Home  |  Vesti  |  Srbija  |  Zašto Srbija ne potpisuje Konvenciju o zabrani kasetnih bombi?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

07. 05. 2013. Niš

Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio

Godišnjica prvog bombardovanja Niša kasetnom municijom

Zašto Srbija ne potpisuje Konvenciju o zabrani kasetnih bombi?

7. maja 1999. godine u Nišu je od kasetnih bombi poginulo 15 osoba, među njima i jedna trudnica, a 5 dana nakon toga, kasetnim bombama bilo je zasuto i Duvanište. Srbija je jedina zemlja u regionu koja ni posle 14 godina od bombardovanja nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije.

Ima i onih koji bi taj užas i tu strahotu najradije zaboravili, ali oni koji nikada neće zaboraviti jesu žrtve, a žrtve su i porodice nastradalih, i oni koji su pretrpeli fizičku i psihološku povredu.

Slađan Vučković, deminer u bivšoj SFRJ izgubio je obe ruke i zadobio teške povrede na Kopaoniku čisteći teren od zaostalih kasetni h bombi. 106 je demontirao, 107-a mu je u rukama eksplodirala.

„U tom trenutku okrenuo se ceo moj svet i ceo život. Zahvaljujući porodici i prijateljima uspeo sam da se vratim u život i počeo sa humanitarnim radom kako bih pomogao drugim ljudima“, kaže Vučković.

Slađan Vučković i Udruženje građana Akcija i pomoć zalažu se za potpisivanje Konvencije o zabrani kasetne municije i traže od države odgovor na pitanje zašto Srbija ne potpisuje Konvenciju.

„Sve zemlje iz okruženja su potpisale i ratifikovale sporazum i krenule sa implementacijom. Niko ne može da garantuje da i nakon čišćenja nema zaostalih bombi, naročito „žutih ubica“, one mogu da budu u žbunju, pokraj puta ili na drvetu i da ih otkriju radoznala deca.

Ima i onih belih koje umesto padobrana imaju peraja simpatičnih boja, mogu biti plava ili ljubičasta. Zaostala kasetna municija nalazi se na oko 25 miliona kvadratnih metara u Srbiji. Mi moramo da očistimo Srbiju od kasetnih bombi, da nam deca budu sigurna, kad izađu u park ili u šetnju kraj Nišave“, kaže Vučković.

Najviše kasetnih bombi NATO avijacija tokom rata 1999. godine izbacila je na Niš i Kopaonik, ali ni druga područja Srbije nisu bila pošteđena.

7. maja kasetne bombe rasute su iz 2 kontejnera na 3 lokacije u centru Niša, pored zgrade Patologije, u centru pored zgrade Banovine uključujući glavnu pijacu, autobusku stanicu pored Tvrđave i zdravstveni centar 12. februar, kao i na parkingu Niš ekspresa pored Nišave. Pet dana kasnije, 12. maja više od 1.000 kasetnih bombi bačeno je na Duvanište.

Franjo Glončak, nekadašnji vojnik i učesnik ratova, kao dobrovoljac, član Udruženja Akcija i pomoć, svim srcem se zalaže za zabranu kasetne municije.

„Zalažem se zato što je to neselektivno i veoma nehumano oružje, a građani Srbije bili su nevine žrtve tog oružja, naš grad Niš posebno. Smatram da to oružje ne sme da postoji na kugli zemaljskoj, jer kada se kontejner otvori on pokriva ogromno područje i padaju ogromne količine subprojektila koji su velike razorne moći, a imaju i druga kombinovana dejstva, hemijska, zapaljiva... Nepripremljen čovek to ne može da preživi, to su strahovita razaranja i strahovite povrede. To zlo nam ne treba“, kaže Glončak.

Zaostala kasetna municija nalazi se na oko 300 lokacija u Srbiji. Godinama unazad, iako se radilo na uklanjanju kasetnih bombi u Nišu, one su nalažene na krovovima, u parkovima, na njivama.

Članovi udruženja Akcija i pomoć smatraju da Srbija treba da potpiše Kovenciju, jer bi to bio prvi korak da se naša zemlja detaljno pregleda i očisti od zaostalih kasetnih bombi. Franjo Glončak smatra da država mora mnogo odgovornije da se ophodi prema svojim građanima i da sagleda čitav problem u vezi sa kasetnim bombama, sa 3 važna aspekta.

„To je najpre bezbednosni aspekt, što znači treba očistiti teritoriju od kasetnih bombi. Drugi je ekonomski aspekt, jer na zagađenim prostorima ne možete vršiti privredne aktivnosti. Treći aspekt, o kome odgovorna vlast mora da vodi računa, jesu opšta ljudska prava žrtava. Žrtve kasetnih bombi i drugih ubojnih sredstava morali bi uživati kompletan tretman na osnovu ljudskih prava“, rekao je Glončak.

Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije i nikada nije zvanično odgovorila zašto ne pristupa međunarodnoj Konvenciji, iako je bila jedan od njenih incijatora.

Zašto Srbija ne potpisuje Konvenciju je pitanje koje je ekipa City radija uputila i Ministarstvu odbrane, a odgovor očekujemo narednih dana.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije