Home  |  Zabava  |  Putovanja  |  Da li je moguće spojiti koronu i letovanje u Srbiji?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Putovanja

25. 08. 2020.

Autor: Katarina Mladenović Đorđević Izvor: City radio

Da li je moguće spojiti koronu i letovanje u Srbiji?

Ljudima u Srbiji bilo je nezamislivo da ove godine neće otići na more. Međutim, epidemija koronavirusa svima je poremetila planove pa je tako većina morala da pronađe alternativu. U tu svrhu poslužile su banje, planine i sva skrivena i neistražena mesta u Srbiji. Kao da su odjednom svi shvatili vrednost prirode, svežeg vazduha i lepote naše zemlje pa su se nizali saveti gde otići i šta posetiti. Novinarka City radija posetila je Sokobanju, Bovansko jezero i okolinu. U nastavku pogledajte kako izgleda letovanje na jugu Srbije, ali i kako se ljudi na letovanju ponašaju.

Sokobanja, kao jedna od najpopularnijih banja u celoj Srbiji, i ove godine je bila puna. Gotovo da nije moguće pronaći smeštaj, a kada se nađete tamo shvatite i zašto. Mesto je krcato, traži se mesto više u restoranima i kafićima, a ulice su prepune. Primetan je veliki broj turista iz Beograda, a po naglasku se mogu prepoznati Vojvođani, ljudi iz centralne Srbije i drugi.

Aleksandar, jedan od redovnih gostiju ove banje kaže da je ta destinacija svake godine veoma posećena, ali da je ovo prevazišlo sva očekivanja. Dodaje da je došlo mnogo ljudi koji nisu sa juga Srbije, baš zbog toga što nisu mogli na more.

Ali koliko je moguće poštovati zaštitne mere kada smo na odmoru? Da li je realno očekivati da će ljudi nositi maske? Kada je reč o prodavnicama i velikim restoranima, zaštitne mere zaista se poštuju. Međutim, ima mnogo lokala u kojima se obaveza nošenja zaštitnih maski nalazi samo na izlogu radnje, a unutra je druga slika. Tako je na vratima jedne prodavnice brze hrane uredno izložen natpis kojim se obavezuje na nošenje maske, ali ni radnici ni posetioci to ne poštuju.

Oni koji rade u restoranima u centru banje kažu da ima gužve i porudžbina, pogotovo uveče, i da bukvalno „padaju na nos“ od posla. U pojedinim restoranima i kafićima ima i muzike uživo. Prizor koji smo zatekli bio je kao da koronavirusa nema. Opštenarodno veselje, čašćavanje muzičara, pevanje na uvce, igra i delirijum.

Na ulicama je slična slika. Dosta je uličnih prodavaca i tezgi, a tu je i veliki broj ljudi kojima je nemoguće da drže distancu. Aktuelne su bile i ulične promocije proizvoda, koje su poručivale da se treba dobro zabaviti. U popularnom akvaparku takođe je bilo gužve, toliko da je bilo teško pronaći mesto gde možete da spustite peškir. Ispred ulaza obavezno je merenje temperture i to je otprilike jedina mera koja se poštuje, a bezbrižnost ljudi deluje zarazno.

Dok je u gradu žurba i jurnjava, na planini Ozren iznad Sokobanje situacija je drugačija. Ima ljudi, ali uglavnom onih koji su došli da zaista vide prirodu i njene lepote. Većina se uputila do vodopada Ripaljke, mesta koje smo i mi posetili. Tamo se zaista oseća mir i neka odvojenost od sveta. U tom trenutku nije bilo mnogo vode pa vodopad nije ono što je na proleće ili možda u jesen, ali to nas nije sprečilo da uživamo u prizoru prelepe šume i lepoti potočića i same stene niz koju se spušta Ripaljka. Neki od posetilaca bili su malo razočarani što nema one raskošnosti vodopada, ali je dosta njih iskoristilo priliku da uživa, a možda i da malo vežbaju jer je u tom potezu zabranjena vožnja automobilima pa mora dosta da se pešači.

Još jedno neotkriveno bogatstvo je Banja Jošanica koja se nalazi nedaleko od Sokobanje. Kada smo pomenuli da želimo da idemo tamo rečeno nam je: „Šta ćete tamo? Tamo nema ničega.“ To je možda i istina ako uzmemo u obzir da nema bazena, velikog broja prodavnica i mnogo ljudi. Bazen je, doduše, postojao, ali je odavno zatvoren pa je sve ostalo zapušteno. Ipak, ono čime je ova banja veoma bogata jeste lekovita voda. Postoji voda koja se koristi isključivo za piće, kao i ona koja je samo za kupanje ili neku drugu upotrebu. Tu je i glina koja služi za lečenje problema sa kožom. Na licu mesta zatekli smo malo veći broj ljudi nego što je uobičajeno, ali je dosta njih bilo razočarano i pitali su se da li je moguće da nema ničega i da je banja samo to – lekovita voda koja teče. Kako su nam rekli meštani, mali broj ljudi zna za lekovita svojstva ove banje, i to većinom stariji. Oni su se i našli na licu mesta, mazali se glinom i kupali vodom. Većina njih delila je iskustvo o zdravstvenim problemima koje su rešili uz pomoć vode iz Jošaničke banje. Naravno, onim posetiocima koji su hteli da slušaju.

Na putu ka Sokobanji prošli smo i pored Bovanskog jezera. U tom trenutku nije bilo mnogo ljudi i prizor je bio fantastičan, samo ga je malo kvarilo smeće koje se nalazi uz obalu. Pogled na zalazak sunca, koje se reflektuje u jezeru, ostavlja bez daha. Kada smo se vraćali, bila je nedelja, dan za odmor koji su mnogi iskoristili da dođu baš na ovo mesto. Kao i svuda gde se umeša ljudska ruka, miris roštilja i dima malo su zagadili ovu prelepu prirodu. Ipak, taj miris se izgubi, dim nestane, ali ono što obično ostaje jeste đubre na sve strane. To je definitivno veliki problem koji se može primetiti u većini mesta u Srbiji i što treba rešavati.

Na kraju ovog putovanja shvatili smo da masku na lice nismo stavili ni dva puta. Mi smo se, doduše, držali malo dalje od ljudi, ali nekako je činjenica da je maska nespojiva sa pojmom letovanja i slobode. Ona za većinu ljudi znači ropstvo pa je zato nisu ni nosili. Kolika je u tom trenutku bila opasnost od zaraze koronavirusom, verujem da niko nije ni pomislio. Činjenica je da je moguće provesti leto u Srbiji i lepo se provesti. More je more, ali i mi konja za trku imamo.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije

Najviše komentara