City :: Vesti http://radiocity.rs/vesti/rss.html sr http://radiocity.rs/img/logo.png City :: Vesti http://radiocity.rs/vesti/rss.html Ženski akademski hor pobedio na takmičenju u Rumuniji http://radiocity.rs/vesti/nis/7792/zenski-akademski-hor-pobedio-na-takmicenju-u-rumuniji.html Ženski akademski hor Studentskog kulturnog centra Niš, pod dirigentskom palicom prof. mr Ivane Mirović osvojio je prvu nagradu na međunarodnom horskom takmičenju u Rumuniji, održanom od 18. do 20. maja u gradu Pitešti. Iako je konkurencija bila velika, žiri je jednoglasno odlučio da hor iz Niša osvoji prvo mesto.

U zgradi Filharmonije u Piteštiju nastupilo je dvadeset članica Ženskog akademskog hora. One su se publici predstavile duhovnim kompozicijama, tradicionalnom bugarskom, kao i rumunskom kompozicijom, kojom su želele da ukažu poštovanje domaćinima, a izvele su i pesmu ,,Primorski napjevi" Stevana St. Mokranjca. 
Ženski akademski hor SKC-a je nastupom u Rumuniji izašao iz okvira klasičnog horskog nastupanja izvodeći numeru Bitlsa „Lady Madonna“, sa koreografijom specijalno uvežbanom sa profesorkom Inom Šorohovom iz Rusije, koja je krajem aprila održala majstorski kurs u Nišu.

]]>
Tue, 22 May 2018 15:16:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7792/zenski-akademski-hor-pobedio-na-takmicenju-u-rumuniji.html
Nišavska regata u subotu http://radiocity.rs/vesti/nis/7789/nisavska-regata-u-subotu.html U subotu, 19.05.2018. god. u organizaciji Safari kluba iz Niša, Grada Niša i Gradske Opštine Niška Banja, biće održana 22. „Nišavska regata“.

Ova sportsko – rekreativna manifestacija, tradicionalno, okuplja ljubitelje programa na rekama. Program je osmišljen u vidu rekreativnog spusta gumenim čamcima od sela Prosek do Vrežinskog bazena. Od Vrežinskog bazena do centra grada učesnici se takmiče u disciplini spust. 
PROGRAM REGATE:
10:30 - Okupljanje ekipa kod mosta u Proseku 

10:30 - 11:00 Brifing organizatora, predstavnika Grada i GO Niška Banja

11:00 - Start regate

11:00 - 13:00 - Spust do Vrežinskog bazena.

13:00 - 13:30 -Upoznavanje takmičara sa takmičenjem i evidentiranje ekipa

13:30 - Start takmičarskog dela regate od Vrežinskog bazena do centra grada.

14:00 - Dodela priznanja pobednicima i završetak manifestacije.

]]>
Wed, 16 May 2018 15:55:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7789/nisavska-regata-u-subotu.html
Identifikovan biciklista koji je u Tvrđavi povredio dečaka http://radiocity.rs/vesti/hronika/7770/identifikovan-biciklista-koji-je-u-tvrdjavi-povredio-decaka.html Šezdesetdevetogodišnji Nišlija koji je osumnjičen da je u nedelju naleteo na četvorogodišnje dete u Tvrđavi, identifikovan je i protiv njega će biti podneta krivična prijava.

Četvorogodišnjak je teško povređen, kada je na njega, dok se šetao sa porodicom, na jednoj od nizbrdica u Tvrđavi, u brzini naleteo biciklista. Dete je od siline udarca palo na beton i naprsla mu je lobanja, a biciklista je pobegao sa lica mesta.

Iz Kliničkog centra, saopštili su za Južne vesti, da se dečak oporavlja od pada, te da je reč o lakšoj frakturi lobanje.

Nakon privođenja osumnjičenog, po nalogu Opštinskog javnog tužilaštva protiv njega će biti podneta krivična prijava zbog dela nanošenje teških telesnih povreda.

]]>
Tue, 15 May 2018 00:04:00 +0100 Hronika http://radiocity.rs/vesti/hronika/7770/identifikovan-biciklista-koji-je-u-tvrdjavi-povredio-decaka.html
Mlada Nišlijka osvaja Ameriku http://radiocity.rs/vesti/nis/7775/mlada-nislijka-osvaja-ameriku.html Jelena Jevtić polako osvaja Ameriku. Ova mlada Nišlijka koja u septembru puni tek 23, pre par dana je diplomirala na Bluefield State College u Zapadnoj Virdžiniji kao student generacije. Jelena je na ovom koledžu završila osnovne studije političkih nauka i stekla zvanje diplomirani politikolog.

Jelena jednu godinu srednje škole pohađa u Americi, a nakon završene Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu i dobijene stipendije odlazi na koledž gde postaje istaknuta liderka.

“Moje iskustvo na američkom koledžu bilo je neverovatno, jer sam dosta naučila o američkoj politici, kao i o međunarodnim odnosima iz američke perspektive. Tokom studija, bila sam predsednica studentskog parlamenta i bila deo dva počasna društva, što je doprinelo mom profesionalnom uspehu. U celoj ovoj priči porodica mi je bila najveća podrška.” – istakla je Jelena tokom svečanosti povodom diplomiranja.

Da je tokom studija bila zapažena, govori i to da je nedavno dobila poziv od senatora Džoa Menčina Trećeg iz Zapadne Virdžinije da radi u njegovom kabinetu. A za međunarodne studente koji studiraju političke nauke u SAD, najveća je čast raditi u američkom Kongresu u Vašingtonu.

„Ovog semestra imala sam priliku da radim za senatora iz Zapadne Virdžinije. Upoznali smo se pre par godina na sajmu poslova i razgovarali o budućnosti američke politike, nakon čega mi je bila ponuđena praksa u njegovoj kancelariji u Vašingtonu. Tokom staža, pohađala sam saslušanja Komiteta za međunarodne odnose i Komiteta za oružane snage i pisala memorandume za senatora. Takođe sam sarađivala sa raznim zakonodavnim asistentima za međunarodne odnose, bezbednost i imigraciju kako bih naučila što više o američkom zakonodavnom procesu. Prošla sam i kroz obuku za obavljanje tura US Capitol-a i bila vodič za stanovnike Zapadne Virdžinije i prijatelje senatora.“ – Jelena Jevtić prenosi značajna iskustva.

Ovo iskustvo je mladoj Nišlijki doprinelo da upozna mnoge uticajne ljude, ali i da dobije staž u Ambasadi Republike Srbije u Vašingtonu ove godine i tako brani boje naše zemlje u Americi. Jelena će prvo iskoristiti pauzu koja zasluženo sledi da poseti Niš, tokom juna će raditi i međunarodno istraživanje u Srbiji povodom obrazovanja studenata o razrešavanju sukoba i uspostavljanju mira u regionu.

]]>
Tue, 15 May 2018 01:20:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7775/mlada-nislijka-osvaja-ameriku.html
Fond "Dejan Mančić" raspisuje Konkurs za mlade autore http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7782/fond-%22dejan-mancic%22-raspisuje-konkurs-za-mlade-autore.html U spomen na Dejana Mančića, koji je kao vojnik 4.aprila 1999.godine poginuo od kasetne bombe bačene na njegovu protivavionsku bateriju, fond koji nosi njegovo ime raspisuje sedamnaesti po redu konkurs za rukopis prve knjige pesama mladog autora.

Tematika zbirke pesama je slobodna a rukopis treba da bude do 80 strana. Na konkurs se dostavlja jedan primerak rukopisa otkucan na pisaćoj mašini ili kompjuteru i potpisan šifrom. Krajnji rok dostave je 21.maj 2018.godine. Rukopis treba dostaviti na adresu: Fondacija "Dejan Mančić", Bubanjska 12, 18 000 Niš.

Izbor rukopisa za objavljivanje obaviće stručni žiri imenovan od Upravnog odbora Fondacije. Rezultat konkursa biće objavljen 21.juna 2018. godine u glasilima koja su objavila konkurs. Autor odabranog rukopisa legitimisaće se kod Fondacije tako što će sa rukopisom dostaviti, u posebnoj zatvorenoj koverti, podatke o sebi: ime, adresu i najvažnije bio-bibliografske podatke.

Fondacija će odabrani rukopis objaviti u vidu knjige do isteka godine u tiražu od 300 primeraka. Autoru će pripasti 100 primeraka njegove knjige, a ostali tiraž će pripasti fondu. Autor je obavezan da o trošku Fondacije učestvuje u promotivnim aktivnostima povodo njegove knjige koje će organizovati Fondacija. Rukopisi prispeli na konkurs neće biti vraćeni autorima.

]]>
Tue, 15 May 2018 16:42:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7782/fond-%22dejan-mancic%22-raspisuje-konkurs-za-mlade-autore.html
Učešćem u akciji "Besmrtni puk" i Niš obeležio Dan pobede http://radiocity.rs/vesti/nis/7769/ucescem-u-akciji-%22besmrtni-puk%22-i-nis-obelezio-dan-pobede.html U čast Dana pobede u Beogradu i više gradova u Srbiji 9. maja održana je manifestacija „Besmrtni puk“. Učesnici akcije prošetali su ulicama gradova Srbije, noseći portrete svojih bližnjih i tako su pokazali lica onih koji se nisu pokorili zlu i koji su pobedili fašizam.

I Niš se priključio "Besmrtnom puku" pa su se danas Nišlije okupile najpre kod Logora na Crvenom krstu odakle su, noseći  fotografije svojih rođaka koji su učestvovali u odbrani Srbije u Prvom svetskom ratu ili su se borili protiv fašističke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, kao i fotografije onih koji su branili Jugoslaviju od NATO agresije 1999. godine prošetali, do centralnog Trga Kralja Milana gde su razne delegacije položile vence na spomenik oslobodiocima Niša.

Svi koji su se danas u 11 i 30 okupili ispred Logora podeljene su Georgijevske lente, koje se nose kao simbol poštovanja herojima rata, poginulim na bojnom polju.

Polaganju venaca danas su prisustvovale brojne delegacije, od gradskih zvaničnika do udruženja srpsko-ruskog prijateljstva a nakon polaganja venaca intonirane su srpska i ruska himna.

Miloš Banđur, zamenik gradonačelnika Niša, za City radio kaže da je većina građana negde u dubini duše svesna važnosti današnjeg globalnog praznika, Dana pobede nad fašizmom, ali da pritisnuti svakodnevnim problemima veoma često i zaborave veličinu žrtve naših predaka.

"Mislim da sistem obrazovanja, vaspitanja mora da naše đake, studente stalno podseća na ta velika stradanja i velike žrtve koje je naš narod, ali i drugi narodi imali u istoriji, boreći se za ispravnu ideju, boreći se za goli život" - naglasio je Banđur i podsetio da je Prvi svetski rat za Srbiju bio otadžbinski a za Rusiju delom i građanski. Drugi svetski rat je pak kod nas, na žalost, bio delom i građanski ali je za Ruse taj rat bio "biti ili ne biti", preživeti ili nestati, istakao je naš sagovornik.

On je podsetio da zahvaljujući i Sovjetskom savezu ali i  ostalim saveznicima, i njihovoj ulozi u Drugom svetskom ratu, "mi imamo sve što imamo" pa je kao logična posledica toga nastao i drugi današnji praznik, Dan Evrope.

"Zbog toga mislim da nekadašnji saveznici na bojnom polju bi morali da jedni drugima pruže ruku i da malo bolje sarađuju jer će to i nama biti lakše. Nećemo biti razapeti između istoka i zapada. Mi smo za saradnju i sa jednima i sa drugima i ukoliko Evropa, slaveći svoj dan se bude prisetila kako je do tog dana i praznika došlo, mislim da će imati mekši stav prema svojoj drugoj, istočnoj polovini. " - zaključio je zamenik gradonačelnika, dodavši da njemu lično nije logično što neki osporavaju Ruse kao deo Evrope -"Ruska književnost je deo evropske književnosti, ruska kultura deo evropske kulture. Onaj ko pokuša da zaokruži Evropu bez Rusije zapravo ne zaokružuje celu Evropu, nego samo jedan njen deo."

Manifestaciju "Besmrtni puk" inicirale su nevladine organizacije i udruženja rusko - srpske orijentacije i na njihovu molbu je Grad Niš uvrstio u zvanični protokol, a danas će popodne Kancelarija EU u Nišu proslaviti nizom manifestacija i Dan Evrope.

]]>
Wed, 9 May 2018 14:33:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7769/ucescem-u-akciji-%22besmrtni-puk%22-i-nis-obelezio-dan-pobede.html
Maja Šoršorov u pritvoru, branilac najavljuje žalbu http://radiocity.rs/vesti/nis/7767/maja-sorsorov-u-pritvoru-branilac-najavljuje-zalbu-.html Iako se vest o hapšenju Maje Šoršorov iz Niša već dva dana vrti po društvenim mrežama tek u utorak popodne dobili smo i zvaničnu potvrdu iz policije o hapšenju ove Nišlijke. Informacija ima mnogo, proverenih veoma malo. Čak se i PU Niš poslovično veoma ažurna da pošalje saopštenje o nekom hapšenju ovog puta nekako utišala.

U odgovoru Policijske uprave na mejl koji smo im uputili, potvrdili su, da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva uhapsili M.Š. (1971.) iz Niša, zbog postojanja osnova sumnje da je počinila krivično delo prikazivanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju, te da je uz krivičnu prijavu, sprovedena Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu.

Branilac Maje Šoršorov, advokat Bratislav Stamenković, je za City radio potvrdio da je njegovoj klijentkinji određen pritvor do 30 dana.

"To je tačno. Pritvor je odredio predpretresni sudija a mi imamo rok do prekosutra da uložimo žalbu na to rešenje kojom joj je određen pritvor" - rekao je Stamenković i naglasio da će on i Maja Šoršorov tu žalbu sigurno uložiti do 10.maja.

Maja se inače pred sudijom branila - ćutanjem.

Portal Građanin istražio je sve detalje ovog slučaja i u tekstu Prestroga kazna od 30 dana zatvora za Maju Šoršorov rasvetlili su različite stvari koje su se u ova dva dana mogle pročitati na Internetu. Po prvi put zapravo mogli smo videti print screen objave koju je Maja Šoršorov navodno podelila i zbog koje je prema svemu sudeći uhapšena. Na fotografiji su gole ženske grudi za koje se pretpostavlja da pripadaju četrnaestogodišnjoj devojčici a u pratećem komentaru je uvreda koju je Maja uputlia njenoj majci, kako Građanin navodi, nekadašnjoj poznanici. 

Majka je otišla u Više javno tužilaštvo i prijavila Maju ustvrdivši da se na predmetnoj slici, koju je ona navodno podelila,  nalazi njena maloletna ćerka iako se ni na koji način iz same objave ne može utvrditi identitet osobe ni na slici ni one kojoj se obraća.

Odmah ovde treba naglasiti da je ta slika već godinu dana postojala na fejsbuku, da su je delili đaci škole u koju devojčica ide, a prema nekim tvrdnjama, za to su znali i škola i roditelji devojčice i roditelji dečaka koji je slikao. Uostalom to je, piše dalje Građanin, potvrdila i majka devojčice Sanja Ž koja je za ovaj portal izjavila:

"Dete posle objave je bilo u šoku, ali znajući o čemu se radi nema nikakvih posledica. Čak smo se i upoznali sa roditeljima dečaka koji je slikao sliku. Konstatovali smo neke stvari Ta slika je nastala 25. maja prošle godine i to ne u školi nego na Uskršnjem raspustu, a kako je Maja našla i napisala status, to zaista ne znam. Ja imam jednu finu skladnu porodicu, dete je pristalo da se slika (tada sa 13 godina) i to jednom. Ta slika je kasnije trebala da se dorađuje" – rekla je Sanja Ž, za ovaj niški portal.

Sanja Ž. koja je podnela krivičnu prijavu protiv Šoršorove članica Srpske napredne stranke. Sa druge strane Maja je poznata kao neko ko veoma eksplicitno kritikuje režim. Prema nekim informacijama sukob je eskalirao upravo zbog razlika u političkim stavovima a što je Građaninu opet na neki način potvrdila Sanja Ž., napomenuvši da je Maju Šoršorov prijavila zbog uznemiravanja na fejsbuku, optuživši je za netrpeljivost zbog toga što je članica SNS-a. Sa druge strane, ona je izjavila da nije želela da Maju pritvore. 

Čitav tekst možete pročitati na portalu Građanin.

]]>
Tue, 8 May 2018 17:24:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7767/maja-sorsorov-u-pritvoru-branilac-najavljuje-zalbu-.html
Dan kada su Nišom odjekivale eksplozije i jauci http://radiocity.rs/vesti/nis/5098/dan-kada-su-nisom-odjekivale-eksplozije-i-jauci.html U ponedeljak, 7.maja, navršilo se 19 godina otkako su avioni NATO alijanse izručili smrtonosni tovar kasetnih bombi na centar Niša. U napadima koji su se dogodili oko 11:30, tog 7.maja 1999., pogođeno je nekoliko frekventnih gradskih tačaka, uključujući područja oko Banovine i Kliničkog centra. Ubijeno je petnaestoro naših sugrađana, a od posledica ranjavanja u narednim danima preminulo je još dvoje, tako da je ukupan bilans tog tragičnog majskog dana zapravo-sedamnaestoro ubijenih.

Mnoge Nišlije se i nakon 19 godina jasno sećaju da je najtragičnijem od svih 78 dana bombardovanja prethodila besana noć. Avioni su se obrušavali dobar deo noći ali je i dejstvo protivavionskih snaga VJ bilo intenzivnije tako da nekakvih većih dejstava nije bilo. Rano ujutru mnoge kuće u naselju Medoševac su sravnjene sa zemljom.

Oko pola sata pre podneva gotovo u istom trenutku su se oglasile sirene  i čule su se prve detonacije. Od tog trenutka, narednih nekoliko dana su gradom odjekivale detonacije kasetnih bombi a mnoge "žute ubice" su ostale neeksplodirane na sve strane i na njihovom čišćenju se radilo godinama. Samo tog dana na grad je izručeno osam kontejnera kasetnih projektila.

U eksploziji hiljada kasetnih bombi, koje su tog dana izbačene na civilne ciljeve u gradu, smrt  je pokosila nedužne građane. Najveći broj ljudi stradao je u Šumatovačkoj ulici i ulici Ljube Nenadovića tik uz Klinički centar.

Iako se NATO na brifinzima koji su usledili pravdao da su civili u Nišu gađani greškom zbog zastarelih mapa a da je cilj bio u stvari vojni aerodrom, u te izjave je malo ko poverovao. Zastrašujući termin "kolateralna šteta" korišćen je tih dana više nego uobičajeno i zvučao je kao dodatna uvreda ionako poniženim i povređenim građanima.

Poginulo je 17 civila, više desetina ih je teško ranjena. Ubijeni su ljudi ispred porodičnih kuća, u blizini pijace, bolnice, zdravstvene stanice. Obični ljudi koji su tog dana krenuli u nabavku ili kod lekara. Ubijena je i Ljiljana Spasić, studentkinja medicine, u sedmom mesecu trudnoće.

Iako je bio vidno obeležen belom zastavom sa crvenim krstom, pogođen je i krov Infektologije ali srećom projektil nije eksplodirao. Oštećene su zgrade Patologije a klaster bombama su zasuti i parking Kliničkog centra i nekoliko okolnih ulica. I odnele su i tamo svoj krvavi danak.

Niš se sa sličnim užasom suočio i nekoliko dana kasnije, 11. i 12. maja. „Jugopetrol” i „Energogas”, potom Duvanište, Krivi vir, Bulevar Nemanjića i Trošarina bili su zasuti raketama i kasetnim bombama, koje su inače po međunarodnim konvencijama zabranjene.

Tokom 78 dana rata Niš je bombardovan čak 40 puta. Na grad su ispaljena 324 projektila, od toga 161 avionska bomba, 71 krstareća raketa i 8 grafitnih projektila kojima su gađana elektro postrojenja. Bačeno je 36 kontejnera kasetnih bombi. Niš je 52 dana bio pod vazdušnom opasnošću, a sirene su se oglašavale 129 puta. Poginulo je 56 ljudi a preko 200 je ranjeno. Od tog broja 25 su bili civili, 21 pripadnik VJ i 10 pripadnika MUP-a.

Srušeno je oko 120 objekata a oštećeno blizu 3.500 stambenih, poslovnih i vojnih objekata.

]]>
Mon, 7 May 2018 10:55:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/5098/dan-kada-su-nisom-odjekivale-eksplozije-i-jauci.html
Ko deli novac za javno informisanje u Nišu? http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7758/ko-deli-novac-za-javno-informisanje-u-nisu-.html Pošto Gradska uprava u Nišu nije odgovorila ni na jedno od postavljenih pitanja u vezi načina i kriterijuma kojima se rukovodila pri izboru kandidata za članove stručne komisije za ocenjivanje projekata na konkursu za javno informisanje za 2018., niti su objavili biografije svih pristiglih kandidata, City radio će to uraditi umesto njih kako bi građani imali uvid u to ko su stručnjaci, koji će podeliti preko 50 miliona građanskih para.

Kako bi građani Niša bili upoznati sa sastavom komisije koja ove godine odlučuje o raspodeli sredstava na Konkursu za javno informisanje a koja je ponovo, na način netransparentan i bez jasnih kriterijuma ponovo izabrana, nakon što smo od Uprave za kulturu dobili tražene informacije po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, objavljujemo najpre biografije kandidata koji komisiju sačinjavaju a i onih koje je načelnik Gradske uprave, Ljubiša Janić, po samo njemu znanim kriterijumima procenio kao manje uspešne.

Ove godine se za učešće u radu komisije prijavilo 11 kandidata. Zapravo, 6 su predložila medijska udruženja a 5 kandidata se samokandidovalo u svojstvu medijskih stručnjaka. Gradska uprava u Nišu je odlučila da komisija bude zapravo modifikovana prošlogodišnja, te su samo dva kandidata promenjena ali su i novoizabrani iz redova onih udruženja čiji su kandidati birani i 2017.

Predstavljamo vam zato sve kandidate a počećemo sa odabranim članovima komisije.

1. Zoran Veličković, prošlogodišnji a i ovogodišnji član komisije. Prošle godine ga je predložilo Društvo novinara Niša a ove godine PROUNS. Iz njegove biografije najpre saznajemo da je diplomirani ekonomista po struci.

Radno iskustvo kandidata Veličkovića počinje time što je kako navodi kao gimnazijalac pokrenuo školski list Eho mladosti i radio stanicu Gimnazijalac. Dalje saznajemo da je pre 43 godine, u periodu od 1975. - 1981. bio dopisnik emisije Veče uz radio, Radio Beograda.

Od 1984., pa narednih deset godina Veličković je radio u kompaniji SIMPO kako piše "na poslovima referenta a kasnije i referenta u sektoru plansko analitičkih poslova gde je obavljao poslove planiranja, dnevnog praćenja rezultata rada na nivou kompanije i bavio se analizom poslovnih rezultata, zatim u finansijskom sektoru na poslovima koordinatora robno materijalnog poslovanja i fakturisanja, zatim u sektoru maloprodaje svih Simpovih maloprodajnih objekata tadašnje SFRJ i kao prvi direktor Robne kuće Simpo u Vranju.

Nakon toga, radio je tri godine u Poslovnom centru Simpa u Beogradu na poslovima direktora uvoza". Naredne dve godine, Veličković provodi na mestu generalnog direktora TP "7 Juli Vranje" da bi 1996., kako navodi, prešao u YUMCO Vranje gde će narednih 7 godina raditi kao direktor prodaje za Beograd i Vojvodinu, pomoćnik generalnog direktora za marketing i informisanje i odgovorni urednik YUMCO novina, kao i komercijalni direktor fabrike mineralne vode BIVODA u osnivanju i prvoj godini njenog rada. 2003., Zoran Veličković radi kao samostalni stručni referent pri Regionalnoj privrednoj komori Leskovac, odeljenje u Vranju. U to isto vreme od 2003. - 2004., Veličković radi i kao generalni direktor JP RTV Vranje.

Poseban akcenat kandidat stavlja na to što je od "decembra 2004. do marta 2010. pisao stručne članke iz oblasti ekonomije za SIMPO Vranje" a dalje navodi da je "na poslovima direktor nabavke, generalni direktor Simpovog zavisnog preduzeća SIMPO Tepisi u Donjem Stajevcu, opština Trgovište, komercijalni direktor sa sedištem u Beogradu, Simpovog zavisnog preduzeća IKP Kondiva" 

Od 2010. do jeseni 2016. Veličković je ponovo na poziciji direktora JP RTV Vranje, da bi nakon toga postao, navodi u biografiji, suvlasnik te iste kuće sada privatne u obliku d.o.o., ali je ostao i na mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika. 

Kao dokaz stručnog usavršavanja Veličković navodi da je završio uspešno radionicu ANEM za pisanje projektnih predloga za sufinansiranje medijskih projekata te takođe uspešno, kako kaže radionicu ANEM za evaluatore medijskih projekata, a pominje i dva dobijena sertifikata, prvi o završenom poslovnom treningu za direktore i menadžere u javnom sektoru a drugi o završenom seminaru za finansijsko, pravno i budžetsko poslovanje privrednih društava.

Veličković navodi da je član UNS-a od 2004.godine i član Predsedništva grupacije za radio difuziju Privredne komore Srbije. Od veština navodi rad na računaru (Microsoft office, Word, Excell).

2. Vladimir Veljković, još jedan ponovljeni član komisije iz 2017. Oba puta se sam kandidovao kao medijski stručnjak.

Rođeni je Piroćanac, sa završenom osnovnom i srednjom školom u rodnom gradu nakon čega je, kako navodi, upisao odsek Istorija na Filozofskom fakultetu u Beogradu. od 1989. do 1992. radio u omladinskoj redakciji Radio Pirota. Uređivao je, kaže, emisiju "Od našeg saradnika" i bio saradnik u emisiji "Do poslednjeg daha". Na Radio Pirot se, kaže vraća 1998. gde radi u muzičkoj i sportskoj redakciji kao honorarni saradnik, uporedo sa radom u Muzeju Ponišavlja. Na TV Pirot radi kao honorarac 2000. a 2001. zasniva stalni radni odnos. Veljković kaže da je uređivao politički magazin "Oni kažu" na regionalnoj TV Pirot koja se emituje i danas, a u kojoj su gostovali svi najvažniji političari iz Srbije, uključujući i ambasadore najvećih zemalja.

Veljković dalje navodi da je pohađao "brojne edukacije i škole o novinarstvu" u Srbiji i zemljama u okruženju. Pominje i učešće u projektu "Mi za Mir" koji je od 2003. do 2005. okupio 60 novinara sa prostora bivše Jugoslavije a "odvijao se" u Hrvatskoj. (Da ne bude zabune, Veljković je učestvovao kao polaznik na desetodnevnoj obuci u okviru tog višegodišnjeg projekta namenjenog mladim novinarima.)

Kao važan detalj za prijavu za člana niške komisije Veljković navodi i da je u toku 2010. i 2011. kao novinar TV Pirot, "realizovao" projekat "Građani Pirota bliže Evropskoj uniji", koji je bio podržan od strane EU. Ostaje malo nejasno da li pod realizacijom, aplikant misli da je bio deo projektnog tima, što je verovatnije nego da je upravljao implementacijom projekta.

Veljković je član redakcije časopisa "Link", specijalizovanog magazina za medije u Srbiji. Navodi da su mu tekstovi objavljivani i u listu "Sloboda" (nekada u sastavu jedinstvenog javnog preduzeća sa RTV Pirot, a sada u vlasništvu Vitka Radomirovića).

2012. Veljković je imenovan za glavnog urednika regionalne TV Pirot a 2015. i za direktora ove kuće. Veljković naglašava i da je 2015. bio u komisiji za dodelu godišnjih nagrada koje dodeljuje Grad Pirot te da je 2017. bio "član komisije za dodelu sredstava koju je formirao grad Niš."

Na kraju biografije Vladimir Veljković ističe da je jedan od osnivača Sajma peglane kobasice, "jednog od najmasovnijih događaja na jugu Srbije".

3. Dušan Stojanović, je apsolutni rekorder u broju učešća u niškoj komisiji za javno informisanje. Ove godine je po treći put odabran da bude njen član od strane načelnika Gradske uprave. 

Iz njegove biografije saznajemo da je reč o Aleksinčaninu, pravniku po obrazovanju. Bez ikakvih detaljnijih opisa Stojanović u svojoj radnoj biografiji iznosi taksativno da je radno iskustvo najpre sticao u Aleksinačkom rudniku na mestu sekretar preduzeća u periodu od 1979. do 1992. godine. Paralelno sa tim, od 1975. do 1996., radio je kao honorarni novinar dopisnik u Kompaniji Novosti da bi se u istoj kompaniji zaposlio i za stalno 1996. i na mestu novinara dopisnika iz Aleksinca a posle i Niša ostao na tom radnom mestu sve do 2015. i odlaska u penziju.

Osim ovih podataka iz Stojanovićeve biografije saznajemo samo još i to da je radio kao honorarni dopisnik još dva lista "Borbe" i "Sporta" u periodu od 1979. do 2008.godine, te da je član UNS-a od 1995.

4. Marina Dimitrić, jedina članica komisije je predložena od strane RAB Srbija. Da podsetimo, i to udruženje je i prošle godine imalo svog predstavnika u komisiji u Nišu, Ferenca Berčeka.

Kandidatkinja je iz Pančeva, po obrazovanju viši ekonomista. Od dodatnog obrazovanja navodi da odlično radi na računaru (uključujući radio montažu) te da je "u saradnji UNS-a i UNDP radila istraživačku temu Nenamensko trošenje budžetskih para u Srbiji" pod mentorstvom Slobodana Kačarevića i Ruže Ćirković. Opet kako kaže dalje njena biografija "u saradnji NUNS-a pohađala više kurseva i obuka iz oblasti prava, novinarstva i javnog nastupa". Poseduje i diplomu reditelja Aleksandra Mandića o završenoj obuci na FDU u Beogradu, o radu sa digitalnom kamerom i kompjuterskim programima iz oblsati TV i radio montaže". Dimitrić navodi i da je "pri ANEM-ovoj školi nezavisnog novinarstva u Beogradu završila više kurseva, gde su predavači bili pravnici, profesori, novinari, spikeri, voditelji". Dimitrić dalje kaže da je učestvovala u organizaciji i vođenju više gradskih manifestacija i svečanosti u Pančevu, te da je pohađala Dramski studio Jasmine Večanski (dikcija, javni nastup). Govori engleski jezik (gimnazija i Viša škola) i ruski koji je učila u gimnaziji.

Radno iskustvo Marine Dimitrić počinje od 2001. u RTV Pančevu, gde do 2007. radi kao novinar i spiker u informativnoj redakciji obe medijske kuće. Od 2007. do 2008. radi kao novinar u JNIP Pančevac a naredne dve godine do 2010. urednica je u nedeljniku Pančevac Pres, kome je partner MDLF. od 2011. do 2014. je ponovo urednica na Radio Pančevu, da bi kasnije napredovala do glavne i odgovorne urednice tog radija. Od 2016. je PR i web urednik Udruženja radio stanica RAB Srbija a paralelno sa tim je do 2017. ponovo urednica u listu "Pančevac".

Iz opisa poslova koje prilaže vidi se da je bila član tima Grada Pančeva za izradu Strategija razvoja javnog informisanja u Pančevu od 2015., da je za potrebe informativne redakcije radila priloge i izveštaje, pratila skupštinska zasedanja lokalnog parlamenta, sednice Gradskog veća i konferencije za novinare političkih stranaka. U listovima u kojima je radila pisala je za rubrike "politika" i "hronika", radila je i kao administrator sajta. Tokom 2007. realizovala radio emisije o diskriminaciji nezaposlenih žena u okviru projekta razvoj informisanja uz podršku Sekretarijata za kulturu Opštine Pančevo, a tokom 2003. radila je televizijske reportaže o manastirima u Banatu. Posebno naglašava na kraju da pošto je pratila dugo rad GU Pančevo, poznaje rad skupštinskih i gradskih organa, kao i poslove protokola i poslovnu korespondenciju. Interesuje se za knjige, pozorište i fitnes.

5. Aleksandar Simić, je poslednji odabrani član komisije a na predlog Društva novinara Niša.

Dolazi iz Beograda sa RTV Studio B. Diplomirani je menadžer i diplomirani sportski trener. Od 1992, radi kao novinar i urednik u informativnoj, gradskoj i sportskoj redakciji. Dobitnik je Majske nagrade za novinarstvo 2010. za poseban doprinos razvoju sporta u Republici Srbiji.

Navodi da je bio "PR i Media konsultant nekoliko značajnih manifestacija u Srbiji i regionu" a takođe i da je "ekspert za medije, prethodnih godina angažovan u radu komisija više lokalnih samouprava u Srbiji". Kaže i da je učestvovao u produkciji TV emisija i filmova, nagrađivanih na festivalima u zemlji i inostranstvu. Predsednik je Udruženja sportskih novinara Beograda, član je NUNS-a i član Izvršnog Odbora Sportskog saveza Beograda.

Ko neće deliti novac za javno informisanje u Nišu?

Predstavili smo vam biografije petoro članova komisije koje je pod nejasnim kriterijumima odabrao načelnik Gradske uprave u Nišu kao najbolje. Sada ćemo vam predstaviti i odbijenih 6 kandidata kako biste mogli da procenite da li se gradska vlast u Nišu rukovodila stvarnim kvalitetom ili nekim drugim razlozima.

1. Petar Jeremić, na predlog Udruženja novinara Srbije (UNS)

Jeremić je dobro poznat svim poznavaocima medijskih prilika u Srbiji i slovi za jednog od najvećih medijskih eksperata u zemlji pogotovo u oblasti etičkih standarda i samoregulacije kod nas. Rođen je u Beogradu, gde i sada živi i radi ali je zapravo i osnovnu i srednju školu završio u Gornjem Milanovcu. Novinarstvom se bavi bukvalno od malih nogu, još od 1985. kada je bio član Dečje redakcije Dečjih novina. Do 1997. tekstove je objavljivao i u lokalnim Takovskim novinama, ali i u Dečjim novinama i listu Eureka. Od 1998. do 2001. radio je u Televiziji Gornji Milanovac, a posle toga je četiri godine pisao za Nedeljni Telegraf i izveštavao uglavnom sa Kosova. 2005. je radio u Kuriru, a iste godine je postao i član IO UNS-a i to je ostao sve do 2009. Od 2006. do 2009. Jeremić je radio u dnevnim novinama Press a paralelno sa tim je bio i glavni i odgovorni urednik lokalnog nedeljnika GMPRESS u Gornjem Milanovcu.  Od 2009. do 2011. Jeremić je radio i za TV Fox (Sadašnju TV Prva)

Od 2009., pa sve do danas Petar Jeremić je i predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije, a tek godinu kraće je i član Saveta za štampu, na čijem je osnivanju aktivno radio a od 2013, do 2014, je bio i zamenik predsednika Saveta za štampu. Od 2013. pa do danas Jeremić je konsultant/ekspert Misije OEBS u Srbiji za medijska pitanja u oblasti etičkih standarda i samoregulacije. Od 2014. pa do danas je i konsultant/ekspert Saveta Evrope za medijska pitanja u oblasti etičkih standarda i samoregulacije. Obučavao je članove saveta za medijsku etiku Makedonije prilikom njihovog osnivanja 2014.

Od 2015. pa do danas Jeremić je i urednik za etiku portala gminfo.rs.

Učesnik je na više desetina skupova u zemlji i svetu na temu slobode izražavanja, medijske etike, profesionalnih standarda i drugih oblasti iz medijskih prava iz oblasti medijskih prava i sloboda u organizaciji UNESCO, Saveta Evrope, OEBS-a, AIPCE, Evropske komisije i drugih.

Dobitnik je više nagrada među njima Zlatne povelje Interfera 2001., Zlatne nagrade Udruženja profesionalnih novinara Rumunije i nagrade Guščje pero Appelt fondacije iz Zagreba.

2. Krajnović Slobodan, kandidovao se samostalno kao medijski stručnjak

Slobodan je Novosađanin iz čije Biografije saznajemo da je završio 2000. Novosadsku novinarsku školu; smer: specijalističke studije novinarstva, zatim 2011 Fakultet za menadžment i medije a 2016. Fakultet tehničkih nauka – master: Industrijsko inženjerstvo i industrijski menadžment. Govori engleski jezik.

Profesionalno iskustvo iz biografije kazuje da je od 1999. do 2002., radio kao novinar/urednik Radija 021. Od 2002. – 2005. bio je šef informativne redakcije Radija 021 a od 2005. sve do danas je na poziciji glavnog urednika radija i portala O21.

Krajnović dalje navodi da je od 2002. do 2016., bio urednik na brojnim projektima: Ka Evropi (USAID), 2002. Pogled preko plota (Fridrih Ebert), Korak po korak do zvezda (EU), Seenapb news exchange (FRESTA), Ključ za demokratiju (IREX), Udruživanje za demokratiju (EU), Novi mediji (IREX), Euroforum (EU), Sigurnost za budućnost (EU), Mreža 21 (EU).

Krajnović je pohađao brojne seminare i konferencije u periodu od 2003. do 2016: International Journalist Academy, Budimpešta, La Radio: mass media democratico, Milano, BBC studijska poseta, Menadžment radija prof Sam Swon, Beograd, World media fair, Las Vegas, Novi mediji, IREX, Mokra Gora, Dani elektroničkih medija HURIN, Rovinj, European radio days, Kopehangen, New media fair, Brisel, Advanced media management, Beograd, Mehanizme and fight against coruption, Brisel, Na putu ka EU - Evropska delegacija, Madrid

Kandidat dalje navodi da je učestvovao u radu konkursnih komisija Ministarstva kulture i informisanja kao i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje.

Za sam kraj, Slobodan Krajnović navodi da je bio panelista i predavač na brojnim skupovima u organizaciji IREX Serbia, Academy Deutche welle, Fondacije Slavko Ćuruvija, Medija centra Beograd.

3. Milorad Tadić, predložen od strane asocijacije ANEM

Rođen je u Požarevcu. Studirao je na Katedri za organizaciju scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

1992., Tadić je pokrenuo privatni Radio Boom93 u rodnom Požarevcu i od tog vremena pa do sada je direktor i glavni i odgovorni urednik tog medija.

Za sebe Tadić kaže da je potkovan dvadesetpetogodišnjim iskustvom rada na radiju a to je dopunjavao i nekim prestižnim edukacijama za urednike i menadžere. Te edukacije su, kaže, bile vezane za rukovođenje i planiranje u elektronskim medijima a organizovane su od strane internacionalnih medijskih partnera kao što su BBC, IREX i USAID.

Milorad Tadić je jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih medija – ANEM. Od 1999. do 2001. bio je koordinator Asocijacije a od 2003. do danas nalazi se na mestu predsednika ANEM-a. Od 2001. do 2006. bio je član Upravnog odbora Fonda za otvoreno društvo a i osnivač j Odbora za ljudska prava Požarevac, 2000.godine.

Ime Miše Tadića je takođe veoma prepoznatljivo u medijskom svetu kao i činjenica da je bio član brojnih konkursnih komisija, od komisija u Ministarstvu kulture do lokalnih samouprava. Jedan je od najiskusnijih projektnih menadžera u ANEM-u, sa veoma relevantnim referencama stranih donatora sa kojima je sarađivao na realizaciji brojnih projekata i kao predsednik ANEM-a a i kao direktor privatnog radija. Tadić je oženjen je i ima dva sina.

4. Boban Mitić, sam se predložio kao medijski stručnjak

Mitić je direktor PI Kanala, od osnivanja televizije 1999.godine. Poslovnu karijeru je otpočeo kao profesionalni novinar 1979,, u listu „Prvi maj“ i na II programu Radio Beograda. Iz biografije vidimo da je radio dugo godina kao dopisnik Radio Beograda iz Pirota, Politike Ekspres, Privrednog pregleda, Prosvetnog pregleda, Sportskog žurnala. Godinama je sarađivao sa brojnim nedeljnicima kao što su NIN, Duga, TV Novosti, Ilustrovana politika, gde je objavljivao tekstove i feljtone. Deset godina je bio i šef dopisništva RTS u Pirotu.

Godinama se sa uspehom bavi i marketingom. Autor je knjiga Naš žuljopis 1983, Naši u belom svetu 1991. Nosilac je većeg broja nagrada za novinarstvo i publicistiku, među kojima su: 27. jul Veće Saveza sindikata Jugoslavje 1981, Plaketa RTS-a za najbolje novinarsko ostvarenje u 1995, Turističko zvono 1997. Turističkog saveza Srbije, reportaža o Zvonačkoj banji, Zlatno pero Jugoistočne Srbije 2012, Kapetan Miša Anastasijević 2014.

Dobitnik je i značajnih priznanja kao producent i scenarista za dokumentarne filmove: I mesto u Rumuniji na Festivalu „Niste Tarani“, 2004., I nagrada na XV međunarodnom festivalu etno filma sa filmom Čuvari potonulog doma 2006., I nagrada na I festivalu sportskog filma sa filmom „Dozvoli mi da pokušam“

Ove godine Mitić obeležava 35 godina profesionalnog rada u medijima. Bio je član brojnih komisija za dodelu sredstava od Ministarstva kulture do konkursa u mnogim gradovima i opštinama.

5. Alem Rovčanin samostalno se prijavio kao medijski stručnjak

Rovčanin dolazi iz Prijepolja. Od 2003. do 2009. bio je zaposlen u D.O.O RTV Enigma iz Prijepolja gde je obavljao sledeće poslove: do kraja 2005. bio je novinar zadužen za praćenje sportskih događaja; od 2006. pa do 2009. radio je kao marketing menadžer i glavni i odgovorni urednik programa i poslovni sekretar; od novembra 2011. zaposlen je u Regionalnoj RTV Novi Pazar a od 16.09.2015. pokrenuo je portal PP Media(www.ppmedia.rs) i sopstvenu produkciju koja je saradnik nacionalnih televizija PINK, B92 i PRVA TV, kao i novinske agencije Tanjug i Infobiro. Od početka 2016. radi kao dopisnik lista Večernje novosti.

Rovčanin dalje navodi naučna i stručna usavršavanja: Učestvovao u radu više komisija za projektno sufinansiranje medija na području zapadne Srbije (Arilje, Ivanjica); pratio je razne seminare u zemlji i inostranstvu koji su bili posvećeni radu u medijima kao i unapređenju privrede: poseduje i Uverenje o savladanom programu stručnog usavršavanja za rad sa decom sa smetnjama u razvoju kao i preporuku za rad sa njima koju je izdalo Ministarstvo prosvete. Alem Rovčanin se služi engleskim i ruskim jezikom.

6. Stojan Marković, na predlog udruženja Local Press

Marković je Čačanin. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu kao Filmsko - televizijski producent. 

Navedeno radno iskustvo pokazuje nam da je od 1981. do 1990. radio na TV Sarajevu u Bosni i Hercegovini, kao TV producent. Od 1990.-1993. bio je direktor Doma kulture u Čačku a dve godine kasnije radi u Radio GEM, u Gornjem Milanovcu, kao glavni urednik, od 1995. do 1996.. Narednih godinu dana do 1997. ponovo je na mestu direktora Doma kulture u Čačku. Od 1998. prelazi u Informativno -izdavačko - preduzeće "Čačanski glas" u Čačku gde je na mestu direktora do 2001. Sledeće radno mesto u periodu 2001 -2003, mu je glavni urednik na Radiju Ozon Plus, u Čikagu, SAD. Od 2003. do 2011. Marković radi u Jutro Production d.o.o u sklopu koga su Ozon Radio i Čačanske novine, na poziciji Glavni urednik. Od 2011. do 2016 je direktor Ozon Media d.o.o u Čačku.

Marković u biografiji prilaže i relevantno radno iskustvo vezano za rad na projektima. U periodu od 2005 do 2009. radio je na sledećim projektima: Moj novi posao - Radio Ozon (IREX) i Hoću da glasam - Radio Ozon (IREX);Kulturno nasleđe u lokalnim zajednicama - Local Press - Ministarstvo kulture, Političari i mediji - Local Press; Naš put u Evropu - Radio Ozon (IREX), Ekonomski barometar - Čačanske novine (IREX); Gradnja kapaciteta lokalnih medija u Srbiji - Radio Ozon (Press Now), Mladi i ekstremizam - Local Press (NED); Privatizacja lokalnih medija - Local Press (NED); Popularna nauka - Radio Ozon (Ministarstvo kulture); Evropa i mi - Radio Ozon (IREX); Mali veliki ljudi - Čačanske novine (IREX); Mladi i nacionalizam - Local Press (NPA), Mladi i političke promene - Local Press (NED); Žene na političkoj sceni - Local Press (NPA); Mladi kao politički lideri - Local Press (NED).

Stojan Marković govori engleski jezik.

 Da zaključimo. Pred vama se nalaze biografije svih 11 kandidata koji su se prijavili za učešće u radu komisije u Nišu. Pet odabranih od strane Gradske uprave će podeliti vaših 50 miliona dinara. Pa bar da znate ko su. Na to imate pravo. 

A mi da se vratimo na sam početak ove priče, te na tvrdoglavo odbijanje Gradske uprave da obrazloži kriterijume kojima se vodila kada je odlučila da formira komisiju koja će podeliti značajan novac građana Niša, na taj način što su ponovili tri kandidata iz prošle (Veličković, Veljković i Stojanović) a za druga dva izabrala nove ljude ali iz istih udruženja kao prošle godine. Da podsetimo i RAB i Društvo novinara Niša su imali svoje kandidate i u prethodnoj, po mnogo čemu spornoj, od činjenice da je najveća količina sredstava opredeljena projektima medija bliskim vlasti (dodeljen je značajan novac no name produkcijama i nepostojećem "dnevnom" listu povezanim sa jednim vlasnikom više medija koji nije imao pravo učešća zbog pređenog praga de minimis pomoći; dodeljena su i sredstva jednoj televiziji za emitovanje postojećih sadržaja, što je u suprotnosti sa zakonom...u šta smo imali priliku da se uverimo uvidom u zapisnike sa odlučivanja ali i u sve pristigle projekte).

Posebno zabrinjava nešto što je uočljivo a to je da su najmanje dva člana u rukovodstvu iste organizacije PROUNS a bar tri u posrednoj ili neposrednoj vezi sa Društvom novinara Niša a kroz te veze i sa nekim medijskim kućama koje učestvuju na konkursu, što je veoma sporno. Za kandidate predlagane od strane mnogih najstarijih i najreprezentativnijih medijskih udruženja u komisijama nema mesta. I to je matrica koja se ponavlja poslednjih meseci od konkursa do konkursa, od grada do grada, juče u Pirotu, danas u Vranju, za deset dana u Nišu i tako redom, a nažalost, ove godine je tako i na upravo aktuelnim konkursima Ministarstva kulture, o čemu je javnost upoznata a ishod čitavog konkursa je neizvestan.

Kada se komisije biraju "dogovorno" i iza zatvorenih vrata, daleko od očiju javnosti, a ne prema striktnim kriterijumima, još pre nego sednu za sto, sve može biti stavljeno pod znak pitanja, a sve to vodi daljem obesmišljavanju čitavog procesa.

Iako, prema svemu sudeći, Gradska uprava svako insistiranje na transparentnosti doživljava kao napad a naše uporne zahteve iz godine u godinu da objavljuju radne biografije, (jer su samim učešćem na javnom konkursu i ti podaci od javnog značaja), nekakvim hirom, nećemo se pomeriti ni korak unapred. Jer to nisu ni napadi ni hir. To je najlegitimniji način, protiv koga ne bi smeli da imaju protiv ništa ni kandidati koji se javljaju da preuzmu veliku odgovornost za podelu novca građana. Inače im i nije mesto u komisijama jer ne shvataju suštinu pojma transparentnosti koja je građanima Niša a i čitave zemlje zakonima zagarantovana. A građani su i vlasnici novca i oni čiji javni interes treba da bude ispunjen. 

]]>
Fri, 4 May 2018 20:17:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7758/ko-deli-novac-za-javno-informisanje-u-nisu-.html
Ko deli novac za javno informisanje u Nišu? http://radiocity.rs/vesti/nis/7758/ko-deli-novac-za-javno-informisanje-u-nisu-.html Pošto Gradska uprava u Nišu nije odgovorila ni na jedno od postavljenih pitanja u vezi načina i kriterijuma kojima se rukovodila pri izboru kandidata za članove stručne komisije za ocenjivanje projekata na konkursu za javno informisanje za 2018., niti su objavili biografije svih pristiglih kandidata, City radio će to uraditi umesto njih kako bi građani imali uvid u to ko su stručnjaci, koji će podeliti preko 50 miliona građanskih para.

Kako bi građani Niša bili upoznati sa sastavom komisije koja ove godine odlučuje o raspodeli sredstava na Konkursu za javno informisanje a koja je ponovo, na način netransparentan i bez jasnih kriterijuma ponovo izabrana, nakon što smo od Uprave za kulturu dobili tražene informacije po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, objavljujemo najpre biografije kandidata koji komisiju sačinjavaju a i onih koje je načelnik Gradske uprave, Ljubiša Janić, po samo njemu znanim kriterijumima procenio kao manje uspešne.

Ove godine se za učešće u radu komisije prijavilo 11 kandidata. Zapravo, 6 su predložila medijska udruženja a 5 kandidata se samokandidovalo u svojstvu medijskih stručnjaka. Gradska uprava u Nišu je odlučila da komisija bude zapravo modifikovana prošlogodišnja, te su samo dva kandidata promenjena ali su i novoizabrani iz redova onih udruženja čiji su kandidati birani i 2017.

Predstavljamo vam zato sve kandidate a počećemo sa odabranim članovima komisije.

1. Zoran Veličković, prošlogodišnji a i ovogodišnji član komisije. Prošle godine ga je predložilo Društvo novinara Niša a ove godine PROUNS. Iz njegove biografije najpre saznajemo da je diplomirani ekonomista po struci.

Radno iskustvo kandidata Veličkovića počinje time što je kako navodi kao gimnazijalac pokrenuo školski list Eho mladosti i radio stanicu Gimnazijalac. Dalje saznajemo da je pre 43 godine, u periodu od 1975. - 1981. bio dopisnik emisije Veče uz radio, Radio Beograda.

Od 1984., pa narednih deset godina Veličković je radio u kompaniji SIMPO kako piše "na poslovima referenta a kasnije i referenta u sektoru plansko analitičkih poslova gde je obavljao poslove planiranja, dnevnog praćenja rezultata rada na nivou kompanije i bavio se analizom poslovnih rezultata, zatim u finansijskom sektoru na poslovima koordinatora robno materijalnog poslovanja i fakturisanja, zatim u sektoru maloprodaje svih Simpovih maloprodajnih objekata tadašnje SFRJ i kao prvi direktor Robne kuće Simpo u Vranju.

Nakon toga, radio je tri godine u Poslovnom centru Simpa u Beogradu na poslovima direktora uvoza". Naredne dve godine, Veličković provodi na mestu generalnog direktora TP "7 Juli Vranje" da bi 1996., kako navodi, prešao u YUMCO Vranje gde će narednih 7 godina raditi kao direktor prodaje za Beograd i Vojvodinu, pomoćnik generalnog direktora za marketing i informisanje i odgovorni urednik YUMCO novina, kao i komercijalni direktor fabrike mineralne vode BIVODA u osnivanju i prvoj godini njenog rada. 2003., Zoran Veličković radi kao samostalni stručni referent pri Regionalnoj privrednoj komori Leskovac, odeljenje u Vranju. U to isto vreme od 2003. - 2004., Veličković radi i kao generalni direktor JP RTV Vranje.

Poseban akcenat kandidat stavlja na to što je od "decembra 2004. do marta 2010. pisao stručne članke iz oblasti ekonomije za SIMPO Vranje" a dalje navodi da je "na poslovima direktor nabavke, generalni direktor Simpovog zavisnog preduzeća SIMPO Tepisi u Donjem Stajevcu, opština Trgovište, komercijalni direktor sa sedištem u Beogradu, Simpovog zavisnog preduzeća IKP Kondiva" 

Od 2010. do jeseni 2016. Veličković je ponovo na poziciji direktora JP RTV Vranje, da bi nakon toga postao, navodi u biografiji, suvlasnik te iste kuće sada privatne u obliku d.o.o., ali je ostao i na mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika. 

Kao dokaz stručnog usavršavanja Veličković navodi da je završio uspešno radionicu ANEM za pisanje projektnih predloga za sufinansiranje medijskih projekata te takođe uspešno, kako kaže radionicu ANEM za evaluatore medijskih projekata, a pominje i dva dobijena sertifikata, prvi o završenom poslovnom treningu za direktore i menadžere u javnom sektoru a drugi o završenom seminaru za finansijsko, pravno i budžetsko poslovanje privrednih društava.

Veličković navodi da je član UNS-a od 2004.godine i član Predsedništva grupacije za radio difuziju Privredne komore Srbije. Od veština navodi rad na računaru (Microsoft office, Word, Excell).

2. Vladimir Veljković, još jedan ponovljeni član komisije iz 2017. Oba puta se sam kandidovao kao medijski stručnjak.

Rođeni je Piroćanac, sa završenom osnovnom i srednjom školom u rodnom gradu nakon čega je, kako navodi, upisao odsek Istorija na Filozofskom fakultetu u Beogradu. od 1989. do 1992. radio u omladinskoj redakciji Radio Pirota. Uređivao je, kaže, emisiju "Od našeg saradnika" i bio saradnik u emisiji "Do poslednjeg daha". Na Radio Pirot se, kaže vraća 1998. gde radi u muzičkoj i sportskoj redakciji kao honorarni saradnik, uporedo sa radom u Muzeju Ponišavlja. Na TV Pirot radi kao honorarac 2000. a 2001. zasniva stalni radni odnos. Veljković kaže da je uređivao politički magazin "Oni kažu" na regionalnoj TV Pirot koja se emituje i danas, a u kojoj su gostovali svi najvažniji političari iz Srbije, uključujući i ambasadore najvećih zemalja.

Veljković dalje navodi da je pohađao "brojne edukacije i škole o novinarstvu" u Srbiji i zemljama u okruženju. Pominje i učešće u projektu "Mi za Mir" koji je od 2003. do 2005. okupio 60 novinara sa prostora bivše Jugoslavije a "odvijao se" u Hrvatskoj. (Da ne bude zabune, Veljković je učestvovao kao polaznik na desetodnevnoj obuci u okviru tog višegodišnjeg projekta namenjenog mladim novinarima.)

Kao važan detalj za prijavu za člana niške komisije Veljković navodi i da je u toku 2010. i 2011. kao novinar TV Pirot, "realizovao" projekat "Građani Pirota bliže Evropskoj uniji", koji je bio podržan od strane EU. Ostaje malo nejasno da li pod realizacijom, aplikant misli da je bio deo projektnog tima, što je verovatnije nego da je upravljao implementacijom projekta.

Veljković je član redakcije časopisa "Link", specijalizovanog magazina za medije u Srbiji. Navodi da su mu tekstovi objavljivani i u listu "Sloboda" (nekada u sastavu jedinstvenog javnog preduzeća sa RTV Pirot, a sada u vlasništvu Vitka Radomirovića).

2012. Veljković je imenovan za glavnog urednika regionalne TV Pirot a 2015. i za direktora ove kuće. Veljković naglašava i da je 2015. bio u komisiji za dodelu godišnjih nagrada koje dodeljuje Grad Pirot te da je 2017. bio "član komisije za dodelu sredstava koju je formirao grad Niš."

Na kraju biografije Vladimir Veljković ističe da je jedan od osnivača Sajma peglane kobasice, "jednog od najmasovnijih događaja na jugu Srbije".

3. Dušan Stojanović, je apsolutni rekorder u broju učešća u niškoj komisiji za javno informisanje. Ove godine je po treći put odabran da bude njen član od strane načelnika Gradske uprave. 

Iz njegove biografije saznajemo da je reč o Aleksinčaninu, pravniku po obrazovanju. Bez ikakvih detaljnijih opisa Stojanović u svojoj radnoj biografiji iznosi taksativno da je radno iskustvo najpre sticao u Aleksinačkom rudniku na mestu sekretar preduzeća u periodu od 1979. do 1992. godine. Paralelno sa tim, od 1975. do 1996., radio je kao honorarni novinar dopisnik u Kompaniji Novosti da bi se u istoj kompaniji zaposlio i za stalno 1996. i na mestu novinara dopisnika iz Aleksinca a posle i Niša ostao na tom radnom mestu sve do 2015. i odlaska u penziju.

Osim ovih podataka iz Stojanovićeve biografije saznajemo samo još i to da je radio kao honorarni dopisnik još dva lista "Borbe" i "Sporta" u periodu od 1979. do 2008.godine, te da je član UNS-a od 1995.

4. Marina Dimitrić, jedina članica komisije je predložena od strane RAB Srbija. Da podsetimo, i to udruženje je i prošle godine imalo svog predstavnika u komisiji u Nišu, Ferenca Berčeka.

Kandidatkinja je iz Pančeva, po obrazovanju viši ekonomista. Od dodatnog obrazovanja navodi da odlično radi na računaru (uključujući radio montažu) te da je "u saradnji UNS-a i UNDP radila istraživačku temu Nenamensko trošenje budžetskih para u Srbiji" pod mentorstvom Slobodana Kačarevića i Ruže Ćirković. Opet kako kaže dalje njena biografija "u saradnji NUNS-a pohađala više kurseva i obuka iz oblasti prava, novinarstva i javnog nastupa". Poseduje i diplomu reditelja Aleksandra Mandića o završenoj obuci na FDU u Beogradu, o radu sa digitalnom kamerom i kompjuterskim programima iz oblsati TV i radio montaže". Dimitrić navodi i da je "pri ANEM-ovoj školi nezavisnog novinarstva u Beogradu završila više kurseva, gde su predavači bili pravnici, profesori, novinari, spikeri, voditelji". Dimitrić dalje kaže da je učestvovala u organizaciji i vođenju više gradskih manifestacija i svečanosti u Pančevu, te da je pohađala Dramski studio Jasmine Večanski (dikcija, javni nastup). Govori engleski jezik (gimnazija i Viša škola) i ruski koji je učila u gimnaziji.

Radno iskustvo Marine Dimitrić počinje od 2001. u RTV Pančevu, gde do 2007. radi kao novinar i spiker u informativnoj redakciji obe medijske kuće. Od 2007. do 2008. radi kao novinar u JNIP Pančevac a naredne dve godine do 2010. urednica je u nedeljniku Pančevac Pres, kome je partner MDLF. od 2011. do 2014. je ponovo urednica na Radio Pančevu, da bi kasnije napredovala do glavne i odgovorne urednice tog radija. Od 2016. je PR i web urednik Udruženja radio stanica RAB Srbija a paralelno sa tim je do 2017. ponovo urednica u listu "Pančevac".

Iz opisa poslova koje prilaže vidi se da je bila član tima Grada Pančeva za izradu Strategija razvoja javnog informisanja u Pančevu od 2015., da je za potrebe informativne redakcije radila priloge i izveštaje, pratila skupštinska zasedanja lokalnog parlamenta, sednice Gradskog veća i konferencije za novinare političkih stranaka. U listovima u kojima je radila pisala je za rubrike "politika" i "hronika", radila je i kao administrator sajta. Tokom 2007. realizovala radio emisije o diskriminaciji nezaposlenih žena u okviru projekta razvoj informisanja uz podršku Sekretarijata za kulturu Opštine Pančevo, a tokom 2003. radila je televizijske reportaže o manastirima u Banatu. Posebno naglašava na kraju da pošto je pratila dugo rad GU Pančevo, poznaje rad skupštinskih i gradskih organa, kao i poslove protokola i poslovnu korespondenciju. Interesuje se za knjige, pozorište i fitnes.

5. Aleksandar Simić, je poslednji odabrani član komisije a na predlog Društva novinara Niša.

Dolazi iz Beograda sa RTV Studio B. Diplomirani je menadžer i diplomirani sportski trener. Od 1992, radi kao novinar i urednik u informativnoj, gradskoj i sportskoj redakciji. Dobitnik je Majske nagrade za novinarstvo 2010. za poseban doprinos razvoju sporta u Republici Srbiji.

Navodi da je bio "PR i Media konsultant nekoliko značajnih manifestacija u Srbiji i regionu" a takođe i da je "ekspert za medije, prethodnih godina angažovan u radu komisija više lokalnih samouprava u Srbiji". Kaže i da je učestvovao u produkciji TV emisija i filmova, nagrađivanih na festivalima u zemlji i inostranstvu. Predsednik je Udruženja sportskih novinara Beograda, član je NUNS-a i član Izvršnog Odbora Sportskog saveza Beograda.

Ko neće deliti novac za javno informisanje u Nišu?

Predstavili smo vam biografije petoro članova komisije koje je pod nejasnim kriterijumima odabrao načelnik Gradske uprave u Nišu kao najbolje. Sada ćemo vam predstaviti i odbijenih 6 kandidata kako biste mogli da procenite da li se gradska vlast u Nišu rukovodila stvarnim kvalitetom ili nekim drugim razlozima.

1. Petar Jeremić, na predlog Udruženja novinara Srbije (UNS)

Jeremić je dobro poznat svim poznavaocima medijskih prilika u Srbiji i slovi za jednog od najvećih medijskih eksperata u zemlji pogotovo u oblasti etičkih standarda i samoregulacije kod nas. Rođen je u Beogradu, gde i sada živi i radi ali je zapravo i osnovnu i srednju školu završio u Gornjem Milanovcu. Novinarstvom se bavi bukvalno od malih nogu, još od 1985. kada je bio član Dečje redakcije Dečjih novina. Do 1997. tekstove je objavljivao i u lokalnim Takovskim novinama, ali i u Dečjim novinama i listu Eureka. Od 1998. do 2001. radio je u Televiziji Gornji Milanovac, a posle toga je četiri godine pisao za Nedeljni Telegraf i izveštavao uglavnom sa Kosova. 2005. je radio u Kuriru, a iste godine je postao i član IO UNS-a i to je ostao sve do 2009. Od 2006. do 2009. Jeremić je radio u dnevnim novinama Press a paralelno sa tim je bio i glavni i odgovorni urednik lokalnog nedeljnika GMPRESS u Gornjem Milanovcu.  Od 2009. do 2011. Jeremić je radio i za TV Fox (Sadašnju TV Prva)

Od 2009., pa sve do danas Petar Jeremić je i predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije, a tek godinu kraće je i član Saveta za štampu, na čijem je osnivanju aktivno radio a od 2013, do 2014, je bio i zamenik predsednika Saveta za štampu. Od 2013. pa do danas Jeremić je konsultant/ekspert Misije OEBS u Srbiji za medijska pitanja u oblasti etičkih standarda i samoregulacije. Od 2014. pa do danas je i konsultant/ekspert Saveta Evrope za medijska pitanja u oblasti etičkih standarda i samoregulacije. Obučavao je članove saveta za medijsku etiku Makedonije prilikom njihovog osnivanja 2014.

Od 2015. pa do danas Jeremić je i urednik za etiku portala gminfo.rs.

Učesnik je na više desetina skupova u zemlji i svetu na temu slobode izražavanja, medijske etike, profesionalnih standarda i drugih oblasti iz medijskih prava iz oblasti medijskih prava i sloboda u organizaciji UNESCO, Saveta Evrope, OEBS-a, AIPCE, Evropske komisije i drugih.

Dobitnik je više nagrada među njima Zlatne povelje Interfera 2001., Zlatne nagrade Udruženja profesionalnih novinara Rumunije i nagrade Guščje pero Appelt fondacije iz Zagreba.

2. Krajnović Slobodan, kandidovao se samostalno kao medijski stručnjak

Slobodan je Novosađanin iz čije Biografije saznajemo da je završio 2000. Novosadsku novinarsku školu; smer: specijalističke studije novinarstva, zatim 2011 Fakultet za menadžment i medije a 2016. Fakultet tehničkih nauka – master: Industrijsko inženjerstvo i industrijski menadžment. Govori engleski jezik.

Profesionalno iskustvo iz biografije kazuje da je od 1999. do 2002., radio kao novinar/urednik Radija 021. Od 2002. – 2005. bio je šef informativne redakcije Radija 021 a od 2005. sve do danas je na poziciji glavnog urednika radija i portala O21.

Krajnović dalje navodi da je od 2002. do 2016., bio urednik na brojnim projektima: Ka Evropi (USAID), 2002. Pogled preko plota (Fridrih Ebert), Korak po korak do zvezda (EU), Seenapb news exchange (FRESTA), Ključ za demokratiju (IREX), Udruživanje za demokratiju (EU), Novi mediji (IREX), Euroforum (EU), Sigurnost za budućnost (EU), Mreža 21 (EU).

Krajnović je pohađao brojne seminare i konferencije u periodu od 2003. do 2016: International Journalist Academy, Budimpešta, La Radio: mass media democratico, Milano, BBC studijska poseta, Menadžment radija prof Sam Swon, Beograd, World media fair, Las Vegas, Novi mediji, IREX, Mokra Gora, Dani elektroničkih medija HURIN, Rovinj, European radio days, Kopehangen, New media fair, Brisel, Advanced media management, Beograd, Mehanizme and fight against coruption, Brisel, Na putu ka EU - Evropska delegacija, Madrid

Kandidat dalje navodi da je učestvovao u radu konkursnih komisija Ministarstva kulture i informisanja kao i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje.

Za sam kraj, Slobodan Krajnović navodi da je bio panelista i predavač na brojnim skupovima u organizaciji IREX Serbia, Academy Deutche welle, Fondacije Slavko Ćuruvija, Medija centra Beograd.

3. Milorad Tadić, predložen od strane asocijacije ANEM

Rođen je u Požarevcu. Studirao je na Katedri za organizaciju scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

1992., Tadić je pokrenuo privatni Radio Boom93 u rodnom Požarevcu i od tog vremena pa do sada je direktor i glavni i odgovorni urednik tog medija.

Za sebe Tadić kaže da je potkovan dvadesetpetogodišnjim iskustvom rada na radiju a to je dopunjavao i nekim prestižnim edukacijama za urednike i menadžere. Te edukacije su, kaže, bile vezane za rukovođenje i planiranje u elektronskim medijima a organizovane su od strane internacionalnih medijskih partnera kao što su BBC, IREX i USAID.

Milorad Tadić je jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih medija – ANEM. Od 1999. do 2001. bio je koordinator Asocijacije a od 2003. do danas nalazi se na mestu predsednika ANEM-a. Od 2001. do 2006. bio je član Upravnog odbora Fonda za otvoreno društvo a i osnivač j Odbora za ljudska prava Požarevac, 2000.godine.

Ime Miše Tadića je takođe veoma prepoznatljivo u medijskom svetu kao i činjenica da je bio član brojnih konkursnih komisija, od komisija u Ministarstvu kulture do lokalnih samouprava. Jedan je od najiskusnijih projektnih menadžera u ANEM-u, sa veoma relevantnim referencama stranih donatora sa kojima je sarađivao na realizaciji brojnih projekata i kao predsednik ANEM-a a i kao direktor privatnog radija. Tadić je oženjen je i ima dva sina.

4. Boban Mitić, sam se predložio kao medijski stručnjak

Mitić je direktor PI Kanala, od osnivanja televizije 1999.godine. Poslovnu karijeru je otpočeo kao profesionalni novinar 1979,, u listu „Prvi maj“ i na II programu Radio Beograda. Iz biografije vidimo da je radio dugo godina kao dopisnik Radio Beograda iz Pirota, Politike Ekspres, Privrednog pregleda, Prosvetnog pregleda, Sportskog žurnala. Godinama je sarađivao sa brojnim nedeljnicima kao što su NIN, Duga, TV Novosti, Ilustrovana politika, gde je objavljivao tekstove i feljtone. Deset godina je bio i šef dopisništva RTS u Pirotu.

Godinama se sa uspehom bavi i marketingom. Autor je knjiga Naš žuljopis 1983, Naši u belom svetu 1991. Nosilac je većeg broja nagrada za novinarstvo i publicistiku, među kojima su: 27. jul Veće Saveza sindikata Jugoslavje 1981, Plaketa RTS-a za najbolje novinarsko ostvarenje u 1995, Turističko zvono 1997. Turističkog saveza Srbije, reportaža o Zvonačkoj banji, Zlatno pero Jugoistočne Srbije 2012, Kapetan Miša Anastasijević 2014.

Dobitnik je i značajnih priznanja kao producent i scenarista za dokumentarne filmove: I mesto u Rumuniji na Festivalu „Niste Tarani“, 2004., I nagrada na XV međunarodnom festivalu etno filma sa filmom Čuvari potonulog doma 2006., I nagrada na I festivalu sportskog filma sa filmom „Dozvoli mi da pokušam“

Ove godine Mitić obeležava 35 godina profesionalnog rada u medijima. Bio je član brojnih komisija za dodelu sredstava od Ministarstva kulture do konkursa u mnogim gradovima i opštinama.

5. Alem Rovčanin samostalno se prijavio kao medijski stručnjak

Rovčanin dolazi iz Prijepolja. Od 2003. do 2009. bio je zaposlen u D.O.O RTV Enigma iz Prijepolja gde je obavljao sledeće poslove: do kraja 2005. bio je novinar zadužen za praćenje sportskih događaja; od 2006. pa do 2009. radio je kao marketing menadžer i glavni i odgovorni urednik programa i poslovni sekretar; od novembra 2011. zaposlen je u Regionalnoj RTV Novi Pazar a od 16.09.2015. pokrenuo je portal PP Media(www.ppmedia.rs) i sopstvenu produkciju koja je saradnik nacionalnih televizija PINK, B92 i PRVA TV, kao i novinske agencije Tanjug i Infobiro. Od početka 2016. radi kao dopisnik lista Večernje novosti.

Rovčanin dalje navodi naučna i stručna usavršavanja: Učestvovao u radu više komisija za projektno sufinansiranje medija na području zapadne Srbije (Arilje, Ivanjica); pratio je razne seminare u zemlji i inostranstvu koji su bili posvećeni radu u medijima kao i unapređenju privrede: poseduje i Uverenje o savladanom programu stručnog usavršavanja za rad sa decom sa smetnjama u razvoju kao i preporuku za rad sa njima koju je izdalo Ministarstvo prosvete. Alem Rovčanin se služi engleskim i ruskim jezikom.

6. Stojan Marković, na predlog udruženja Local Press

Marković je Čačanin. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu kao Filmsko - televizijski producent. 

Navedeno radno iskustvo pokazuje nam da je od 1981. do 1990. radio na TV Sarajevu u Bosni i Hercegovini, kao TV producent. Od 1990.-1993. bio je direktor Doma kulture u Čačku a dve godine kasnije radi u Radio GEM, u Gornjem Milanovcu, kao glavni urednik, od 1995. do 1996.. Narednih godinu dana do 1997. ponovo je na mestu direktora Doma kulture u Čačku. Od 1998. prelazi u Informativno -izdavačko - preduzeće "Čačanski glas" u Čačku gde je na mestu direktora do 2001. Sledeće radno mesto u periodu 2001 -2003, mu je glavni urednik na Radiju Ozon Plus, u Čikagu, SAD. Od 2003. do 2011. Marković radi u Jutro Production d.o.o u sklopu koga su Ozon Radio i Čačanske novine, na poziciji Glavni urednik. Od 2011. do 2016 je direktor Ozon Media d.o.o u Čačku.

Marković u biografiji prilaže i relevantno radno iskustvo vezano za rad na projektima. U periodu od 2005 do 2009. radio je na sledećim projektima: Moj novi posao - Radio Ozon (IREX) i Hoću da glasam - Radio Ozon (IREX);Kulturno nasleđe u lokalnim zajednicama - Local Press - Ministarstvo kulture, Političari i mediji - Local Press; Naš put u Evropu - Radio Ozon (IREX), Ekonomski barometar - Čačanske novine (IREX); Gradnja kapaciteta lokalnih medija u Srbiji - Radio Ozon (Press Now), Mladi i ekstremizam - Local Press (NED); Privatizacja lokalnih medija - Local Press (NED); Popularna nauka - Radio Ozon (Ministarstvo kulture); Evropa i mi - Radio Ozon (IREX); Mali veliki ljudi - Čačanske novine (IREX); Mladi i nacionalizam - Local Press (NPA), Mladi i političke promene - Local Press (NED); Žene na političkoj sceni - Local Press (NPA); Mladi kao politički lideri - Local Press (NED).

Stojan Marković govori engleski jezik.

 Da zaključimo. Pred vama se nalaze biografije svih 11 kandidata koji su se prijavili za učešće u radu komisije u Nišu. Pet odabranih od strane Gradske uprave će podeliti vaših 50 miliona dinara. Pa bar da znate ko su. Na to imate pravo. 

A mi da se vratimo na sam početak ove priče, te na tvrdoglavo odbijanje Gradske uprave da obrazloži kriterijume kojima se vodila kada je odlučila da formira komisiju koja će podeliti značajan novac građana Niša, na taj način što su ponovili tri kandidata iz prošle (Veličković, Veljković i Stojanović) a za druga dva izabrala nove ljude ali iz istih udruženja kao prošle godine. Da podsetimo i RAB i Društvo novinara Niša su imali svoje kandidate i u prethodnoj, po mnogo čemu spornoj, od činjenice da je najveća količina sredstava opredeljena projektima medija bliskim vlasti (dodeljen je značajan novac no name produkcijama i nepostojećem "dnevnom" listu povezanim sa jednim vlasnikom više medija koji nije imao pravo učešća zbog pređenog praga de minimis pomoći; dodeljena su i sredstva jednoj televiziji za emitovanje postojećih sadržaja, što je u suprotnosti sa zakonom...u šta smo imali priliku da se uverimo uvidom u zapisnike sa odlučivanja ali i u sve pristigle projekte).

Posebno zabrinjava nešto što je uočljivo a to je da su najmanje dva člana u rukovodstvu iste organizacije PROUNS a bar tri u posrednoj ili neposrednoj vezi sa Društvom novinara Niša a kroz te veze i sa nekim medijskim kućama koje učestvuju na konkursu, što je veoma sporno. Za kandidate predlagane od strane mnogih najstarijih i najreprezentativnijih medijskih udruženja u komisijama nema mesta. I to je matrica koja se ponavlja poslednjih meseci od konkursa do konkursa, od grada do grada, juče u Pirotu, danas u Vranju, za deset dana u Nišu i tako redom, a nažalost, ove godine je tako i na upravo aktuelnim konkursima Ministarstva kulture, o čemu je javnost upoznata a ishod čitavog konkursa je neizvestan.

Kada se komisije biraju "dogovorno" i iza zatvorenih vrata, daleko od očiju javnosti, a ne prema striktnim kriterijumima, još pre nego sednu za sto, sve može biti stavljeno pod znak pitanja, a sve to vodi daljem obesmišljavanju čitavog procesa.

Iako, prema svemu sudeći, Gradska uprava svako insistiranje na transparentnosti doživljava kao napad a naše uporne zahteve iz godine u godinu da objavljuju radne biografije, (jer su samim učešćem na javnom konkursu i ti podaci od javnog značaja), nekakvim hirom, nećemo se pomeriti ni korak unapred. Jer to nisu ni napadi ni hir. To je najlegitimniji način, protiv koga ne bi smeli da imaju protiv ništa ni kandidati koji se javljaju da preuzmu veliku odgovornost za podelu novca građana. Inače im i nije mesto u komisijama jer ne shvataju suštinu pojma transparentnosti koja je građanima Niša a i čitave zemlje zakonima zagarantovana. A građani su i vlasnici novca i oni čiji javni interes treba da bude ispunjen. 

]]>
Fri, 4 May 2018 20:17:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7758/ko-deli-novac-za-javno-informisanje-u-nisu-.html
Radikalizacija protesta boraca rata i radnika propalih preduzeća http://radiocity.rs/vesti/nis/7757/radikalizacija-protesta-boraca-rata-i-radnika-propalih-preduzeca.html Borci i radnici propalih niških preduzeća, kako su i najavljivali, od ponedeljka kreću u radikalniji vid protesta.

Oni će, kako su i upozoravali, od ponedeljka, 7.maja, tačno u podne početi svakodnevni protest ispred Gradske kuće u Nišu, tako što će na travnjaku postaviti šatore, u kojima će ostati, kako najavljuju sve do ispunjenja zahteva.

Na taj korak oni su se odlučili pošto su se sa svih prethodnih protesta dopisom obraćali najvišim državnim i gradskim organima ali kako navode, niko od vlasti nije želeo da razgovara sa njima. Kap koja je prelila čašu je, kažu, nedavna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Nišu, pre koje je najavljivao da u Niš dolazi između ostalog i da reši probleme radnika i boraca. Umesto toga, borci i radnici bivših preduzeća kažu, predsednik nije hteo da razgovara sa delegacijom radnika i boraca.

Za svoja prava, dalje navode, radnici i borci Niša će se boriti po cenu života na načine legitimne i zakonite.

"Ako smo se borili u ratu, nećemo dozvoliti da poginemo u miru", poručuju borci a radnici u proglasu dodaju, "Mi smo radili i gradili ovu zemlju, naš grad, podizali svoju decu od svog rada i tražimo samo naše zarade koje nisu isplaćene. Mi tražimo samo svoje!"

Inače, čini se da je posle privremenog udruživanja među radnicima propalih niških firmi ponovo došlo do formiranja dve kolone. Nedavno se od radikalizacije protesta ogradio Žarko Đorđević predvodnik jedne struje radnika koji je ustvrdio da se bivši radnici neće priključiti radikalizovanim protestima. Govoreći za Južne vesti, Đorđević je za borce rekao da "mesečare" i naglasio da će se radnici kao i do sada oslanjati na pregovore i obećanja Vlade.

Međutim, radnika će na protestima zajedno sa borcima izvesno ipak biti, što potvrđuju i potpisi na saopštenju među kojima se nalaze i potpisi predstavnika radnika koje su javnim glasanjem na jednom od prethodnih protesta okupljeni podržali za pregovarački tim.

]]>
Fri, 4 May 2018 17:42:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7757/radikalizacija-protesta-boraca-rata-i-radnika-propalih-preduzeca.html
Radnicima Aerodroma nisu produženi ugovori, Vlada demantuje, Mihajlović kritikuje http://radiocity.rs/vesti/nis/7752/radnicima-aerodroma-nisu-produzeni-ugovori-vlada-demantuje-mihajlovic-kritikuje.html Vlada Srbije nije dala saglasnost za produženje ugovora za 36 zaposlenih na niškom aerodromu, zbog čega su ovi ljudi 1.maja ostali bez posla, tvrde iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Sa druge strane, iz Vlade Srbije tvrde da je saglasnost Gradu Nišu o produženju ugovora poslata još 27.aprila.

"Bilo da je reč o zlonamernosti Vlade ili o nemaru, ovaj čin najbolje pokazuje motive i nesposobnost centralnih vlasti da razvijaju niški aerodrom.  Funkcionisanje aerodroma može biti ozbiljno ugroženo ovim činom i teško je poverovati da toga nisu svesni članovi Vlade. Sa druge strane, ukoliko je reč o nemaru, to samo dokazuje tvrdnje naše inicijative da centralne vlasti ne samo što nemaju kapaciteta da vode niški aerodrom, već da nemaju ni dovoljno motiva da se posvete ozbiljno aerodromu koji puno znači Nišlijama." - navodi se u saopštenju Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koja je članica Inicijative.
Informaciju o otpuštanju, kažu u NKD, dobili su od samih radnika JP Aerodrom koji su ih informisali da je poslovodstvo Aerodroma blagovremeno uputilo zahtev gradskim vlastima u Nišu ali i sa tim da nisu upoznati da li je zahtev od Grada Niša u skladu sa procedurom prosleđen Vladi Srbije.
NKD dalje podseća da su, ne tako davno, tadašnji gradski rukovodioci, poput Ljububivoja Slavkovića, zamenika bivšeg gradonačelnika Niša, u javnosti tvrdili da je JP Aerodrom Niš preduzeće koje može biti izuzeto od racionalizacije zbog uslova koje je postavljao Direktorat vazduhoplovstva. On je tada, govoreći za Južne vesti izjavio da postoji potreba za zapošljavanjem određenog broja ljudi, kako bi aerodrom zadržao licencu, jer su kako je rekao, međunarodni standardi takvi kakvi jesu.

Na tvrdnje NKD oglasila se Vlada Srbije u izjavi datoj Tanjugu ustvrdili da je Komisija koja daje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje dala saglasnost za  produženje ugovora radnika na niškom aerodromu na sednici održanoj 27.aprila.

Dodatan akcenat te novu dimenziju ove još uvek nepoznanice da li 36 radnika ostaje bez posla ili ne, juče je objavom na youtube kanalu pojačala aktuelna Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.

U kratkom video snimku, komentarišući kako je rekla "fake news" o produžetku ugovora radnika nmiškog Aerodroma Mihajlovićka je kritikovala rukovodstvo Aerodroma ali i Grad Niš, nazvavši ih nesposobnima da vode, kako je navela, strateški važno preduzeće. Ona je otišla i korak dalje pa je direktno optužila i Aerodrom i Grad da svojim, kako je rekla, prepucavanjem i nesposobnošću "ugrožavaju funkcionisanje aerodroma Niš, ugrožavaju građane, ugrožavaju bezbednost". Takođe im je poručila da ukoliko žele da vode Aerodrom sami ne treba da čekaju na Vladine komisije već da raspoređuju već postojeće radnike prema potrebi.

Ovaj video snimak danas je izazvao veliku pažnju na društvenim mrežama a mnogobrojni komentari ukazuju da je percepcija građana da se radi o produbljivanju rascepa u niškom SNS-u.
Da podsetimo, nova sednica gradske skupštine na kojoj bi trebalo da se odlučuje o poklanjanju aerodroma Konstantin Veliki državi, na predlog Vlade Srbije a uz odluku Gradskog veća Niša nije još uvek zakazana.
Veliki broj građana je sa negodovanjem dočekao ovakvu odluku a nezadovoljstvo su iskazali sa nekoliko protesta u gradu a i okupljanjem oko inicijative Ne damo niški aerodrom.
Sa druge strane državni vrh Srbije, pa i predsednik Aleksandar Vučić su na nezadovoljstvo Nišlija uzvratili oštrim, pa čak i uvredljivim rečima, uz optužbe da se radi o političkim protestima, koji su "glupi i tupavi" ali i uvijenim pretnjama da Niš neće dobijati novac za modernizaciju aerodroma sa budžeta.

 

]]>
Fri, 4 May 2018 14:52:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7752/radnicima-aerodroma-nisu-produzeni-ugovori-vlada-demantuje-mihajlovic-kritikuje.html
Danas je Svetski dan slobode medija http://radiocity.rs/vesti/srbija/4410/danas-je-svetski-dan-slobode-medija.html Povodom Dana medijskih sloboda novinarska udruženja tradicionalno su pozvala da se od 11.55 do 12 prekine program u elektronskim medijima, a da se u onlajn i štampanim medijima objavi Proglas.

U Svom proglasu UNS je naveo: 
"Prošlu godinu novinari će pamtiti ne samo po incidentima, fizičkim i verbalnim napadima i pretnjama čak i na dan inauguracije predsednika Republike Srbije, nego i po blokadama računa velikim medijskim kućama, štamparijama i drastičnim zloupotrebama sistema projektnog sufinansiranja.
U godini za nama Poreska uprava držala je u blokadi skoro četiri meseca račune kompanije Adria media grupe u okviru koje posluje tabloid Kurir zbog „opasnosti da poreski obveznik osujeti naplatu poreza“.
Skoro deset meseci u blokadi su i računi Kompanije Novosti i Štamparije Borba zbog neplaćenih poreza, iako u ovim kompanijama država ima upravljačka i vlasnička prava.
Vlada je na mesto državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja postavila Aleksandra Gajovića koji je propagirao šovinističke predrasude prema ženama, zbog čega je UNS izašao iz Radne grupe za izradu medijske strategije.
Skupština Srbije odbila je predlog UNS-a i NUNS-a da ugledni novinar Živojin Rakočević bude član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pa je skoro tri godine upražnjeno mesto koje pripada novinarima u ovom antikorupcijskom telu.
U godini između dva Svetska dana slobode medija povećane su zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija. Na konkursu u Smederevu, koji je samo jedan od drastičnih primera, od 20 miliona dinara koliko je odobreno 14 miliona dinara nenamenski je potrošeno."

Udruženje novinara Srbije (UNS) je povodom Svetskog dana medijskih sloboda istaklo i 7 zahteva. 

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Granski sindikat medija "Nezavisnost" pozvali su danas sve novinare i medije u Srbiji, da na Dan slobode medija, petominutnim prekidom rada pokažu spremnost da se bore za slobodu novinarske profesije kako bi nadležne i najširu javnost još jednom upozorili na katastrofalan položaj novinarske profesije, medija i medijskih radnika u Srbiji danas.

"Koliko su slobode medija i javnog izražavanja ugrožene, a time i pravo građana na nepristrasno, objektivno i fer informisanje, pokazuju i sve meritorne međunarodne organizacije, uključujući Evropsku komisiju i Reportere bez granica, koje su u svojim najnovijim izveštajima upozorile na zabrinjavajuće nazadovanje Srbije.

Povodom Svetskog dana slobode medija, NUNS i “Nezavisnost” podsećaju da je Srbija već dugo bez medijske strategije kojom bi se trasirao razvoj medija i stvorili uslovi za neometan rad redakcija i novinara. Svedoci smo, međutim, da je vlast sebi dozvolila da se utvrđivanje strateških pravaca razvoja u medijskoj oblasti odvija bez učešća najznačajnijih novinarskih i medijskih udruženja, pa je potom i tako pripremljen dokument povukla bez ozbiljnog obrazloženja.

Istovremeno, na svim nivoima predstavnici vlasti najčešće zloupotrebljavaju novac namenjen za projektno sufinansiranje medija, formirajući nestručne komisije koje ogromna sredstva dodeljuju mahom poslušnicima bliskim vlastima, ostavljajući tako većinu nezavisnih medija bez izvora prihoda.

Na naš međunarodni dan, podsećamo i da su plate novinara u Srbiji na samom dnu lestvice među svim profesijama koje traže visok nivo znanja i integriteta, a mlade kolege i koleginice koji/e su u honoraranom odnosu najčešće rade volonterski ili za svoj rad dobijaju ponižavajuće male naknade, bez ikakvih drugih radnih i socijalnih prava.  

NUNS i “Nezavisnost” pozivaju sve kolege/ice da se zajedno suprotstavimo daljem uništavanju naše profesije, vratimo ugled novinarstvu i poverenje građana u naš rad. Naš posao je da ih odgovorno i neprostrasno informišemo. Nije posao novinara i medija da budu portparoli i megafoni političkih i ekonomskih moćnika, već da pomogu stvaranje kritičke javnosti, koja može kvalitetno odlučivati samo ako dobija kvalitetne informacije." - ističe se u proglasu NUNS-a i "Nezavisnosti".

U saopštenju je istaknut zahtev da se rasvetle ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića ali i svi brojni napadi na koleginice i kolege u poslednjih deset godina.

]]>
Thu, 3 May 2018 15:25:00 +0100 Srbija http://radiocity.rs/vesti/srbija/4410/danas-je-svetski-dan-slobode-medija.html
Danas je Svetski dan slobode medija http://radiocity.rs/vesti/4410/danas-je-svetski-dan-slobode-medija.html Povodom Dana medijskih sloboda novinarska udruženja tradicionalno su pozvala da se od 11.55 do 12 prekine program u elektronskim medijima, a da se u onlajn i štampanim medijima objavi Proglas.

U Svom proglasu UNS je naveo: 
"Prošlu godinu novinari će pamtiti ne samo po incidentima, fizičkim i verbalnim napadima i pretnjama čak i na dan inauguracije predsednika Republike Srbije, nego i po blokadama računa velikim medijskim kućama, štamparijama i drastičnim zloupotrebama sistema projektnog sufinansiranja.
U godini za nama Poreska uprava držala je u blokadi skoro četiri meseca račune kompanije Adria media grupe u okviru koje posluje tabloid Kurir zbog „opasnosti da poreski obveznik osujeti naplatu poreza“.
Skoro deset meseci u blokadi su i računi Kompanije Novosti i Štamparije Borba zbog neplaćenih poreza, iako u ovim kompanijama država ima upravljačka i vlasnička prava.
Vlada je na mesto državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja postavila Aleksandra Gajovića koji je propagirao šovinističke predrasude prema ženama, zbog čega je UNS izašao iz Radne grupe za izradu medijske strategije.
Skupština Srbije odbila je predlog UNS-a i NUNS-a da ugledni novinar Živojin Rakočević bude član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pa je skoro tri godine upražnjeno mesto koje pripada novinarima u ovom antikorupcijskom telu.
U godini između dva Svetska dana slobode medija povećane su zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija. Na konkursu u Smederevu, koji je samo jedan od drastičnih primera, od 20 miliona dinara koliko je odobreno 14 miliona dinara nenamenski je potrošeno."

Udruženje novinara Srbije (UNS) je povodom Svetskog dana medijskih sloboda istaklo i 7 zahteva. 

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Granski sindikat medija "Nezavisnost" pozvali su danas sve novinare i medije u Srbiji, da na Dan slobode medija, petominutnim prekidom rada pokažu spremnost da se bore za slobodu novinarske profesije kako bi nadležne i najširu javnost još jednom upozorili na katastrofalan položaj novinarske profesije, medija i medijskih radnika u Srbiji danas.

"Koliko su slobode medija i javnog izražavanja ugrožene, a time i pravo građana na nepristrasno, objektivno i fer informisanje, pokazuju i sve meritorne međunarodne organizacije, uključujući Evropsku komisiju i Reportere bez granica, koje su u svojim najnovijim izveštajima upozorile na zabrinjavajuće nazadovanje Srbije.

Povodom Svetskog dana slobode medija, NUNS i “Nezavisnost” podsećaju da je Srbija već dugo bez medijske strategije kojom bi se trasirao razvoj medija i stvorili uslovi za neometan rad redakcija i novinara. Svedoci smo, međutim, da je vlast sebi dozvolila da se utvrđivanje strateških pravaca razvoja u medijskoj oblasti odvija bez učešća najznačajnijih novinarskih i medijskih udruženja, pa je potom i tako pripremljen dokument povukla bez ozbiljnog obrazloženja.

Istovremeno, na svim nivoima predstavnici vlasti najčešće zloupotrebljavaju novac namenjen za projektno sufinansiranje medija, formirajući nestručne komisije koje ogromna sredstva dodeljuju mahom poslušnicima bliskim vlastima, ostavljajući tako većinu nezavisnih medija bez izvora prihoda.

Na naš međunarodni dan, podsećamo i da su plate novinara u Srbiji na samom dnu lestvice među svim profesijama koje traže visok nivo znanja i integriteta, a mlade kolege i koleginice koji/e su u honoraranom odnosu najčešće rade volonterski ili za svoj rad dobijaju ponižavajuće male naknade, bez ikakvih drugih radnih i socijalnih prava.  

NUNS i “Nezavisnost” pozivaju sve kolege/ice da se zajedno suprotstavimo daljem uništavanju naše profesije, vratimo ugled novinarstvu i poverenje građana u naš rad. Naš posao je da ih odgovorno i neprostrasno informišemo. Nije posao novinara i medija da budu portparoli i megafoni političkih i ekonomskih moćnika, već da pomogu stvaranje kritičke javnosti, koja može kvalitetno odlučivati samo ako dobija kvalitetne informacije." - ističe se u proglasu NUNS-a i "Nezavisnosti".

U saopštenju je istaknut zahtev da se rasvetle ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića ali i svi brojni napadi na koleginice i kolege u poslednjih deset godina.

]]>
Thu, 3 May 2018 15:25:00 +0100 Vesti http://radiocity.rs/vesti/4410/danas-je-svetski-dan-slobode-medija.html
Detelina sa četiri lista nekome stvarno donese sreću http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7744/detelina-sa-cetiri-lista-nekome-stvarno-donese-srecu.html U gradu veličine Niša, uprkos nekim zasluženim zamerkama, sigurno postoji dovoljno mesta za druženje i izlazak mlađih i porodičnih ljudi. Može se diskutovati o kvalitetu i raznovrsnosti ponude ali ne možemo sporiti da takvih mesta jednostavno ima, što je i za očekivati, s obzirom da Nišlije tradicionalno bije glas da su ljubazni domaćini ali i ljudi skloni hedonizmu čak i u nevesela vremena, boemi ili jednom rečju – meraklije.

Sa druge strane, veoma često se zapitamo šta se događa sa ljudima takozvane treće životne dobi, sredovečnih i onih starijih, pogotovo ako su zahvaljujući nekom čudnom spletu okolnosti ili usuda ostali sami. Kakve su njihove mogućnosti da  u Nišu upotpune kvalitet svog  socijalnog života, da se okupljaju i neobavezno druže? Na to pitanje, na prvu loptu, teško je dati pravedan odgovor jer iskreno, upravo ova kategorija ljudi retko privuče neku veću medijsku pažnju. A zapravo su veoma brojni. Usamljenost je najrasprostranjenija boljka u svetu otuđenih, problemima ophrvanih ljudi. U prilog tome govore brojke o neverovatnom milionskom broju intenzivnih korisnika društvenih mreža, pre svega Fejsbuka, koje služe kao surogat prijateljstva, ljubavi i porodice.  Nažalost, to virtuelno okruženje mnogim usamljenim dušama postaje jedino.  

Iznenadio nas je poziv da propratimo 35.rođendan udruženja građana “Detelina sa četiri lista”. Istini za volju sa nepoverenjem smo se uputili u Dom vojske da vidimo o čemu se radi, očekujući u najmanju ruku dosadnu sedeljku, s obzirom da kada smo malo proguglali shvatili smo da je reč upravo o udruženju koje predominantno okuplja usamljene duše, srednje i  starije životne dobi. Da ne bude zabune, odmah na početku treba reći da “Detelina” među članovima i članicama ima i porodične ljude, koji redovno dolaze na druženja svakog utorka.

Atmosfera vesela i razdragana. Toalete elegantne kao za bilo koju važniju svečanost. Mnogo, mnogo osmeha unaokolo. Svi neumorno igraju, plešu, a energija koja se oseća u prostoru je neverovatna.

Goran je prijatelj udruženja već dugo a od nedavno je i zvanično član. Objašnjava da je ovakav vid druženja ljudi idealan, pogotovo za ljude koji su spletom okolnosti ostali sami:

“Kad čovek ostane sam, kao što sam ja ostao nakon što mi je supruga preminula, pozivaju vas prijatelji i dalje, vole da vas vide ali kada odete kod njih, ili sa njima negde, uvek se osećate nekako prazno. Jer  vidite parove, koji prirodno sede zajedno. Ovde toga nema. Svi smo prijatelji, ovde nije važno ko je ko i šta je ko i, što je najvažnije, uopšte nema politike. ”  - kaže Goran, inače naš kolega sa jednog niškog medija i dodaje da je izuzetno prijatno kada si bez opterećenja u mogućnosti da se jednom nedeljno družiš sa ljudima i neobavezno razgovaraš sa njima, provodiš zajedno sa njima praznike.

Članice i članovi “Deteline sa četiri lista” se okupljaju svakog utorka  od 19h, u Domu vojske u Nišu i kako su nam potvrdile, bukvalno žive za taj dan, jer znaju da ih očekuje drugačije osmišljeno veče. A kako je sve počelo? O tome nam je govorila temperamentna  Dušanka Brajović koja je celih 30 godina bila predsednica Udruženja samih “Zajedno”,  koja je kasnije promenilo ime u “Detelina sa 4 lista”. Dušanka kaže da je zahvalna zbog promene imena, koja je usledila kada se Udruženje preregistrovalo u skladu sa novim zakonom.

“Nekako je to ime Udruženje samih “Zajedno” vređalo one nevaspitane, a vaspitane nije”, našalila se energična sagovornica i dodala da su neki ljudi samo zbog imena na pogrešan način posmatrali udruženje. To se promenom imena, i odabirom postojećeg,  kojim je od starta bila oduševljena, promenilo. Tome su značajno doprineli i sadašnji članovi rukovodstva “Deteline”, Nebojša Milićević, Slavica Stojanović i Vera Glišić, naglašava Dušanka.

Dušanka ističe da joj je udruženje i dalje druga kuća u koju sada dolazi da bi uživala u druženju.

“Ja ne radim više ništa. Samo sam maksimalno ispoštovana i uvek prva pozvana na svaku proslavu” – objašnjava ova divna dama na našu opasku da takav tretman i priliči doživotnoj predsednici.

Pitali smo Dušanku koliko njoj lično znači to druženje sa ljudima, koliko joj obogaćuje život.

“Za to stvarno nemam reči kojima bih mogla da opišem. Mnogo, zaista. Čim nakon druženja utorkom, odem i čekam autobus za Duvanište, već razmišljam kada će proći sreda, četvrtak pa do novog utorka kada ponovo dolazim ovde” – priznaje uz široki osmeh i nastavlja, “To je moj jedini izlaz. Ja se spremam od srca i ja bih dala ne znam šta, samo da dođem.”

Starijih članova koji pamte početke rada, sem Dušanke, nema. Neki su se kaže razboleli, neki nemaju para , neki su se jednostavno povukli.

“To mene i raduje, da su sada ovde uglavnom mlađi ljudi a za te što pitate sam i ja mladunica”, opet kroz šalu kaže Dušanka Brajović.

U toku 35 godina postojanja udruženja, članice i članovi su se družili sa bratskim udruženjima širom bivše Jugoslavije.

“Družili smo se i sa ljudima iz Kanjiže, Subotice, Zagreba, Ljubljane. Drugačija su i vremena bila. Imućnija. A sada, tu se svijamo na jugu Srbije i opet ponavljam hvala ovim trojim čeljadima što guraju čitavu ovu priču” – nastavlja simpatična Dušanka i kaže da je imala strašne probleme sa kičmom ali da kad je čula za proslavu nije imala dilemu – “Dolazim, pa makar lazila. Pa, jeste li videli kako su me ispoštovali kada sam došla?”

Slična osećanja prema udruženju gaji i aktuelna predsednica skupštine Slavica Stojanović.

“Meni koja sam penzioner zaista mnogo znači aktivnost u udruženju. Pogotovo za nas koji smo sami, mnogo znači taj jedan dan da se spremimo i da izađemo. Mislim da u gradu nema mesto gde bismo mogli da izađemo mi, naših godina, da sednemo i da se tako komotno, da kažem, osećamo, družimo.” – počinje svoju priču Slavica.

Slavica nas upoznaje sa udruženjem i kaže da je dugogodišnju, a sada počasnu, predsednicu Dušanku Brajović, od pre 7 godina zamenio Nebojša Milićević, dok ona obavlja funkciju predsednice skupštine. udruženja  “Detelina” ima oko 120 aktivnih članova međutim kroz udruženje prolazi mnogo više ljudi, simpatizera, čiji je broj, kaže Slavica između 200 i 300 ljudi.

Iako je druženje prevashodna i najvažnija misija udruženja, desi se povremeno da se među članovima i članicama rode i simpatije, pa čak i da se razvije prava ljubav, koja se okonča brakom. Neke od članica koje su se na taj način upoznale, i dan danas dolaze da proslave svoje godišnjice sa prijateljima iz udruženja.

Slavica kaže da udruženje za svoje članice organizuje i druge aktivnosti.

“Organizujemo izlete. U letnjem periodu do neke banje. Tradicionalno, u maju mesecu svake godine, prvi izlet koji organizujemo je izlet u Nišku Banju ili na obalu Nišave” – naglašava predsednica “Deteline”. Članstvo voli te izlete a naročito su im drage posete “sestrinskim” udruženjima van Niša, koje takođe zatičemo na proslavi 35. jubileja.

Ipak, najbrojniji su same članice i članovi “Deteline”. I logično, najveseliji.

Svetlana Ilić, penzionerka je već 10 godina članica “Deteline”. Pre penzionisanja bavila se administrativnim poslovima, ugostiteljstvom, komercijalom. Otkako je u udruženju bavi se i poezijom, i veoma rado prijatelje iz udruženja pozdravlja stihovima.

“Živim za utorak, ovo je moja proširena porodica. Ja sam jednom napisala jedno pismo, koje je odjeknulo u svim udruženjima, išla sam svuda da ga čitam. To je bio poziv, apel na druženje. Bilo je tu i primedaba, ako sam sa nekim zaplesala, jer jako volim ples, džentlmenima,da je moja ruka na njihovim ramenima bila prijateljska.” – emotivno priča Svetlana svoj doživljaj druženja u “Detelini”, “Pomogli su mi mnogo, našli su mi se. Operisala sam srce u Sremskoj Kamenici, otišla sam sa njima, vratila se kod njih.”

Svetlana kaže da je posebno lepo što je muzika “živa” jer je takvih mesta u gradu sve manje, gde može da se zaigra, zapeva.

Muzika je glavni razlog što sa Nebojšom Milićevićem, predsednikom ovog udruženja koje pričinjava toliko radosti sredovečnim i onim, nešto starijim Nišlijkama i Nišlijama, okupljenim oko njega, nismo stigli da razgovaramo na proslavi “Deteline”. Naime, on je sa svojim orkestrom zadužen za njihovo dobro raspoloženje. Bukvalno sve vreme se smenjuju narodna, rok muzika a u centralnom delu proslave, kada je u salu uneta slavljenička torta i šampanjac zapevala se i operska arija.

Odlazimo sa proslave "Deteline", uz razmišljanje koliko je malo potrebno našim sugrađanima treće životne dobi da se osete dobro, prihvaćeno, korisno, uprkos svim svakodnevnim problemima, usamljenosti. Tek lepa reč, osmeh, razgovor, pa i suza ali i rame za plakanje kada je potrebno. Jer ipak je sve u ljudima. A ova detelina sa četiri lista, baš kao u narodnom verovanju nekima zaista donosi sreću.

]]>
Sun, 29 Apr 2018 02:30:00 +0100 Društvo http://radiocity.rs/vesti/drustvo/7744/detelina-sa-cetiri-lista-nekome-stvarno-donese-srecu.html
Nišlije poručile: "Nismo baš tako tupavi, kao što se o nama priča!" http://radiocity.rs/vesti/nis/7743/nislije-porucile-%22nismo-bas-tako-tupavi-kao-sto-se-o-nama-prica%21%22.html Sa velikog građanskog protesta, održanog na prepunom centralnom Trgu Kralja Milana, poslata je jasna poruka da će Nišlijke i Nišlije, nastaviti da se bore mirnim i dostojanstvenim putem kako aerodrom Konstantin Veliki ne bi prešao u državno vlasništvo.

Jako je teško proceniti koliko je tačno ljudi bilo prisutno na protestu. Procene idu od 5 pa i do 10 hiljada. U svakom slučajum svi prisutni su se saglasili da je ovo bio jedan od najmasovnijih protestnih okupljanja građana u poslednjih desetak godina. Trg Kralja Milana bio je pun čitavom dužinom i širinom, a među demonstrantima su se mogle videti sve generacije Nišlija, iz svih društvenih staleža. Svi su oni došli kako bi još jednom javno upozorili gradske odbornike da odluke u vezi aerodroma moraju da donose u dogovoru sa građanima a ne po diktatu državnih organa ili naređenju neke političke opcije. 

Građanima se najpre obratio Miloš Bošković, inicijator protesta za odbranu niškog aerodroma i jedan od članova Inicijative Ne damo niški aerodrom. On se okupljenima zahvalio na masovnom dolasku, podsetivši da su protesti počeli još 31.marta. Bošković se osvrnuo i na jutrošnji skup kod fabrike "Leoni", podvukavši da su ljudi tamo odlazili pod prinudom, zato što su terani, zato što su mogli da izgube radna mesta a na protest za odbranu aerodroma svi su došli dobrovoljno.

"Mi smo ovde sami došli da bi odbranili aerodrom. Neki su se bojali da ćemo odustati. Neki su se nadali da ćemo odustati.  Nikad se nismo okupili u većem broju i to jasno govori da nećemo da damo niški aerodrom i verujem da je gospodi na vlasti jasno da mi nećemo da odustanemo." - poručio je Bošković a svaka njegova reč bila je praćena gromkim aplauzom, pištaljkama, i burnim odobravanjem.

Posle njega govorila je profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu, Tatjana Paunović. Na samom početku ona je istakla da je Niš zaista grad pristojnih ljudi.

"Ja sam uverena u to da je suština naših problema što su pristojnost, i druge temeljne vrline, kao što su dobrota, dostojanstvo, saosećanje i solidarnost temeljno uništeni u našem društvu. A uništeni su, naopakim shvatanjem države i državnih institucija", rekla je Paunović i nastavila, "Šta one jesu? Čemu služe i kako treba da rade? E, pa mi, Nišlije to znamo. I srećom izgleda da nismo baš tako tupavi, kao što se o nama priča"

Profesorka Tatjana Paunović je dodala da Nišlije nikada neće dozvoliti da neko nahuška Nišlije na druge Nišlije.

"Kontramiting? Ne, hvala! Nismo zainteresovani. Svi mi ovde znamo kako se živi. Mi ne zameramo svojim komšijama koji su spiskovima primorani da jutros budu dekor nečijoj sujeti" - poručila je i dodala da državne institucije ne smeju da funkcionišu silom ili pravom jačega. Paunović je još jednom podsetila da odbornici u gradskoj skupštini ali i poslanici u republičkoj su dobili odgovornost da rade u interesu svih građana, te da stoga moraju da se dogovaraju sa građanima a ne da postupaju po naređenjima partije koja ih je postavila. Ona je postavila javno pitanje na koje do sada niko nije dao odgovor a to je zašto država Srbija ne može da uloži novac svih građana u niški aerodrom i bez preuzimanja.

"Zašto bi se državno gradsko vlasništvo, prebacivalo na državno državno vlasništvo, kada smo mi deo države Srbije i iste državne strukture? Ja zaista ne razumem kako smo se našli u poziciji - Mi ili Oni sa sopstvenom državom. Ali to ne znači da sam ja tupava, To znači da objašnjenja nema" - istakla je Tatjana Paunović i za kraj poručila odbornicima Skupštine grada da moraju da budu Nišlije a ne marionete partija ili moćnika.

Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju je obavestio prisutne da Konstantin Veliki poslednje tri godineposluje bez gubitaka te da nije tačno da Niš ne ume da upravlja svojim aerodromom. On je izneo i neke sa dugog spiska argumenata Inicijative Ne damo niški aerodrom, koji ukazuju zašto aerodrom ne treba uzimati iz vlasništva Nišlija.

"Ne damo naše jeftine letove ljudi. Država ne mora da otme aerodrom da bi investirala. Od Republike smo dobili samo prazna obećanja na papiru. Nećemo da Niš plaća penale zbog skupe i loše koncesije. Nećemo odluke iza zatvorenih vrata i skrivene ugovore."- samo su neki od 30 argumenata koje je Inicijativa ispisala na dugom transparentu. 

Jovanović je istakao da svako normalan mora da bude svestan da je otimanje aerodroma veliki udarac za čitav grad i naglasio da mu je više dosta da sreće poznanike koji napuštaju Niš i odlaze da žive u inostranstvu.

"Ne može više tako! Vreme je da povučemo liniju! Vreme je da čuvamo naš grad!" - zaključio je Jovanović i poručio odbornicima da  treba da jednog dana ponovo sreću svoje sugrađane i gledaju ih u oči, "Vi nemate pravo da oduzimate nešto što su naši preci gradili i što mi treba da ostavimo svojim potomcima."

Burno podržan od hiljada okupljenih, Mladen Jovanović je istakao da će se borba nastaviti do pobede, čak i u slučaju da se odbornici kako je rekao drznu da podrže Gradsko veće.

"To neće biti kraj, nego početak. Ako vi morate da klečite, mi ne moramo!" - poručio je Jovanović za sam kraj obraćanja.

Na protestu su bili prisutni i borci, kao i radnici propalih niških preduzeća. Bez stranačkih obeležja, viđeni su i predstavnici svih opozicionih partija a skup su dolaskom podržali i predstavnici inicijative Ne davimo Beograd, kao i građani koji su u privatnoj režiji došli iz Leskovca i nekih drugih gradova južne Srbije jer, kako su rekli osećaju da je niški Aerodrom i njihov aerodrom a borba Nišlija borba za čitav region.

]]>
Thu, 26 Apr 2018 00:49:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7743/nislije-porucile-%22nismo-bas-tako-tupavi-kao-sto-se-o-nama-prica%21%22.html
Vučića na otvaranju fabrike "Leoni" dočekale pristalice iz Niša i drugih gradova http://radiocity.rs/vesti/nis/7742/vucica-na-otvaranju-fabrike-%22leoni%22-docekale-pristalice-iz-nisa-i-drugih-gradova.html Iako je pre nekoliko meseci otvoren deo fabrike "Leoni", danas je u Nišu otvoren kompletan pogon fabrike, koja će kako najavljuju upošljavati oko 2200 radnika.

Ova fabrika je treća u nizu, jer podsetimo da ih ima i u Prokuplju i Malošištu. U nju je uloženo preko 20 miliona evra. Otvaranju je prisustvovao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je postavljao i kamen temeljac a pre nekoliko meseci svečano otvarao i nekompletno opremljeni pogon. On se na otvaranju obratio radnicima željom da imaju mnogo teškog i napornog rada istakavši važnost investitora za budućnost ljudi koji hoće da imaju svoj život i svoju budućnost, porodice. 

"Mi smo morali da stvorimo uslove, da bismo tim ljudima omogućili pristojan život" - istakao je predsednik Srbije.

Vučića je ispred Leonija, pozdravilo, prema nekim procenama oko 7000 simpatizera Srpske napredne stranke, koji su na skup podrške, što se moglo pročitati i videti na brojnim društvenim mrežama, dolazili organizovano autobusima,  a iz brojnih javnih preduzeća u gradu, prethodnih dana su stizale informacije o spiskovima na koje su zaposleni morali da stavljaju potpis te da se obavežu da će današnjem skupu prisustvovati. Pored toga, u Niš su pristalice Vučićeve politike stizale od jutros i autobusima iz čitave jugoistočne Srbije i prema nekim procenama preko 150 autobusa je u Niš stiglo iz Vlasotinca, Vladičinog Hana, Prokuplja, Zaječara, Gadžinog Hana, Vranja, Leskovca i drugih mesta. Autobusi su bili parkirani nedaleko od KP Doma a u blizini fabrike Leoni.

I njima se predsednik kratko obratio istakavši šta je sve, kako je rekao, doveo u Niš, te je nabrojao IMI, Cumtobel, Džonsons Elektriks i druge fabrike ali i Klinički centar. Vučić je poručio da će ponovo doći avgusta meseca da otvori Cumtobel. Pristalice su ga burno pozdravile uzvicima "Aco Srbine" i aplauzima.

Okupljenim građanima Vučić je pričao i o "teškoj borbi za nezavisnost zemlje" ali i o tome da je Niš grad budućnosti koji će postati centar celog Balkana.

Predsednik Vučić nije propustio da u svom već prepoznatljivom stilu, uputi kritike opoziciji i  istakne sve svoje prednosti u odnosu na one koji su, kako je rekao, krali i otimali od naroda a osvrnuo se ponovo i na parolu "Iš iz Niš" koja je ovih dana kružila društvenim mrežama.

"Neka se zabave malo i oni koji kažu “Iš iz Niš”, jer mene iz Niša nikada nećete isterati. Živeo Niš, živela Srbija!" - poručio je Vučić, okupljenima zahvaljujući im na kako je rekao veličanstvenom dočeku.

Danas su stizale potvrde da su mnoge institucije u gradu, javna preduzeća i gradske opštine danas radile smanjenim kapacitetom zbog "spontanog" okupljanja ispred "Leonija". 

Saobraćaj u ulici Dimitrija Tucovića je bio u prekidu od 8 do 14 sati zbog Vučićeve posete i otvaranja fabrike.



]]>
Wed, 25 Apr 2018 13:40:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7742/vucica-na-otvaranju-fabrike-%22leoni%22-docekale-pristalice-iz-nisa-i-drugih-gradova.html
Povodom Svetskog dana knjige pogodnosti u Narodnoj biblioteci http://radiocity.rs/vesti/nis/7739/povodom-svetskog-dana-knjige-pogodnosti-u-narodnoj-biblioteci.html Danas je Svetski dan knjige i autorskih prava. Povodom toga, u niškoj Narodnoj biblioteci "Stevan Sremac" najavljuju različite akcije.

Tako će članarina u periodu od 23. do 28. aprila iznositi 50% od redovne cene, odnosno 350 dinara za koriišćenje svih fondova Biblioteke i 200 dinara za Odeljenje knjiga za decu. U ovom istom periodu ćete moći da vratite i knjige koje niste vratili na vreme, bez plaćanja naknade za zakašnjenje. Iz Narodne biblioteke vas danas takođe pozivaju da uzmete poklon knjigu iz bankomata knjiga.

]]>
Mon, 23 Apr 2018 10:14:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7739/povodom-svetskog-dana-knjige-pogodnosti-u-narodnoj-biblioteci.html
„Sportom protiv nasilja” u niškim vrtićima http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/7731/%E2%80%9Esportom-protiv-nasilja%E2%80%9D-u-niskim-vrticima.html Sportska manifestacija “Sportom protiv nasilja” održana je u niškom vrtiću “Zvončići”. Cilj akcije koju su vaspitači vrtića organizovali sa trenerima i sportistima Razvojnog centra Dečja akademija sporta, Teniske akademije Živković i Klubom malog fudbala “Radnički-Niš” je širenje sportskog duha i zdravog načina života.

“Popularizacijom sportskih vrednosti, kulture, nenasilja u sportu kao izuzetno važnom elementu u zdravom razvoju dece, želimo da kod naših mališana usadimo prave životne vrednosti, da ih zajedno sa roditeljima usmerimo napravi način i što je najvažnije odvratimo od nasilja koje je sve više prisutno u svim segmentima društva, izjavila je direktorka Predškolske ustanove Pčelica Svetlana Mitić.

Deca iz vrtića “Zvončići” su na edukativan, zdrav i zabavan način, uz pomoć stručnih trenera i opreme prilagođene njihovom uzrastu, pokazali da nije samo nasilje rešenje.

O značaju sporta od malih nogu i uticaja na životne vrednosti, deci je govorio sportista Niša Stevan Živković.

“Ovo je prilika da mali budući sportisti pokažu takmičarski duh, talenat i veliku zainteresovanost za sport.  Mladi ljudi treba da se bave sportom i mi smo tu da podstaknemo ovu decu da izađu na sportske terene, da neguju druženje i fer plej igru i da ih udaljimo od svega što može da ih asocira na nasilje. Da im pokažemo da konkurencija treba da postoji, ali da sve u životu treba raditi korektno i pošteno, a nikako nasilno”, poručio je deci prvak Evrope u kik-boksu Stevan Živković.

U vrtiću “Zvončići” održana je centralna manifestacija, ali su i ostali vrtići uključeni i kroz razne sportske aktivnosti podstiču zdrav način života.

 

]]>
Wed, 18 Apr 2018 15:35:00 +0100 Obrazovanje http://radiocity.rs/vesti/obrazovanje/7731/%E2%80%9Esportom-protiv-nasilja%E2%80%9D-u-niskim-vrticima.html
Vojnici i aktivisti ZOO Planeta spasili i zbrinuli malu liju http://radiocity.rs/vesti/nis/7732/vojnici-i-aktivisti-zoo-planeta-spasili-i-zbrinuli-malu-liju.html Pripadnici Vojske Srbije pronašli su na lokaciji Vojnog Aerodroma u Nišu mladunče lisice i pozvali su ZOO Planet da je preuzme i zbrine.

"Zahvaljujući njima mladunče je spašeno sigurne smrti jer je bilo nemoćno, mokro i komplet umazano u blatu.", zapisali su iz ZOO Planeta na FB strani udruženja, "Kontaktirali su naše udruženje i ekipa ZOO Patrole je odmah izašla na teren. Preuzeli smo mladunče i odveli kod veterinara u Veterinarsku ambulantu Radoš vet gde je izvršen besplatan detaljni klinički pregled, aplikovana pasta protiv unutrašnjih parazit i dat joj je preparat za suzbijanje spoljnih parazita."

Mladunče je, nakon zbrinjavanja,  smešteno u ZOO Kutak, okupano je i nahranjeno specijalnim mlekom za prihranu mladunaca.

"Sada bezbrižno spavka u mekanom krevetiću koji smo specijalno za njega napravili." - poručuju iz ZOO Planeta.

Lisica je dobila ime Heli a vojnici su je nazvali Zmaj.

]]>
Wed, 18 Apr 2018 17:09:00 +0100 Niš http://radiocity.rs/vesti/nis/7732/vojnici-i-aktivisti-zoo-planeta-spasili-i-zbrinuli-malu-liju.html