Home  |  Zdravlje  |  CELIJAKIJA - bolest koja se leči hranom
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Zdravlje

25. 07. 2013. Niš

Izvor: City radio, Dom zdravlja Niš

CELIJAKIJA - bolest koja se leči hranom

Celijakija podrazumeva nepodnošljivost organizma na gluten, koga ima u pšenici, raži, ovsu i ječmu. U našim prodavnicama gotovo da nema proizvoda koji nose oznaku da su bez glutena. Proizvodi bez glutena su uglavnom iz uvoza i vrlo su skupi.

Informisanje i savetovanje o bezglutenskoj ishrani, održano prethodnog vikenda u niškom Domu zdravlja, organizovalo je Uduženje Srbije za celijakiju. Udruženje su pre 8 godina osnovale majke dece obolele od celijakije.

"Cilj našeg delovanja na prvenstvo dobrobit naše dece. Zahvaljujući Udruženju dobili smo po pet kilograma brašna na recept mesečno, jer, onima koji imaju celijakiju jedini lek je hrana. To je nedovoljno za jednu odraslu osobu, pogotovu za muškarca, jer od tog brašna se sprema i hleb i pecovo za svaki obrok. Pokušavamo da listi dodamo još nešto od proizvoda bez glutena i da se izborimo da se smanji PDV za njih, za sada nam ne ide od ruke, ali videćemo", priča dr Gordana Nikolić iz Udruženja Srbije za celijakiju, inače specijalista opšte medicine.

Ovom edukativnom seminaru prisustvovali su i oni koji godinama znaju da imaju celijakiju, ali i oni koji se prvi put sreću sa svojom dijagnozom. Najvažnije pitanje bilo je, kako kaže Gordana Nikolić, kako doći do hrane koja je bezbedna, gde je nabaviti.

A kada uđeš u prodavnicu!

Za obolele od celijakije najbitnija je bezbedna ishrana, jer posledice konzumiranja hrane sa glutenom mogu biti katastrofalne, odnosno mogu izazvati teška oboljenja kao što su karcinomi, čak i smrtne. Najveći problem obolelih ili njihovih roditelja je svakodnevno nabavljati hranu bez glutena.

"Kad uđe u prodavnicu, onaj ko ima celijakiju, ne sme da kupi ništa što nije deklarisano da je bez glutena, a takvih proizvoda je malo na našem tržištu. Ima vrlo malo takvih proizvoda, a to je uvoz uglavnom iz Italije, i cena je jako visoka. To vrlo retko možemo da priuštimo, pa hranu uglavnom spremamo kod kuće. To dobro dok su deca kod kuće, ali problem nastaje onda kada deca odu u vrtić, u školu ili na posao, a ne smeju da jedu hranu koja se tamo sprema. Za pripremu hrane bez glutena treba posebno obučeno osoblje, koje zna tačno koje namirnice sme, a koje ne sme da koristi, posebna kuhinja i posebno posuđe, jer, prilikom spremanja vrlo lako može da dođe kontaminacije pšeničnim brašnom", objašnjava Gordana Nikolić.

Vrlo je malo gotovih proizvoda koji nose oznaku da su bez glutena. Kako objšnjava naša sagovornica, proizvođači hrane u Srbiji nisu obavezni da deklarišu svoje proizvode.

Celijakija je urođena i doživotna bolest 

Ona spada u podmukle bolesti, jer čovek ne zna da je ima dok ne krenu neki simptomi koji su vrlo nespecifični, pa se mora tragati za dijagnozom, a nekada to traje dosta dugo, objašnjava dr Nikolić.

"Celijakija spada u sistemske bolesti, kao što je dijabet. Međutim, za dijabet znaju svi, ali za celijakiju znaju samo oni koji je imaju i njihove porodice. Ona se može otkriti već kada beba počne da jede hranu koj sadrži brašno, ali se može javiti i u dvadesetoj, pa i pedesetoj godini života. Ona predstavlja urođeni nedostatak enzima koji vari gluten. Postoje mnoge zablude kod roditelja da će to proći sa pobertetom, da je to hormonalni poremećaj, ali to prosto nije moguće. Nepridržavanje propisanog režima ishrane može dovesti i do najtežih posledica", kaže ova majka deteta obolelog od celijakije.

A detetu je najteže zabraniti nešto da pojede, i to je često problem.

„Može mu se zabraniti da se igra, da ide napolje ili slično, ali kada je hrana u pitanju, to je zaista teško. Sa druge strane, ako se od malena sazna da dete ima celijakiju, vrlo je teško naučiti ga šta sme, a šta ne da jede. To je jedan odgroman problem za roditelje, a kada uspe u tome, onda nailazi na sledeću prepreku, a to je druženje sa ostalom decom. U društvu ga svako nudi tortom, grickalicama i slično, a dete stalno ponavlja da to ne sme da jede. Posle određenog vremena stvori se neka odbojnost kod ostale dece, jer se na taj način izdvaja iz društva. To je teško i za dete i za roditelja, jer se pored zdravstvenog, javlja i socijalni problem“, kaže dr Nikolić.

Šta se ne sme, a šta sme

Osobe sa celijakijom ne smeju da jedu samo pšenicu, raž, ovas i ječam, a smeju kukuruz. Međutim, ne treba da jedu mesne prerađevine, jer one sadrže aditive, konzervanse, pojačivače ukusa, koje su uglavnom na bazi pšeničnog brašna. Isti je slučaj i sa supama iz kesica, slatkišima i slanim grickalicama, kojih bez glutena gotovo da nema na tražištu.

I osobe sa celijakijom žele da sednu u restoran i budu posluženi hranom bez glutena kao i svi ostali, ili da bezbrižno mogu da odu na letovanje, a da se ne natovare hranom koju smeju da jedu, navodi dr Nikolić.

ANALIZA PROIZVODA

Udruženje Srbije za celijakiju povremeno radi analize nasumice odabranih gotovih proizvoda na gluten. Takve analize se prosleđuju članovima udruženja i na njih se može osloniti, kaže Gordana Nikolić. Međutim, te analize važe samo za tu seriju proizvoda koja je izašla na tržište. Već sledeća serija nije bezbedne, jer se ne zna da li sadrži gluten.

Komentari (2)

ostavi komentar
pon

12.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 15:07

moramo biti hrabri

ja imaam muža i dete koji imaju celijakiju. Veoma je teško pomiriti se sa tim.Srce me zaboli kad se zaleti da pojede nešto što ima gluten. Moram da ga pratim u stopu da slučajno ne bi uzeo grisin, jafu...jer znam šta čini gluten njegovom malom telu. Hvala Bogu da ima prodavnica gde može da se nabavi hrana za njih( živeo biošpaiz Bgd i brza pošta) Veoma je teško objasniti detetu od dve godine da ne može da pojede hleb, bananicu, plazmu... a i ponovo mu objasniti da ovaj hleb sme, ovu jafu sme. Iz tog razloga i ne ide u vrtić.

Odgovori
pet

24.01.

2014.

anonymous [neregistrovani] u 09:59

NEVERUJEM

Ja licno nemam celijakiju ali znam ljude koji je imaju. Za njih nema velikog izbora proizvoda u prodavnicama, a iako nadju proizvode bez glutena uglavnom su preskupi. Trebalo bi apelovati na drzavu da uveze ili jos bolje proizvodi proizvode bez glutena da ih ima vise kako bi i ljudi oboleli od ove bolesti mogli da zive na jedan normalan nacin.

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najčitanije