Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Muzika

14. 05. 2011. Niš

Izvor: City radio

Intervju: Bad Rock Project

"Džoni je ekstra"

Bend Bad Rock Project, koji je svoje prvo izvođenje imao u Nišu, 13. maja, izrastao je iz benda Filigrani koji je nastao još početkom devedesetih i koji je bio jedan od najpoznatijih klupskih atrakcija u Beogradu tih godina. Sa programom Azra Tribute večeri i drugim tematskim programima bend je proputovao prostore bivše Jugoslavije a i šire.

Filigrani već nekoliko godina ne postoje, ali je Bad Rock Project u veoma sličnom sastavu nastavio da svira. Ovaj bend čine članovi Filigrana: Predrag Stevović-gitara, Aleksandar Sarajlić-vokal i bas gitara, Ivan Ranković (inače originalni član legendarne grupe EKV)-bubanj, pojačani Dušanom Pavlovićem, bivšim članom beogradske grupe Vampiri.

Za City Aleksandar Sarajlić govori o bendu, Azri i svirci u klubu pravnog fakulteta u Nišu.

City: Ovo je prvi nastup benda Bad Rock Project. Zašto Azra?

Aleksandar: Ekipa u raznim projektima i varijantama postoji jako dugo, da kažemo od početka devedesetih još. Bend se u početku zvao Filigrani, što naravno ima veze sa Azrom i albumom koji se zvao ''Filigranski pločnici''. Krenuli smo u to vreme da radimo i nešto svoje, ali to su ona luda vremena tako da je Džonijeva muzika u to vreme najviše artikulisala ono što mislimo i osećamo. Tako da još od tada sviramo te večeri Azre, ne stalno, ne često nego onako kad se zaželimo stvarno i kad mislimo da to može da bude i ljudima interesantno. Tako da je to davno počelo. E sad pravili smo pauze, par godina nismo uopšte svirali i sad ćemo ponovo napraviti par koncerata i ovaj niški je prvi u tom nizu.

City: Kako birate repertoar?

Aleksandar: Kad sviraš takve bendove kao što je Azra neke stvari ne možeš da preskočiš. Najveće hitove ne možeš da preskočiš, Balkan ne možeš da preskočiš iako je i Džoni verovatno voleo da ga preskoči ako ikako može, ali ne možeš. Tako da su gro pesama veliki hitovi, ali ima i pesama po našem izboru. Sad smo izabrali pored tih hitova koje moraš da odsviraš i nekoliko specifičnijih pesama za koje smo raspoloženi. Tako da na ovom koncertu ima oko 40 pesama.

City: Ima li zahteva publike koje morate da ispunite?

Aleksandar: Pa ima, mada ne možeš sve da ispuniš. Ima nekih pesama koje nam ne leže. Na primer ne sviramo  ''Krvavu Meri'' jer ne možeš da je sviraš samo da je odsviraš, nego mora i da zvuči, ali nekako nam nije zazvučala par puta i rekosmo da nećemo da sviramo. Kad nam bude zazvučala i kad budemo zadovoljni sviraćemo, mada smo je i svirali već ranije. Ali kad ti ne zazvuči, koliko god publika to tražila mi nećemo, ali naravno da ima toga. Staviš na spisak ako vidiš da ljudi baš žele neku pesmu, staviš je na spisak pa ako je nemaš već, sviraš je sledeći put.

City: Kako doživljavate nišku publiku sobzirom da ste već svirali u Nišu sa nekim drugim bendovima?

Aleksandar: Već smo komentarisali sa Mikom, čovekom koji je organizovao sve ovo da je publika ovde super. I to što smo ranije svirali iskustva su nam bila odlična, znači ljudi kapiraju muziku na pravi način.

City: Kako vi gledate na Džonija Štulića i Azru?

Aleksandar: Mislim da je Džoni definitivno najautentičnija figura i kod nas i šire. Nema mnogo takvih ljudi u čiju iskrenost bavljenja muzikom i umetnošću generalno ne možeš da posumnjaš. Jednostavno on je celim svojim životom to pokazao. Kad sviraš to, kad slušaš previše već neke stvari naučiš napamet pa se zasitiš, ali kad god se koncentrišem i ponovo pročitam tekstove i ponovo razmislim o njima shvatim da je svaki genijalan, fenomenalan, svaki je primenljiv na sve ovo što nam se dešava i što će nam se tek dešavati. Treba uzeti pa priočitati njegove tekstove, on je mnogo toga predvideo na neki svoj način. Tako da je Džoni za mene užasno bitan lik u životu, hvala bogu pa ima još ljudi koji tako misle. Šteta, muzika je danas otišla u totalnu lakrdiju. Nešto malo bendova se trudi da tu bude nečeg autentičnog i tim više bitno to što je Džoni radio i tim više mi nedostaje... Ili makar neko takav.

City: Jeste li pokušali da kontaktirate sa Džonijem?

Aleksandar: Ja znam Džonijev stav i to poštujem, nejga ne interesuju ljudi koji se bave ovim. Ja sam imao tu sreću da upoznam Lejnera i Hrnjka, prvog basistu i bubnjara grupe Azra, koji su, iako je Džoni tvrdio drugačije, nedvojbeno veoma bitni za zvuk Azre. Čak su me nagovarali da u nekom trenutku nastupim sa njima u Varaždinu na nekom festivalu, što bi meni bilo čast, ali nisam hteo nešto da kvarim tu. Tako da sa Džonijem nismo pokušavali da kontaktiramo direktno, jer on takve stvari... On je čak i njih kritikovao što to rade. Tako da ne verujem da bi prema nama bio mnogo blagonakloniji, ali mislim da mu je to greška. Mislim da je dobro što postoje tribute bendovi koji koliko toliko čuvaju  neke elemente kulta. Ti bendovi imaju svoju svrhu. Nije to naravno nikakvo kopiranje niti bilo šta drugo, nego eto s vremena na vreme želimo da se podsetimo toga kolko možemo, kad već njega njema. A imali smo neke ideje, pošto sarađujemo sa Teodorom Janijem, on je lik vrlo bitan za muzičku scenu tih osamdesetih godina. On je producirao razne albume, pa i Džonijeve albume i albume Ekatarine velike. On je trenutno u Beogradu, nešto se družimo s njim i svirali smo s njim i on je dobar sa Džonijem i rekao je: ''Ako neko može da ga nagovori da se radi po pitanju muzike, ja mogu!'' I sad eto pričamo sa njim da li je to realno, ali nije pokušavao, nema ni on vremena, bavi se nekim svojim projektima. On je inače jako interesantan, Australijanac Grčkog porekla, živi po celom svetu. Pa sad videćemo ako nađe vremena ja ću vrlo rado da sednem sa njim u kola i da odem da upoznam Džonija, ali ponavljam, mislim da nema neke velike šanse...

City: Džoni je u Holandiji i snima nešto za svoju dušu. Da li ste razmišljali da i to uvrstite u svoj repertoar?

Aleksandar: Malo smo razmišljali, preslušali smo nešto na Youtube-u, ali ima tu i ovakvih i onakvih momenata koji nisu možda toliko primenljivi na ono što sviramo, ali sigurno da sve preslušamo pa ono što bude interesantno, što mislimo da može da se uklopi mi ćemo naravno ubaciti. Sve što Džoni snimi i što uradi vrlo mi je interesantno da čujem iako tu ima i ovakvih i onakvih stvari. On sad jednostavno radi ono što mu se radi, uopšte ne radi nešto da bi uzeo pare ili da bi napravio bilo kakav kompromis, nego radi šta mu se radi i svaka mu čast.

City: Kakvo je danas interesovanje za muziku Azre?

Aleksandar: Za Azru interesovanja ima i to je nesporno, ali ono što je možda sporno to je koliko ljudi može da se uživi i koliko ljudima mogu da prijaju ovakve večeri.  Tu su već Azromani. Ima među njima tvrdokornih ljubitelja koji možda smatraju da nije to nešto na šta bi voleli da odu, dok ne vide Džonija njih to ne interesuje. Zadnji koncert pre ove pauze koju smo napravili bio je u velikoj Sali SKC-a u Beogradu, tako da videćemo.

City: Muziku i tekstove Azre ne razume baš svako...

Aleksandar: U ono vreme je izgledalo da to sve shvata mnogo više ljudi nego što je stvarno shvatalo. Kad je krenuo ceo taj zamah mnogi ljudi su se prilkjučivali samo zato što je to bio trend, ali nisu zapravo mnogo toga kapirali. Ali opet i to je nekakva korist kada nateraš ljude da promene model ponašanja. A onih ljudi koji stvarno to usvajaju na pravom nivou verovatno ni tada nije bilo toliko, a sada ih ima sigurno još mnogo manje. Pobedila je potpuno drukčija estetika, drukčiji sistem vrednosti, ali baš zbog toga mislim da nam nešto kao Azra trenutno treba više nego ikad. Preko nam je potrebna, ali nećemo je dobiti.

City: Da li vidite u nekom današnjem bendu dostojnog naslednika Azre?

Aleksandar: Ma jok. Na srpskoj muzičkoj sceni niko nema petlju da pravi ozbiljne pesme, svi prave pošalice i zajebancije što je uvek interesantno... Tipa ''Buđav lebac'', super je to sve, ali niko ne pokušava da napravi pravu rokenrol pesmu sa čvrstom porukom. Ali sve je to odraz vremena u kome živimo tako da je i to logično.

City: Ima li nade za našu muziku?

Aleksandar: Za estradu ima! Šalim se. Ako se sklope kockice i zvezde poklope pa se u neko naredno vreme pojavi jedan jak bend, mislim da bi to moglo da preokrene stvari. Samim tim što smatram da nam je to potrebno mislim da postoji prostor, ali takav bend kao što je Azra ne možeš da naručiš. Ne može da se skupi 5 producenata i 14 menadžera i kažu: ''Hajde da napravimo bend kao što je Azra. To nam treba''. Ne možeš da napraviš. To mora da se rodi. A vrlo je teško da sad postoji neki klinac koji je toliko originalan, hrabar, lud i genijalan, ali ako postoji navijam da se nešto desi, da se pojavi. Onda će to sigurno povući još mnogo toga drugog. Ohrabriće ljude da poveruju je moguć takav pristup i da može da prođe takav pristup kod ljudi, a dok se to ne desi svi će se zezati i sve će biti estrada. Rokenrol pogotovo u finansijskom smislu ne može da prođe, a sad je samo to priča da li može da se zaradi od nečega. Tako da nisam preveliki optimista, ali opet se nadam, eto.

Posle koncerta...

City: Kakav je vaš utisak posle svirke?

Aleksandar: Trebaće neko vreme da se srede utisci, ali zaključak je da je publika bila super, da je atmosfera bila super... Da ima tu nekih stari koje su od strane benda mogle da budu bolje. A da kažem jednu interesantnu opservaciju... Jedan od projekata u kome učestvujem je EKV tribute gde je Tanja Jovićević, onda Ćima i Marko iz EKV-a. E sad nikada nam se nije dešavalo tako na EKV-u kao što se dešava na Azri, a to je uvek tako, da ljudi traže konkretne pesme. To uvek rade na Azri zato što Džoni ima toliko mnogo pesama i verovatno ljudi ne mogu da prihvate da neke od tih pesama neće biti odsvirane, a ti ne možeš da spremiš, niti želiš da sviraš svih 400 pesama koje je Džoni napravio. Ali mimo toga ja sam se lepo proveo večeras, meni je bilo super. Treba videti kako je bilo ljudima.

City: Već sam razgovarao sa ljudima i svi su u fazonu: ''Super, super!''

Aleksandar: Slažem se, uz napomenu da je atmosfera bila toliko dobra da smo mogli još malo da je dignemo, ali rekao sam da je to prvi koncert posle pauze, tako da i mi kao bend treba da se osetimo. To je logična stvar, šta god ko pričao. Koliko god godina da sviraš bend mora da profunkcioniše, mora da se tu neke stvari poklope. Tako da je super. Pitao si me na početku šta sam očekivao, očekivao sam nešto ovako i kažem, meni je bilo lepo.

City: Jedan momak iz publike mi je rekao da ste mnogo bolji od tribute benda gde sviraju Lejner i Hrnjak.

Aleksandar: Lejner je specifičan bubnjar. On je moj potpuni idol posle Džonija. Mi smo eto imali prilike da ga upoznamo. On je sad u svojim nekim svojim posebnim istočnjačkim forama. On više ne udara Bubanj tako jako kao što je udarao nekad, a naš Raka, hvala bogu, udara iz sve snage, čak ponekad preteruje. Tako da je to možda ta neka razlika. A Raka je svirao u EKV-u, u Brejkersima u Orgazmu, u mnogim velikim srpskim bendovima, ali opet kao da je u Azri svirao. Naslušan je, to voli, Azra mu je takođe posle Ekatarine najbitniji bend u životu, tako da se to čuje. A sa druge strane malo je i mator j...., pa se to čuje... Kao i svi mi koji smo slušali Azru. Kao i na primer ja koji sam imao sreću da slušam Džonija uživo petnaest puta. Džoni je ekstra.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije