika umetnika, pod pokroviteljstvom grada Niša, uz partnerstvo Niškog kulturnog centra, a kroz projekte Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte i Turisticke organizacije Niš, i sponzorstvo kompanije Idea.

Program počinje svakog dana od 12 sati i besplatan je za sve posetioce.

Tačnu satnicu bazara i više informacija zainteresovani posetioci mogu pronaći na događaju i zvaničnoj Facebook stranici Niš u srcu – novogodišnji bazArt.

]]>
Tue, 24 Dec 2019 23:27:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8494/novogodisnji-bazart-%E2%80%9Enis-u-srcu%E2%80%9C-pocinje-u-petak-na-platou-ispred-kalce.html
РАДИО CITY СВИРА ВЕЋ СКОРО ЧЕТВРТ ВЕКА http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/8490/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-city-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0.html City радио је један од најстаријих медија у Нишу. У етру је од давне 1995.године. Много се тога за 24 године постојања овог медија променило али једно је исто – „City“ поред пажљиво биране музике коју емитује има и сопствене вести, што га чини не само забавним већ и информативним медијем.

Упутили смо се у редакцију „City“ радија да на лицу места видимо како функционише један медиј. Да проверимо да ли заиста постоје мали људи у звучнику или је реч о нечем другом. Јер за разлику од других медија где слика игра велику улогу, за радио станицу је пре свега потребна машта. Јер слике у глави слушалаца сликају се речима. Шта је све потребно за рад радио станице?

„Пре свега, потребна је одговарајућа опрема, од које су најважније миксета и предајник. Из студија се преко миксете шаље сигнал до предајника, даље до антена а одатле се шаље даље до пријемника у радио апаратима у домовима, колима, канцеларијама. Потребни су и микрофони, слушалице, посебни компјутерски програми за обраду аудио записа“ – укратко нам објашњавају како то ми заправо чујемо звук на радио апарату. –„Свака радио станица има своју фреквенцију а наша се лако памти јер је састављена од идентичних бројева 99,9МНz“.

За рад једне редакције потребни су и диктафони, мали уређаји за снимање саговорника на терену али и камере како би се правиле квалитетне фотографије. Зашто су фотографије потребне?

„Некада давно радио је био само електронски медиј који се слушао на класичан начин. Са модерним временима, појавила се потреба да се много тога пласира и преко Интернета. Тако и City има своја два сајта www.radiocity.rswww.klikni.rs a присутни смо и на друштвеним мрежама YouTube, Sound Cloud, Facebook, Twitter, Instagram. Због тога су нам потребне фотографије како бисмо илустровали текстове који објављујемо на Интернету.“ – каже за наше новине уредница радија, Ивана.

Она је додала и да је веома важно да се сваки медиј, па тако и „City“ бави темама важним за живот људи и локалне заједнице, као и да у том раду морају да се придржавају професионалних правила и етичког Кодекса. То заправо значи да није дозвољено измишљати вести и чињенице, нити на било који начин користити медиј да се некоме свесно науди. Због тога је новинарски посао уједно и утицајан али и веома одговоран.

 „City“ је много година био и званични радио Филмских сусрета, који се традиционално одржавају августа на Летњој позорници у Нишу. То је новинарима овог радија омогућило да угосте и интервјуишу сва најпознатија глумачка имена у земљи, чиме се веома поносе.

За свој рад „City“ радио је вишеструко награђиван, па између осталог су добитници награде „Светионик“ али и престижних новинарских награда „Славко Ћуривија“ и годишње Награде за медијску толеранцију коју додељују Повереница за равноправност и мисија ОЕБС-а у Србији.

]]>
Sun, 22 Dec 2019 16:18:00 +0100 Obrazovanje http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/8490/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-city-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0.html
ЗБИРКА ТРОФЕЈА „ВОЖДОВАЦА“ ЗА ДИВЉЕЊЕ http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/8487/%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%98%D0%B0-%E2%80%9E%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B0%E2%80%9C-%D0%B7%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5.html Наша школа, „Вожд Карађорђе“, може да се подичи великим бројем трофеја које су у разним дисциплинама освојили њени ученици и ученице. Ти трофеји заузимају почасно место у витрини код самог улаза у школу. Кренули смо трагом трофеја, јер нас је занимало да истражимо колики рад и ентузијазам и ученика али и предметних наставника им је претходио.

Пошто је велики број њих везан за спорт, упутили смо се ка школској фискултурној сали. Тамо нас је дочекао професор Братислав. На самом почетку нашег разговора, он каже да у „Вождовој“ ради већ 23 године и да је поред тога што је предметни наставник физичког васпитања и рукометни трепитали смо најпре колико има освојених трофеја.  Наставник Браца каже да сваке године школске екипе освајају трофеје.

„Прошле године смо били први у фудбалу на нивоу града,први у региону. Неколико наших ученика је учествовало на републичком такмичењу у пливању. Наша ученица, Сара Богојевић, освојила је прво место у Републици, а Урош Стојић је освојио друго место у Републици у својој дисциплини. Девојчице су биле треће у одбојци. У рукомету смо били други. Ове године исто имамо одличне резултате. Први смо у стоном тенису екипно у граду и у региону, 10 медаља смо донели са такмичења градског у пливању а шест наших ученика се пласирало на републичко такмичење. Остала такмичења су још у току или тек следе на пролеће.“ – наставник Братислав је набројао све овогодишње спортске успехе „Вождоваца“ и додао да сваке године наставници физичког и ученици донесу бар три, четири трофеја школи.

У чему лежи тајна тог успеха?

„Па, тајна је у томе да ми имамо добру децу, децу која воле спорт, која воле да се такмиче. Они са нама лепо сарађују, наравно и ми са њима. Радимо ваншколске актвности и на такмичењима постижемо добре резултате.“ – истиче наставник Браца.

Занимало нас је да ли је он лично задовољан успехом који постижу ученици на спортским такмичењима. Наставник Братислав искрено каже да је задовољан али да сматра да увек може боље и више да се постигне.

„То, наравно, зависи од интересовања деце, мотивације, али сам углавном задовољан. Има школа које имају много боље услове за рад од нас. И бољу салу и већу, и боље услове на спортским теренима али ми се трудимо да их достигнемо јер спорт тражи један континуитет и у раду и у резултатима.“ – нагласио је наставник физичког васпитања и тренер, Братислав.

Да ли је било тешко освојити све ове трофеје?

„Некад је било мало теже, некада мало мање. То све зависи од посвећености деце.“

За велике успехе важна је изузетно и мотивација. Како  се та мотивација код деце развија?

Наш саговорник каже да се ђаци мотивишу на разне начине. Понекада је то час паузе за оне ученике који имају такмичења. Тог дана када се такмиче, уобичајено им се допушта да неколико часова одсуствују са наставе у школи.

„То можда није популарно, али је тако.“ – кроз осмех каже наставник и наставља – „Наша деца су добра и воле да се такмиче. Мотивација им је и сама медаља коју добију. Са друге стране, и ми их промовишемо кроз наше школске новине, па се за њихове резултате чује и ван школе.“

Занима нас и како изгледа један просечан тренинг. Да ли је атмосфера добра сваки пут кад ученици тренирају?

Наставник Братислав истиче да је атмосфера увек добра.

„Сви они су заинтересовани за спорт и за то да постижу добре резултате, тако да је све то на добровољној бази. Трудимо се да што више урадимо. Они су пажљиви, слушају, тако да проблема нема – ни на тренингу ни на такмичењима.“

За трофеје са такмичења су ипак најзаслужнији сами мали такмичари. Један од њих је и  Јован Стевановић, првак у шаху. Шахом је почео да се бави са само шест година.

„Почело је тако што сам пронашао у играчкама шаховске фигуре. Нисам знао шта је то па ми је мама убрзо објаснила. Отишао сам на први тренинг а након неколико година почео сам да се озбиљније припремам и да нижем све боље и боље резултате“ – описао нам је Јован своје шаховске почетке.

Шах Јована чини изузетно срећним. За Нову годину биће равно шест година како се бави овим спортом. За то време је постигао заиста запажене резултате.

„Ја сам троструки првак државе, првак сам и републичког школског такмичења, првак сам Европе у рапидном шаху а овде у Нишу имам доста титула.“ – набраја овај паметни дечак своје успехе.

Питали смо га да ли је било тешко да постигне све што је постигао и да освоји све те трофеје.

„У почетку је било тешко. Потребно је да се спремаш много, али када будеш први све се исплати. Лакше је да освојиш титулу, а много теже да је сачуваш“ – прича симпатични Јован.

И даљи планови су му везани за бављење шахом али, како каже, није му само то приоритет ни циљ:

„Могуће је да ћу да стекнем и нека друга интересовања али планирам да се још дуго бавим шахом и да постижем нове успехе.“

За крај нашег разговора, Јован има поруку за вршњаке.

„Поручио бих им да вежбају упорно, да се никога не плаше, као што сам и ја имао неке озбиљне противнике. Нека вежбају редовно и нека верују у себе.“ – поручио је Јован, један од најуспешнијих спортиста „Вождове“ а и ми се тој поруци придружујемо. Јер, трофеји наше школе, који красе хол крај главног улаза, нису тек украс већ су и доказ да се упорност и рад исплате на понос свих нас.

]]>
Sun, 22 Dec 2019 15:15:00 +0100 Obrazovanje http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/8487/%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%98%D0%B0-%E2%80%9E%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B0%E2%80%9C-%D0%B7%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5.html
ТЕСЛА И ПУПИН – ДИВОВИ КОЈИ СУ ПОБЕДИЛИ МРАК http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/8485/%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BD-%E2%80%93-%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA-.html Нема много малих народа попут нашег који се могу подичити да су изнедрили светски важна имена у разним дисциплинама. У низу значајних уметника, писаца, музичара, спортиста, научника који су се родили или су пореклом са Балкана, два имена се због важности њиховог рада за човечанство ипак издвајају од других. Довољно је рећи Михајло Пупин и Никола Тесла. Ова два генијална научника живот је повезао на много начина. Пореклом, интересовањима, животом  у Сједињеним америчким државама. Нажалост, иако се та два имена често помињу, чини се да млади људи не знају довољно о томе ко су они били и чиме су задужили човечанство. У бројним текстовима на Интернету, могу се пронаћи анкете где људи на питање чиме се бавио Михајло Пупин, одговарају да је био фудбалер и сличне ствари. Зато смо решили да подсетимо читаоце о неким детаљима из живота ова два изванредна човека.

ОД ПАШЊАКА ДО НАУЧЕЊАКА

Михајло Пупин је рођен у Идвору у Банату 1854.године. Он је био научник, проналазач и професор на престижном Универзитету „Колумбија“ у Њујорку. Поред тога, Пупин је био и почасни конзул Србије у Сједињеним америчким државама. Пупин је веома био везан за родну земљу па је као оснивач и председник Српског народног савеза радио на промоцији и неговању српске културе у Америци.

Најзначајнији научни радови које потписује Михајло Пупин су везани за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, рентгенологије  и електротехнике. Заслужан је и за проналазак Пупинових калема који се користе као појачивачи телефонских таласа.

Михајло Пупин је овенчан бројним наградама и медаљама. Био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије а био је и почасни доктор 18 универзитета.

Занимљиво је да је поред награда за науку Михајло Пупин добитник и једне новинарске награде а то је Пулицерова награда која му је додељена 1924.године за аутобиографски текст „Од пашњака до научењака“.

Михајло Пупин је преминуо у Њујорку 1935.године.

ОД ЗАНЕСЕНОГ ДЕЧАКА ИЗ ЛИКЕ ДО ГРМЉАВИНЕ НИЈАГАРИНИХ ВОДОПАДА

Његов нешто млађи савременик Никола Тесла родио се 1856., у личком селу Смиљани. И њега је, као и Пупина,  животни пут и рад одвео преко океана у Сједињене америчке државе. Тесла је био проналазач, инжињер електротехнике и машинства а најпознатији је у свету по свом огромном доприносу пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом.

Његови најзначајнији проналасци су полифазни систем, обртно магнетно поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Посебно је значајан и његов рад на преносу и модулацији радио сигнала и управо тај део његовог рада је посебно осетљив. Наиме, сматра се да је Тесла заправо први направио радио али како није имао средстава да изум доврши, идеју му је „преузео“ италијански научник Маркони те се он сматра творцем радија. Теслин систем наизменичних струја омогућио је лакши пренос електричне енергије на даљину.

Преко 700 патената у 25 земаља потписао је некадашњи занесени дечак из Смиљана.

И дан данас бројни људи обилазе Нијагарине водопаде у Америци, не само због природне лепоте тог места, већ и због тога што је Никола Тесла био кључни човек у изградњи прве хидроцентрале управо на Нијагариним водопадима.

Генијалан ум Николе Тесле препознат  је у научној заједници па је тако по имену овог изванредног човека названа међународна јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља. Његов дух живи и дан данас и веома је присутан у индустрији аутомобила, беле технике, свега што на неки начин има везе са струјом.

Посебно је занимљива чињеница да је у зиму 2018. у свемир лансиран аутомобил „Тесла роудстер“, који и даље кружи око Земље и до сада је прешао дужи пут него иједан аутомобил у историји, пошто је већ близу 25 пута обишао читаву планету. И на тај начин је Тесли одата почаст.

Па ипак, тај велики јединствени научник нашег порекла иако за живота повремено слављен, последње године живота је провео усамљен, сиромашан и заборављен од свих. Преминуо је на Божић 1943. године у хотелу „Њујоркер“ на Менхетну у Њујорку.

Веома је важно да се и Михајла Пупина и Николе Тесле стално сећамо, јер иако су пореклом из наших крајева, њихове заслуге за човечанство их чине светским научним благом.

]]>
Sun, 22 Dec 2019 14:39:00 +0100 Obrazovanje http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/8485/%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BD-%E2%80%93-%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA-.html
Koncert Dragane Moles za decu iz ugroženih niških porodica http://radiocity.rs/vesti/nis/8480/koncert-dragane-moles-za-decu-iz-ugrozenih-niskih-porodica-.html Poznata operska pevačica, Dragana Moles, održaće u sredu, 18.decembra, koncert u sali Simfonijskog orkestra u Nišu. Umesto ulaznica za koncert zainteresovani treba da ponesu slatkiše, grickalice ili igračke koje će biti sastavni deo paketića za decu iz porodica ugroženih Nišlija. Koncert počinje u 18 sati.

Dragana Moles aktivno pomaže rad neformalne Fejsbuk grupe humanih volontera Pomoć ugroženim Nišlijama, pa ne propušta ni jednu priliku kada doputuje u Niš da obraduje zaljubljenike u njene vanredne vokalne sposobnosti a u isto vreme da bude humana.

U najavi događaja, organizatori pozivaju Nišlije i Nišlijke da se odazovu i dođu u velikom broju kako bi deci iz ekonomski ugroženih porodica ulepšali praznike.

"Neuobičajeni koncert, preporučljivo povesti decu (njima  ćè biti najzabavnije). Ulaznica moze biti plazma, smoki, jaffa, napolitanke ili bilo kakav slatkiš ili slaniš, bojanke, puzzle, slikovnice, igračke, bilo šta što bi obradovalo jedno dete iz ugroženih niških porodica kad otvori svoj paketić. Drugi ciljevi osim ovog primarnog (obradovati svu decu sa spiska Grupe za Pomoć ugroženim Nišlijama) su da se družimo i lepo provedemo zajedno." - poručuju iz grupe Pomoć ugroženim Nišlijama.
Draganu Moles će na klaviru pratiti Ksenija Vukić i njihove mnogo mlađe kolege.

Iako živi u Italiji, Dragana Moles na najlepši mogući način aktivno učestvuje u pozitivnoj promociji Niša, u maniru pravog kulturnog ambasadora svog grada.  Zbog toga a i zbog humanosti i ljubavi koju pokazuje neprestano prema svom rodnom gradu i sugrađanima, 2015. godine joj je dodeljena i nagrada Grada Niša za toleranciju Car Konstantin.

]]>
Wed, 18 Dec 2019 12:36:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8480/koncert-dragane-moles-za-decu-iz-ugrozenih-niskih-porodica-.html
Oteti i ubijeni novinari na Kosovu još uvek čekaju pravdu a njihove porodice kraj agonije http://radiocity.rs/vesti/8477/oteti-i-ubijeni-novinari-na-kosovu-jos-uvek-cekaju-pravdu-a-njihove-porodice-kraj-agonije.html U Gračanici i Prištini je 4. i 5. decembra 2019., održana dvodnevna Konferencija o kidnapovanim i ubijenim novinarima na Kosovu u periodu 1998. – 2005.godina. Broj do sada evidentiranih ubijenih i nestalih novinara je 15 a četvorica njih se i dalje vode kao nestali. Novinari, srpski i albanski, porodice stradalih novinara i predstavnici međunarodne zajednice, razgovarali su o načinima da se ovo važno pitanje konačno uvede u pravosudni sistem i da se nalogodavci i počinioci otmica i ubistava konačno privedu pravdi.

Oko nekoliko zaključaka saglasni su svi. Na primer, oko toga da je neophodno osnovati međunarodnu komisiju za prikupljanje podataka o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu a da se od Evropske komisije traži da u naredne izveštaje o napretku Srbije i Kosova stavi poseban akcenat upravo na rasvetljavanje ovih slučajeva. Još oko jednog su mišljenja nepodeljena – međunarodna zajednica je podbacila u rešavanju ovog bolnog a za porodice i društvo veoma važnog pitanja.

I prvi i drugi dan konferencije, otvorili su izlaganjem Gentiana Begoli Pustina, predsednica Udruženja novinara Kosova i Budimir Ničić, predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu, kao i ambasador OEBS-a na Kosovu, Jan Bratu. Oni su poručili da će se boriti da se otkrije istina o ubistvima i kidnapovanjima svih kolega, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, i da se nalogodavci i počinioci privedu pravdi.

Jan Bratu je nekoliko puta ponovio da je ovde reč pre svega o ljudima i o tome da njihove porodice moraju da konačno saznaju šta se sa njima i zašto dogodilo.

Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije,  je naglasio da je pucanj u novinare, pucanj u demokratiju i najavio dalje delovanje UNS-a na rasvetljavanju sudbina ubijenih kolega.

Veran Matić, član Komisije za ubistva novinara u Srbiji rekao je da ga je zaprepastilo to da niko ne reaguje na ovoliki broj ubijenih i otetih novinara na Kosovu i založio se za formiranje međunarodne komisije koja bi se bavila slučajevima 15 novinara sa spiska otetih i ubijenih.

AGONIJA PORODICA KOJA TRAJE DVE DECENIJE

Posebno svetlo Konferenciji u organizaciji Udruženja novinara Srbije na Kosovu te Udruženja novinara Kosova, dalo je prisustvo porodica otetih i ubjenih novinara, a atmosfera je bila veoma emotivna u toku njihovih svedočenja o stradalima.

Snežana Perenić, supruga Ranka Perenića, novinara Radio Prištine,  koji je zajedno sa kolegom Đurom Slavujem, otet 21.avgusta 1998., na putu Velika Hoča – Zočište,  kaže kako za prethodnu 21 godinu nije saznala ništa o sudbini svog supruga. Perenić i Slavuj su krenuli ka manastiru Svetih Vrača kako bi uradili priču o povratku otetih monaha ali im se izgubio svaki trag. Ni automobil u kome su bili nikada nije pronađen. Na mestu njihove otmice novinari već godinama postavljaju ploču i traže da se razjasni šta se desilo sa njihovim kolegama. Sedam puta, ploča je uklanjana. Ove godine, postavljena je osmi put, a njenom postavljanju prisustvovao je šef misije OEBS na Kosovu, Jan Bratu.

„Ne znam kako bih to opisala. Mnogo godina je prošlo ali je sve ovo jako sveže. Želela bih da apelujem na ljude da nam pomognu da se  ovo rasvetli i da se prekine ova agonija. Mnogo je teško da se ovako živi.“, rekla je Snežana i opisala kako je saznala za otmicu supruga, „Pozvali su me njegovi sa posla da pitaju da li su se Ranko i Đuro javljali, pošto su se tog dana odvijale borbe na terenu i bilo je ratnih dejstava.“

Kada se i dan kasnije novinari nisu pojavili, bilo je izvesno da se nešto dogodilo. Snežana kaže da su u toku prve godine nestanka, obišli sve institucije, ali da je poražavajuće da se nakon 1998. nije uradilo ništa kako bi se rasvetlio slučaj otmice njenog supruga. Prvu informaciju zapravo je dobila tek 2017. kada joj je tužilac Morico Solusto napisao da je Perenića i Slavuja oteo OVK i odveo u nepoznatom pravcu. Istom prilikom joj je naloženo da se u roku od tri dana izjasni o tom njihovom zaključku, odnosno rešenju da se istraga obustavlja.

„Mene nikada niko nije zvao ni iz naše vlasti “ – rekla je Perenićeva i još jednom apelovala na „one koji mogu nešto da učine“, jer, kako je naglasila, „sitni, mali ljudi“, nalik njoj ne mogu ništa osim da nastave da žive u agoniji.

Branka Damnjanović, sestra ubijenog fotoreportera Momira Stokuće, je za smrt brata saznala iz kratke novinske vesti. On je ubijen u njihovoj porodičnoj kući u ulici Đure Jakšića 15, u Prištini, u delu grada koji su zvali gradić Pejton 21.septembra 1999. U to vreme, Branka je već napustila Prištinu sa suprugom i majkom i nastanili su se u jednom selu kraj Niša. Momir nije želeo da napusti rodni grad.

Po saznanju da joj je brat ubijen, Branka je otišla u Prištinu, gde joj je u Centru za mir i toleranciju potvrđeno da je Momir ubijen.

Iako je od ubistva fotoreportera Stokuće, saradnika „Politike“ i „Vremena“ prošlo celih dvadeset godina, porodica i dalje ne zna ništa o ubicama i nalogodavcima tog ubistva. Istragu nije sproveo ni UNMIK ali ni naši istražni organi.

„Jedan jedini put su dolazili iz policije te 1999. i posle toga nas nikada niko nije zvao. Vi ste jedini koji se interesujete od tada“ - rekla je sestra ubijenog fotoreportera.

O Aleksandru Simoviću, otetom 21.avgusta 1999. u Prištini, čiji je deo posmrtnih ostataka pronađen tri godine kasnije u selu Obrinje nadomak Glogovca uspomene su evocirali Ivana Petrović novinarka City radija iz Niša i Živojin Rakočević pisac i novinar.

„Jeziva smrt Aleksandra Simovića je pokazala sav besmisao rata i ubijanja. Aleksandar je bio satkan od finih osećanja, umetnosti, književnosti i džez muzike. Družio se sa Albancima i zbog toga veoma često bio neshvaćen u predratnoj Prištini. Otet je u kafiću u kom je pio kafu sa prijateljem Albancem, džez muzičarem. On nije bio svestan opasnosti u kojoj se nalazio, u ljudima nije video zlo.“ – rekla je Petrovićeva.

Živojin Rakočević je pročitao poslednji zapis Aleksandra Simovića, u kom je prekognostički predvideo upravo ono što mu se dogodilo i istakao da pod terminom „nestao“ podrazumeva svu tragediju porodica.

„Osnovno pitanje je: Kada nestaje priča o nestalima?“, rekao je Rakočević i dodao da iako je imao kontakte sa EULEX-om, kojima su predata imena kidnapovanih i ubijenih novinara, ništa se nije zapravo nakon toga dogodilo-„To je administrativna inercija koja proguta vaš život i proguta nečiji život. Stičete utisak da oni zapravo žele da se otarase te priče, da ta priča nestane i da ispune neku vrstu standarda. Vi na tren vidite da se u tim ljudima dogodi neki nemir, neka empatija i osetite da oni slušaju vas. Ali rezultati njihovog suočavanja sa njihovim institucijama su ravni nuli.“

POLITIČKI KONTEKST UBISTAVA ALBANSKIH NOVINARA

Drugog dana Konferencije u Prištini,  o albanskim ubijenim novinarima, govorili su članovi njihovih porodica. Ono što je zajedničko za većinu albanskih novinara koji su stradali i ubijeni a da su ubice do danas nepoznate, jeste da razlog tome nije kao u slučaju srpskih novinara etnički motivisan, već je većina albanskih novinara ubijena zbog toga što su se svojim izveštavanjem zamerili vladajućim strukturama ili nekim političkim moćnicima,

Beriana Mustafa, kći novinara Džemalja Mustafe koji je ubijen u jesen 2000. godine ispred svog stana u Prištini, rezignirano je zaključila da je međunarodna zajednica podbacila u rasvetljavanju slučajeva ubistava novinara i dodala da je to tužno za kosovsko društvo u celini ali i za međunarodnu zajednicu.

„Šta su radili međunarodna zajednica, UNMIK, EULEX, a sada i specijalizovana veća? Koliko je institucija potrebno da se sazna istina?“ – upitala je kći ubijenog novinara ali i političkog savetnika Ibrahima Rugove i uglednog člana njegove LDK partije.

O ubistvu svog oca, Šefkija Popove, uglednog novinara „Rilindije“, koji je napadnut ispred kuće u Vučitrnu, septembra 2000. i nakon napada preminuo, govorio je njegov sin Diar. I ovo ubistvo je ostalo nerazjašnjeno svih prethodnih godina. Istraživanje koje je sprovela Jelena Petković, a UNS objavio kroz serijal tekstova o ubijenim i kidnapovanim novinarima u periodu 1998.-2005. na Kosovu,  pokazalo je da je UNMIK bio stalno ometan u obradi ovog zločina a da je EULEX praktično potpuno prekinuo rad na tom slučaju.

Diar Popova je istakao da su institucije pale na ispitu, i kada je reč o UNMIK-u,EULEX-u ali i kosovskim institucijama.

„Tek od nedavno, možda, imamo neku nadu da će Specijalni sud učiniti nešto“ – poručio je Popova.

Albanski novinar koji je nastradao pre konflikta, pored Šabana Hotija, koji je ubijen juna 1998. u Lapušniku i Envera Maljokua novinara „Bota Sot“ ubijenog januara 1999.u Prištini, jeste Afrim Malići. Malići je bio 33 godine star novinar „Rilindije“ (kasnije lista „Bujku“) i ubijen je pod nerazjašnjenim okolnostima u naselju Sunčani breg u Prištini, početkom decembra 1998.

U kolima u kojima je izrešetan, nalazio se sa dva poznanika, od kojih je kako se i na konferenciji čulo, jedan bio komandant OVK za Lab, Hizri Tala a drugi student Iljir Durmiši.  Upravo zbog toga ime Malićija dugo nije bilo na spisku ubijenih novinara. Bilo je nejasno da li je nastradao kao civil i novinar ili kao vojnik u uniformi. Porodica tvrdi da je u trenutku smrti bio novinar koji je krenuo da obavi novinarski zadatak. Sa tim mišljenjem se saglasila i misija OEBS u Beču pa je njegovo ime dodato na spisak svih ostalih srpskih i albanskih novinara. Malićijeva supruga, Sevdije je na konferenciji u Prištini, rekla da je porodica uverena da je on ubijen zato što je pisao za „Rilindiju“ ono što je tadašnjim vlastima smetalo. Ona je takođe rekla da porodica nikada nije pozvana da da iskaz o tome, da praktično niko nikada nije sproveo istragu o tom slučaju, ni srpske vlasti, ni kasnije UNMIK, a da su oni kao porodica tek dan nakon ubistva, saznali da je novinar nastradao. Zvanična verzija koja je prošla kroz medije tih dana bila je da su tri mlađe osobe nastradale „u sukobu bandi“, što je prema rečima Sevdije Malići  - neistina.

MEĐUNARODNA ZAJEDNICA UGLAVNOM BEZ REZULTATA

Prošle godine Evropska federacija novinara EFJ usvojila je Rezoluciju kojom se zahteva rasvetljavanje sudbine kidnapovanih i ubijenih novinara ali kojom se apeluje na srpsko i kosovsko tužilaštvo da uspostave saradnju povodom ovog pitanja. Rezoluciju su predložili zajednički Udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Kosova i Sindikat novinara Srbije. Kako je u obraćanju rekao Rikardo Gutierez, predsednik EFJ, iako je Rezolucija upućena na više adresa, između ostalih i predsedniku Srbije, predsedniku Kosova, EULEXU, UNMIK-u, ali odgovora uglavnom nije bilo. EULEX se opravdao navodnom „promenom mandata“ te misije a ostali se uopšte nisu izjasnili povodom Rezolucije.

„UNMIK uopšte nije odgovorio, niti je to učinio predsednik Srbije, predsednik Kosova, ambasadori“ – rekao je Gutierez.

U svom obraćanju na konferenciji, replicirao mu je predstavnik EULEX-a, Pol Flin, koji je objasnio da EULEX nije doneo odluku da se na slučajevima ubijenih i otetih novinara na Kosovu ne radi uopšte, već da je akcenat Misije prebačen na  istragu ratnih  zločina.

Predstavnici UNMIK-a i kosovskog tužilaštva se nisu odazvali pozivu da učestvuju u radu konferencije.

Marek Antoni Novicki, nekadašnji Ombudsman na Kosovu, koji se, između ostalog, bavio i nestalim licima, opisao je sa kojim se sve problemima u radu tada suočavao. Jedan od ključnih, bio je, svakako, konfrontiranje sa UNMIK-om u vezi pristupa dokumentaciji.

„Kada smo tražili pristup dokumentaciji odgovor je bio da nemamo pravo da vidimo dosijee. Jedino što smo od UNMIK-a dobijali bilo je da istraga i dalje traje a da će nas obaveštavati o detaljima, i to je jedino što smo mogli da saopštimo porodicama“ – rekao je Novicki.

SAMO JEDAN SLUČAJ JE DOŽIVEO PRESUDU

Samo jedan slučaj ubistva medijskog radnika sa Kosova doživeo je pravosudni epilog – u Haškom tribunalu. Reč je o Šabanu Hotiju, profesoru Univerziteta u Prištini na katedri za ruski jezik i književnost , koji je zarobljen zajedno sa dva novinara Ruske državne televizije, u selu Lapušnik, jula 1998.godine. Dvojica ruskih novinara su kasnije oslobođeni a Hoti je zadržan, prebijan i na kraju streljan na planini Beriša. Njegovo telo je pronađeno 2001. u masovnoj grobnici na istom mestu gde je i streljan.

Zbog Hotijevog pogubljenja ali i zbog ubistva još osmorice ljudi u Haškom tribunalu je osuđen na 13 godina robije, Hajredin Baljaj „Šalja“, koji je od strane svedoka prepoznat kao stražar u logoru u Lapušniku ali i kao direktni egzekutor. Iako je istim predmetom bio obuhvaćen i Fatmir Limaj oslobođen je jer je Tužilaštvo zaključilo da iako je bio regionalni komandant nije bilo dokaza da je umešan u ubistva u Lapušniku, o čemu je opet veoma detaljno istraživala novinarka Jelena Petković u serijalu tekstova na kojima je radila cele četiri godine a kao deo Dosijea UNS o ubijenim i otetim novinarima, a koji će, uskoro, biti pretočeni i u knjigu.

O slučaju Hoti je govorio i Bekim Blakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova, koji poslednjih 20 godina beleži i prikuplja podatke o otetim i ubijenim žrtvama na Kosovu. On je istakao da iako postoje brojni podaci o mnogim žrtvama, Tužilaštvo mora da radi mnogo intenzivnije na prikupljanju dokaza kako bi bile podignute optužnice.

Za sada se samo jedno otmica i ubistvo od strane EULEX-a tretira kao ratni zločin, i to je ubistvo Aleksandra Simovića Sime, ali uprkos tome što je bilo i svedoka njegove otmice, za sada niko nije uhapšen niti procesuiran niti u tom slučaju.

Pored zahteva da se formira međunarodna Komisija na Kosovu koja će nastaviti da istražuje slučajeve 15 ubijenih i nestalih novinara od 1998. do 2005. godine, sa konferencije je upućen i predlog da se osnuje poseban fond iz kog bi bili finansirani istraživački novinari koji bi nastavili da se bave ovom temom, kako bi se dodatni pritisak izvršio na sve koji o tome odlučuju da se počinioci i nalogodavci ubistava svih kolega konačno privedu pravdi.

]]>
Mon, 9 Dec 2019 02:43:00 +0100 Vesti http://radiocity.rs/vesti/8477/oteti-i-ubijeni-novinari-na-kosovu-jos-uvek-cekaju-pravdu-a-njihove-porodice-kraj-agonije.html
Humanitarni rok koncert za Romana Šarenca http://radiocity.rs/vesti/drustvo/8473/humanitarni-rok-koncert-za-romana-sarenca.html Mladi niški rok sastavi Carpinus, Voodoo i Helium nastupiće u petak, 6. decembra u niškom klubu Black Stage na Humanitarnom koncertu za malog Romana Šarenca kome je potrebna pomoć da bi nastavio lečenje. U toku veoma teškog porođaja maleni Roman Šarenac ostao je bez kiseonika zbog čega je pretrpeo oštećenje mozga i rođen je bez mogućnosti da sisa i guta. Prva 72 sata proveo je u hipotermiji dok su se narednih pet meseci stručnjaci sa Instituta za majku i dete u Beogradu borili za njegov život. U petom mesecu postavljena mu je PEG – sonda preko koje se hrani i od tog trenutka kreće borba roditelja za njegov život.

Roman koji sada ima dve godine i devet meseci, od šestog meseca svakodnevno intenzivno vežba sa terapeutima i ide na terapije u Novi Sad, kod doktorke koja se jedina u Evropi bavi problemom disfagije kod dece. Vežbe traju i po šest sati a u njegovo lečenje uključen je ceo tim lekara (fizijatar, fizioterapeut, logoped, psiholog, nutricionista i neurolog). Kako mu tek predstoje tretmani hranjenja u Novom Sadu i intenzivna fizikalna rehabilitacija, stalno su mu potrebni kateteri za aspiriranje, špricevi za hranjenje i posebni suplementi za ishranu.

Početak Humanitarnog koncerta najavljen je za 21:30h a preporučena cena karte je 200 dinara. Karte će se u pretprodaji prodavati kod humanitarke Marine Adamović u Banci Dobročinstva u Obrenovićevoj ulici u Nišu. Na dan koncerta karte će moći da se kupe u klubu Black Stage pre i tokom trajanja koncerta. Na ulazu u klub biće postavljena i kutija za dobrovoljne priloge za one koji hoće da daju više od 200 dinara.

Organizator koncerta je Udruženje građana Balkanrock.

]]>
Thu, 5 Dec 2019 17:03:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/8473/humanitarni-rok-koncert-za-romana-sarenca.html
Susret stvarnosti i fantazije – knjiga GRUBB Stories 4 http://radiocity.rs/vesti/drustvo/8466/susret-stvarnosti-i-fantazije-%E2%80%93-knjiga-grubb-stories-4.html GRUBB Stories 4 je pionirski poduhvat GRUBB-a i rezultat radionica kreativnog pisanja, koje se već niz godina organizuju za romsku decu u centrima ove organizacije u Beogradu i Nišu. Promocija knjige GRUBB Stories 4 održana je 14. novembra u Dečjem kulturnom centru u Beogradu. Ovaj događaj podržalo je Ministarstvo kulture.

U ovoj knjizi mladi pisci istražuju prostore u kojima se sreću stvarnost i fantazija. “Prepliću fikciju, misteriju, snove i nadanja i stvaraju nadahnute priče koje ih izmeštaju iz života u mahali, a istovremeno izražavaju želju da sačuvaju tradicionalni romski način života.

"Priče u ovoj knjizi imaju svoju izmaštanu, produženu realnost u kojoj svet ostaje bez boja, misteriozno se pojavljuju knjige praznih listova. U ovim pričama se luta, sanja, mašta, uči, nada. Otkrivaju se velike istine i sve imaju zajedničko ishodište u želji da budu zdravi i srećni sa svojim porodicama na okupu”, kažu u GRUBB-u.

Knjiga je prevedena na engleski, francuski i nemački u bliskoj saradnji sa vršnjacima drugih nacionalnosti, a ilustrovana je radovima nastalim na radionici koju je polaznicama GRUBB-a održala princeza Jelisaveta Karađorđević.

Promocija knjige upotpunjena je muzičko-plesnim programom. Sve generacije GRUBB fondacije izvele su najpopularnije numere iz GRUBB mjuzikla, ali i nove, nastale na radionicama u GRUBB centrima u Beogradu i Nišu, inspirisane realnom, svakodnevnom borbom protiv predrasuda, ali i prvim ljubavima i prijateljstvima.

Učesnici, mladi Romi, koji su ujedno i kompozitori i pisci, sa puno ljubavi, entuzijazma i šarma, predstavljaju svoju muziku i ples, jedinstvenu kombinaciju modernih urbanih bitova i vekovima stare tradicionalne romske muzike. GRUBB mjuzikl su kreirali mladi Romi i međunarodno priznati umetnici.

Ova neobična ekipa predvođena je svetski poznatim rediteljem Seržom Denonkurom. Nastupajući u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Francuskoji Holandiji, mjuzikl je doživeo veliki međunarodni uspeh.

GRUBB fondacija u svojim centrima u Beogradu i Nišu, više od 10 godina podstiče redovno školovanje oko 500 dece mlađe od 18 godina kroz edukativne i umetničke programe.

GRUBB je laureat prestižne nagrade Evropske komisije, dodeljene u Briselu, za najbolji projekat u Srbiji koji podstiče inkluziju Roma.

Već petu godinu za redom Ministarstvo kulture i informisanja Srbije podržava GRUBB projekte.

Promocija knjige GRUBB Stories 4 bila je mesto susreta različitih kultura, prisustvovali su joj i đaci iz internacionalnih škola sa kojima GRUBB sarađuje, ali i ostalih beogradskih osnovnih i srednjih škola zajedno sa decom migrantima koji sada krče put društvenoj integraciji.

GRUBB osnažuje mlade Rome da budu ponosni na svoje poreklo i kulturno nasleđe, i ovo je bila prilika da svojim vršnjacima pokažu kako umetnost ima snagu da ruši klišee i predrasude. 

]]>
Wed, 27 Nov 2019 08:42:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/8466/susret-stvarnosti-i-fantazije-%E2%80%93-knjiga-grubb-stories-4.html
Prva niška gimnazija obeležava 141. godišnjicu http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/8463/prva-niska-gimnazija-obelezava-141.-godisnjicu.html Prva niška gimnazija "Stevan Sremac", od ponedeljka 18. do petka 22. novembra, obeležava 141. godišnjicu postojanja i rada. Prvi dan obeležiće "izokrenuta učionica", kada će učenici biti za katedrom, a nastavnici u školskoj klupi. Istog dana održaće se i Otvorena vrata. Do kraja sedmice planirana je predstava na nemačkom jeziku i dodela DSD diploma, tradicionalno takmičenje u besedništvu, a svečanost se završava u petak svečanom akademijom i predstavom na srpskom jeziku, rađenom prema tekstu književnika Branislava Jankovića, inače bivšeg gimnazijalca "Sremca".

U ponedeljak, 18. novembra učenici i profesori Prve niške gimnazije “Stevan Sremac” menjaju uloge, a vrata škole biće otvorena za sve buduće potencijalne đake. 

Ovaj školski dan realizuje se u organizaciji učenika - parlamentaraca. Njihova je ideja da profesori budu u školskoj klupi, a učenici za katedrom. Ovo nije novina i često se dešava da su đaci kreatori časa uz mentorstvo svojih nastavnika, međutim, ovaj ponedeljak je drugačiji, jer će u većini učionica biti tako.

U isto vreme realizuju se i tzv. "Otvorena vrata" za buduće male maturante. Svi osnovci koji budu  posetili najstariju nišku gimnaziju sa svojim nastavnicima ili roditeljima dobiće neophodne informacije o pohađanju gimnazije, a moći će i da obiđu školu i prisustvuju nastavi.

U utorak, 19. novembra, u sklopu obeležavanja godišnjice, očekuju nas i predstava na nemačkom jeziku i dodela DSD diploma, uz prisustvo gostiju iz nemačke ambasade.

Tradicionalno takmičenje u besedništvu održaće se u sredu, 20. novembra. Tema je inspirisana rečima Umberta Eka “Mudri ljudi ne ruše revoluciju, već je stvaraju”.

Obeležavanje Dana škole Prve niške gimnazije “Stevan Sremac” završava se u petak, 22. novembra,  svečanom akademijom i predstavom na srpskom jeziku koju priprema Dramska sekcija Prve niške gimnazije “Stevan Sremac” , a reč je o predstavi Kafana kod “slomljenog srca”, rađenoj po tekstu poznatog pisca Branislava Jankovića, inače bivšeg učenika škole. Biće to premijerno izvođenje u Nišu, a veliku pomoć sekciji u radu, pružio je sam autor teksta.

Iz istorijata

Niš je oslobođen turskog ropstva 1878. godine, a oslobođenje je predstavljalo kraj turske vladavine i feudalnog sistema. U Niš dolaze strane diplomate, novinari, srpski činovnici i oficiri sa svojim porodicama. Grad postaje važno središte srpsko o čemu svedoči ukaz kneza Milana Obrenovića.

Za početak rada gimnazije određena je mala, privatna zgrada nekog bega Đakovlije u Jeronimovoj ulici. Dana 23. novembra 1878. godine niška gimnazija je otpočela rad sa samo dva odeljenja prvog razreda i svega 48 učenika.

Dana 25. septembra 1879. godine za predavača književnosti, srpske i opšte istorije i geografije, postavljen je Stevan Sremac. Veliki entuzijasta, poštovan od roditelja, učenika i kolega, Stevan Sremac je za sobom ostavio neizbrisiv trag kao profesor, građanin Niša i književnik.

Tokom svoje istorije, gimnazija je menjala imena. Zvala se Velika gimnazija, Gimnazija kralja Milana Prvog, Srpska kraljevska gimnazija, Niška muška gimnazija, Prva niška, Kraljevskosrpska, a od 1951. Gimnazija „ Stevan Sremac“. Pre šest godina, uoči proslave 135 god. postojanja, škola će inicijativom profesora i direktora dobiti današnji naziv - Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“.

Učenici gimnazije i njihovi profesori bili su inicijatori, organizatori i nosioci kulturnog i prosvetnog preobražaja grada, trudeći se da tako bude i danas i ubuduće.

 

  

]]>
Mon, 18 Nov 2019 12:18:00 +0100 Obrazovanje http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/8463/prva-niska-gimnazija-obelezava-141.-godisnjicu.html
PARK & FLY http://radiocity.rs/vesti/nis/8455/park--fly.html Građanima koji lete sa aerodroma “Konstantin Veliki” i žele da svoje vozilo parkiraju na bezbednom parkiralištu JKP “Parking servis” - Niš ponudilo je rešenje. Parkiranje na parkiralištu "Čair" za mesec dana korišćenja koštaće 1.119 dinara, saopštavaju iz ovog preduzeća.

Parkiralište “Čair” se nalazi u ulici Zetskoj BB, pored stadiona FK Radnički Niš i od aerodroma “Konstantin Veliki” je udaljeno 3 kilometra. Na parkiralištu je obezbeđen 24 časovni video nadzor sedam dana u nedelji.

Zainteresovani mogu podneti Zahtev Parking servisu za ovu uslugu, koji se može preuzeti sa sajta preduzeća www.nisparking.rs  

Uz Zahtev za izdavanje parking karte za parkiralište “Čair” treba priložiti očitanu ličnu kartu i saobraćajnu dozvolu i poslati na mejl pretplata@nisparking.rs 

Dodatne informacije zainteresovani za ovu uslugu mogu dobiti u Korisničkom servisu „Parking servisa“ u Generala Milojka Lešjanina 39, a broj telefona je 018/517-778.

]]>
Thu, 14 Nov 2019 01:16:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8455/park--fly.html
Bez naplate parkiranja za praznik http://radiocity.rs/vesti/nis/8458/bez-naplate-parkiranja-za-praznik.html Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu parkiranje u gradu neće se kontrolisati ni naplaćivati, saopštavaju iz JKP “Parking servis” Niš.

Kao i uvek u vreme državnih praznika, tako i sada kada obeležavamo Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u ponedeljak 11. novembra Parking servis neće vršiti naplatu i kontrolu parkiranja na opštim parkiralištima.

U ovom periodu neće raditi ni Korisnički servis na adresi Generala Milojka Lešjanina 39.

]]>
Sun, 10 Nov 2019 01:50:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8458/bez-naplate-parkiranja-za-praznik.html
Osvetljene ulice u naselju Deveti maj http://radiocity.rs/vesti/nis/8460/osvetljene-ulice-u-naselju-deveti-maj.html Proširenjem mreže javnog osvetljenja, žiteljima ulice Dragoslava Jankovića u naselju Deveti maj omogućen je bezbedniji pristup kućama.

Ekipe JKP „Parking servis“ - Niš postavile su 5 novih betonskih stubova i 6 novih svetiljki u naselju Deveti maj u dužini od 250 metara, čime se radi na poboljšanju kvaliteta života svakog građanina Niša, saopštavaju iz JKP “Parking servis” Niš.

Pored ovih radova zamenjene su i neispravne sijalice u ovoj i susednim ulicama.

Prethodnih dana urađeno je još jedno proširenje mreže javnog osvetljenja u ovom naselju, u Ratarskoj ulici. Postavljena su 3 nova betonska stuba i montirane 3 svetiljke u dužini od 120 metara.

JKP „Parking servis“ – Niš nastaviće i u narednom periodu sa proširenjem mreže javnog osvetljenja u Nišu, navodi se u saopštenju.

]]>
Wed, 6 Nov 2019 01:59:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/8460/osvetljene-ulice-u-naselju-deveti-maj.html